Novi remasterovani album Madrugade.

reko bi čoek
pravo balkansko nedeljno popodne
pater familijas se dograbio politike i tv-a
mati za šporetom čorbu muti
a mladunče snove svija

(tu sliku upotpunjuje zvuk grickalice za nokte
sa neke obližnje terase)

no, pater vodio mladunče u idiot na piće
da proćakulaju nasamo
mati za to vreme završila nešto nagomilanog posla
i danula dušom

ona je dvozuba
a mi bi valjalo da odemo do zubara

svašta planiramo na terasi
letnjoj dnevnoj sobi u stvari
može biti i spavaća vrlo lako kad upekne

ps. ovako to izgleda kad se piše “nikako”

Leđa mi otpadaju. Znam da bi bilo potrebno vežbati ali bučicama (obožavam ovaj hrvatski izraz za male tegiće), na nekoj strunjači, a ne dodavajući svaku kocku, kesu, kutiju, praznu flašu od vode osmokilnom mladunčetu (raspodela tereta – u jednoj ruci osam kila a u drugoj kesa!)

Ni međ javom ni međ snom.

Trebali smo ovaj vikend da se stuštimo na planinu. Znam da izraz stuštiti se nekako ide više za nizbrdo, al i njeg’ nekako volim koristiti kako “ne treba”. No, cvrc. Najavili ne kišu, nego oluju. Ako im je verovati.

Svašta mi nedostaje. Al’ s tim bolje da ne krećem.
Valjda su hormoni popustili, pa negde oćeš sebe nazad.
U punom obliku.
A znam da ne mere.

Ne čitam ništa.
Ne gledam ništa.
Slušam ritmičnu muziku.
Bojim se grmljavine iako treba da utešim uplašenu nju uplašena ja.
Ne kuvam.
Pijem ladan nes.
Visim u omiljenoj kafani Dunji.
Planova nemam.

Al zato noćas sanjala da letim :)