Archive for July, 2006

ODMOR

Četkica za zube. Komada jedan.
Zuba. Komada svi na broju sem jednog. Tako mi lakše da računam.
Japanke. Crne sa zelenim cvetnim đonom. Bar beše takav. Slažu se uz sve ali uz ništa ne idu.
Lanene zelene lone. Komada jedan. Sežu do celih pola listova, iako su nekada ambiciozno padale pobeđene silom gravitacije, sve do betona, pomažući gradskoj čistoći u održavanju divnih li nam ulica. Ali jednog popodneva makaze pokazaše zube. Od tada se vode kao bermudolone.
Lanena bela suknja. Komada jedan. Neodređene dužine, neodređenog oblika, neodređene namene. Neodređena suknja. Ima sitan sitan sitan crni vez. Ali je bela.
Bela koša. Kratak rukav. Komada jedan. Poluprovidna. Pravi safari komad. Jebena mana. Zahteva peglanje. Ali…ne znači da se njeni zahtevi i ispunjavaju.
Majica na bretele. Široke. Komada jedan. SMB zna se. Ona ona, što se skuplja na leđima. Kao sportska…a u stvari do j… za “šetanje”. Ima neku džidža bidžu napred. Something. Uz japanke, ih.
Majica na bretele. Uske. Komada dva. Crno i belo. Omiljene jer se ne peglaju. Nisu iz priče, kad nađeš dobro, kupi dva. Ove putovale stotinama kilometara. Prvi pazar gap-a online. Odlična kupovina.
Crne pamučne lone. Komada jedan. Totalno trendy. Ali trendy od pre pet godina. Što znači ravne, velike široke i duva. Ne stoje nikako. Vise.
Tunika. Komada tri. Iz one priče, kad naletiš da nešto valja, kupi odma dva. Jer ćeš teško posle naći. Vrše funckiju haljine, majice, spavaćice, krpe za čišćenje naočara, brisanje znoja, podloga za flekanje sa breskvama. Tri tunike a toliko ispunjavaju. Vraški dobre. A da, narandžasta, bela i naravno…šta. Maslinasto zelena. Kapirate polako ? :)
Gaće. Komada mnogo. Gomila koju uvatiš iz fioke nije podložna brojanju. Sve dugine boje u opticaju. Kvalitet – ne znaš da ih imaš. To su gaće.
Grudnjak. Komada nula.
Patike. Convers. Komada jedan. Bele ako se redovno peru. Odaju naznake umora, i želje da budu promenjene, ali moj sentimentalni mod saopštava da to neće tako lako ići.
Aljina. Bez H. Komada jedan. Ili dva. Vlasnica još nije odlučila kom će se broju u ovom slučaju prikloniti. Onoj do, ili onoj iznad kolena. Ili obe.
Kupaći. Komada dva. Jedan vrišteći adidas crveni. U slučaju gubljenja, lakše dati opis izgubljenog. Drugi šmekerski crni. U njemu nema gubljenja.
Foto aparat. Komada jedan. Muško na putu. Pravo. Okida šta stigne.
Memorijske kartice. Komada dva. Prave žene. Uvek se trpaju, ali imaju kapacitet. Kvalitet rabljenja stvarno opravdan u garantnom listu.
Knjige. Komada jedna omanja torba. Izbegnuti tvrdi povezi.
Diskmen. Komada jedan.
Diskovi. Komada KAKO-DA-PONESEM-CELU-POLICU?
Pasoš. Komada jedan.
Lova. Par kartica.

Pamet. Komada nula.

Odo na odmor!!!

Reči koje mirišu, dani u bojama

Hodate ulicom. Sretnete davnog poznanika. Mnogo mu se obradujete. Stanete kao svaki civilizovani građanin da razdelite reč dve (naravno sklonite se malo da ostali mogu da nastave sa svojim tabananjem).
– I šta ima novo?
– Pa eto, smorih se plaćajući ceo dan ovaj šareniš?
– Kakav šareniš?
– Ma račune?
– Ah, da, mudro odgovarate vi, današnja vremena i današnja krađa para…
– Ne ne, mislim na boje računa!
Wtf?!
Opet ćutite mudro. Davno viđene ljude nije lako odmah nazvati ludim, kao prijatelje jel, ali ko vam brani da tako mislite. Niko. Vaš davno viđeni poznanik, je definitivno za ovo vreme odlepio. Brojevi i boje. Nemoguće.

Eh neverne Tome. Na tone.
Čoveku niš ne fali.
Čovek samo ima sinesteziju.

Elem.
Za vikend slučajno pogledam sjajnu emisiju na RTS2 o sinestezijama, o kojima sam poodavno pisala neke seminarske radove, u vreme kad se spavalo do podne i mislilo da će umetnost promeniti svet. Ah kako divno vreme.
Sa vama delim svoje skromno znanje o sinestezijama.

SINESTEZIJA
nastala od grčkog syn – unija, i aesthesis – senzacija. Nemam kod sebe nešto više etimološkog znanja a ni literature. Za ovo pomoglo samo googlanje.
Spontana reakcija na nadražaje čula, ali ne samo na ona čula koja su trenutno izložena nadražaju, nego na čula koja sa tim nadražajem nemaju direktne veze. Npr. oblici mogu da se čuju, reči mogu da mirišu, slova i brojevi se vide u bojama. Jedna od najčešćih sinestezija je da određenim tonovima pridajemo određene boje.
Aha, sad i nismo ludi!
Utvrđeno je da skoro svaki stoti čovek ima sinesteziju. Da vidi brojeve u boji, ili određene nizove u bojama, da mu određene reči mirišu, čak i sama imena. Pa nije baš svejedno da kažete svoje ime, a neko vas doživi kao miris pacova :).
Naučnim istraživanjima je utvrđeno da kod “normalnih” osoba, centri za čulne nadražaje nisu međusobno povezani. Ali kod sinestetičara aktiviraju se i drugi centri. Gledate žuto, a u mozgu…svetli lampica na sluh. Divne li zanimacije.
Da bi otkrili koliki je broj sinestetičara, izvršeno je istraživanje na ogromnom broju ljudi, gde su im je data abeceda, i da na svako slovo izaberu određenu boju. Ljudi koji nemaju sinesteziju su pravili greške od 50 posto, ali sinestetičari nisu grešili nikad. Uvek jedno slovo, tj. jedan slovni znak, jedna boja. I to je ne tako mala cifra. Svaki stoti kao što rekoh… Ona teta preko puta ulice u pekari, ko zna kako vidi kusur otkucan na fiskalnom računu.

Image Hosted by ImageShack.us

”Dokazivanju sinestetskih iskustava pridonelo je i američko istraživanje u kojem su ispitanici trebali među mnoštvom crno belih petica sa ekrana prepoznati dvojke. I dok se većina namučila pronaći skrivene dvojke, sinestetičarima je bio dovoljan jedan pogled na ekran. Naime, dvojke su se izdvajale po različitoj boji koju kod njih izaziva taj broj za razliku od broja pet.
Zanimljiv je i podatak da sinestezija ostaje prisutna i nakon što neko od čula više ne funkcioniše. Sinestetičar koji oslepi u starosti svejedno će videti boje koje kod njega izazivaju reči kao i pre nego što je izgubio vid!“

Jedan od najvećih istraživača ovog fenomena je naučnik Richard Cytowic. Lično me je posebno impresioniralo da je vodeći naučnik trenutno na ovom polju jedan sipmatični indijac, čije ime na žalost nisam zapamtila, a koji akcenat najmanje stavlja na stvarno otkrivanje neuroloških “procesa”, a više na otkrivanje fenomena i “istine”.
Što? Pa nekako mi uliva poverenje sa tim arhetipskim “sinestetičkim” nasleđem.

Zašto imamo sinestezije ?

Pa zbog umetnosti i kreativnosti!!!

Najveći broj umetnika je imao sinesteziju ili je ima. Da, često su ludi :).
Da nije tako, nikada ne bi bilo divnih rečenica Šekspira, Nabokova…Jer kako drugačije objasniti “kiseo vazduh”, “oštar pogled”, “baršunasti govor” ili “purpurne tonove Milesa”…

Još nešto.
Kako smo počeli uopšte da imenujemo svet oko sebe? Pitaju se oni koji istražuju sinesteziju. A i oni koji je ne istražuju nego se kuvaju ovako ko ja. Na osnovu čega? Evo jedan linkić gde ćete videti dva oblika koja su pokazana desetinama hiljada ljudi i pri tome su im bile date dve reči bez realnog značenja da ih intiktivno pridruže jednom od dva oblika…Rezultat je više nego očigledan :)

Suština stvari OBLICI, BOJE, MIRISI su često u prošlosti jedini parametri na osnovu kojih su nastajale REČI, SLOVA, IMENA, SLIKE, BROJEVI….
Slova ostala…a kod nekog i boje.
I mirisi.

Meni dan miriše na breskvu a kod vas ne znam kako je :)

Uživajte

Čista matematika

Na pomolu.
1 2 3 4 5 ….

Ne.
Ne brojim ovce. A ni ovde.

Pokušavam da mislim.
Redom. Random.
2R. Bez pi ovaj put.

PUT.

Kad se rudar* odluči na letovanje, to ne može nikako da prođe bez don kihotskog poduhvata ili eventualno manjeg broja mrtvih. Možda i većeg broja povređenih. Ionako “osvajanja i povređeni” je aktuelna tema na svim medijima, stoga parola “uklapam se u prenesenu nam medijsku realnost” ima smisla.

Kako rudar* PUTuje?

Redom.
Prvo smisli. Gde će. Da. Da. I rudari misle. Doduše ne baš tako pravolinijski, ali to se pripisuje profesionalnoj deformaciji neorganizovanog kopanja. Stavljaj kramp gde stigneš. Samo da se kopa i da šlemče svetli.
Drugo smisli. S kim će. Prijatelji rudari uvek spremni da se odazovu na PUTovanje. Rade i drugi kopovi.
Treće smisli. Kako će.

E tu kreće Random. Gospodin glavom i bradom. Više bradom doduše. Nikad uredno obrijanom, ali zamislite ga urednog. Tja. Nije on lickavac. On je majstor nervnog sloma. Tuđeg.
Stao ispred ambasade da preda papire. Sa sve rudarima. Ma taj ne zna šta je RED. On je RAN. DOM.
Cupka, psuje, kao da samo njemu dahću za vrat. Gura se u svoju kockicu na popločanom delu ispred, ali gura se i u tuđe! Ulazi preko REDa. Gospodin RAN. Rudari pomalo iznervirani takvim malignim ponašanjem, ali naviko radni svet na smrdljive gadove po tuđim kockicama. Pametniji popušta? Ili popuši?
Sada ni jedno ni drugo.
Samo preda papire.

….ali Random. Kome taj stane u kockicu, najebo je.

Redom:
– dobije vizu na manje dana
– crkne mu već crknuti telefon
– uvale mu u kopu posla za još dva šlemčeta a on nosi samo jedno
– dobije silnu glavobolju i talas tuge
– pokuša da kupi bombu na crnom tržištu da digne par ambasada u vazuh ali slaba vajda, prodalo se. Izrael pokupovao sve. A i ovi protiv njih nisu dali manje para.
– odluči da primi stvari mirno
– tom odlukom skapira da dobija čir
– sa čirom se nije igrati
….

1 2 3 4 5 ….
Pokušavam da mislim.

* idealista zaljubljen u svoj posao

Next Page »