Archive for August, 2006

Elitizam kreacije ili kako zaprljati ono što juče opereš

Sunday. Nekom bloody. Meni Sun. Day. Dan K. Kreiramo. Dan S. Slikamo. Pričam u množini, jer brljam za dvoje makar. A čistim za jedno, ako ne i pola. Loše bih prošla na tim zapadnim ušaltavanjima u kapitalizam, kad moraš da kreneš od usisavanja, ili eventualno pranja čaša. Najgore bih prošla sa pražnjenjem piksli/pepeljara/nečega u šta stavljaš pikavce (da se ne limitiramo, jer ima tu i tegli).
Elem.
Komšiluk se razbežao po vikend naseljima ko da su rekli da je Dunav opet u porastu. ( Ni ne znate koliko ih je odlepršalo ostavljajući svoje NA-KREDIT-STANOVE-SA-BEZOBRAZNIM-KAMATAMA kad je Dunav krenuo u evoluciju).
Mi što plaćamo NA-KREDIT-STANOVE-SA-BEZOBRAZNIM-KAMATAMA srećno odahnušmo, jer se Sunday muzika uz kuvanje ručka danas neće čuti. Bar ne tako glasno. Retardirana deca još retardiranijeg para navučenih na retardiranu srpsku udovicu otišla. Obećavajući Sun.
Spremanje palo juče. Bombona. Nekolicina istih još u činiji! Sve pod konac. Bar na prvi pogled.
Tapa tapa tapa tapa…
Odzvanjaju klompe dok se kreator-i pripremaju na savladavanje izazova. Kafa. Piksla, zelena velika. S malom se ne da slikati. Voda. Otvaraj. Otpanji mjuz. Skini se go ako nije ladno. Ako je ladnjikavo, ostani u donjem delu nečega što se zove pidžama pa i to usvinji!
Stav mirno!
Gledaj.
Puši.
Ne nameštaj frizuru.
Gledaj opet.
Ni ne znaš kad si počeo. Ni koliko je trajalo.
Tapa tapa tapa tapa….
Oh. Plava u dnevnoj sobi! Sa klompi! Vid i u kupatilu. Ne obazirati se.
Borba sa četkama. Nekim otvrdnelim od pre, ali sad obavljaju odličnu funckiju otvaranja zapečenih boja. One mekše, već uživaju.
Oboren crven pigment. Na sred. Pri kupljenju istog, ne oprati ruke, nego nastaviti.
Puši.
Zacrveni se pigmentom. Ko karminom.
Javi se na fon. Sad već crveni.
Pomeri stolicu. Crvenu.
Operi ruke!!!
Tapa tapa tapa tapa…
Šta će ova četka u kuhinji? Hm. Da, od kafe. Crni talog kafe, nadopunjen crnim flekama sa četke. VELIKE!
Tapa tapa tapa tapa….
Borba.
Puši.
Menjaj disk. Bar dva puta. Pretvori svoje sivo kućište u pravo carstvo otisaka svakog prsta i svake boje. Murija bi debelo platila za ovakav izvor podataka. Hm. Platila. Teška reč. Pri tome pošalji koji mail. A4 tech bi bio zahvalan na ovoj paleti. Tastature u novim bojama. Samo za vas. Unikat.
Tapa tapa tapa tapa….
Ho ruk!!! Ponesi sliku u dnevnu. Na svetlo. Gledaj iz ateljea/sobe/biblioteke/raja/pakla/svinjca.
Ne daj joj da padne!!!
Pala.
Ko još pada naličjem na patos. Na divni ručni rad od vune, komada koji se zove staza. Niko.
Vrati se u atelje/sobu/biblioteku/raj/pakao/svinjac.
Nekontrolisano gašenje pljuge i po paleti. I u plavu. Tečnija je.
Par pikavaca u tegli. Pepeo NA klompama. Čaša, jedna omanja kafana. Šolja mogu da otvorim grinet ispostavu. Doduše gosti bi dobili odgovor: “Žao nam je, ali nemamo više čistih”. Šolja.
Borba. S osmehom. Raj se na slici pojavljuje. Polako.
Red.
Odnosi.
Sve se slaže.
Kreator-i prezadovoljan, iz grla pušta glas pokušavajući da peva Gone Fishing od Chris Rea-a. Srećan što uspeva.
Tapa tapa tapa tapa….
Dosta za Sun. Day.

Jbg, vratili se retardi!

Tapa tapa tapa tapa..

Beži da bi ti svanulo

Hrabri rudar (još uvek tamnog tena), stušti se juče poput ove kiše u najavi na kafu sa uvek dragim ljudima. Tačno posle posla. Tačno fucking 4 sata posle radimo-do-četiri. 4-4. Dobar skor.
I kafa. Ladna singl kajsija i još bolji dabl pelin. Prava produžena.

Telefon se oglasio. Tišinom. Kad zasvetli, zvoni. Sinestetički primerak opreme. (U rudniku mora da svetli da bi se čulo!!!)

– Diži guzicu i dolazi gore!!!
– Ama, nećemo sad tako, dupe je dignuto, nego kako gore?
– Ne vrdaj, napusti objekat, i dolazi!!!
– Ma znaš pijem “kafu” u gradu, pa…..kapiraš….
– Dolazim po tebe za pola sata!!!

Tačnih pola sata.
Put Salaxie. Intimnog odmorišta. Pisala o bazi. (sklol, skrol do Salaxie…jbg, i dalje ne znam kako to direktnije da izlinkujem)

– Samo da znaš, nema ti vraćanja nazad!
– Ali..(odustah od ali onog momenta kad se pogledasmo moj prijatelj i ja)

I idemo po uigranoj metodi.
Ćutanje: pola sata obavezno! Blej preko ograde preko preko …
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Pali spremne aer zvučnike. Pojačalo.
Ide Miles. Sinoć prošarasmo sa Truffazom i Brubeckom. I malo Bowija.
Belo. Ladno. Za početak. Banoštarski podrumi babe Ljube kriju sjajna vina. I odličan sir.
I paradajz iz bašte.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Progovor: reč-dve. Ne više od toga. Dosta je kad su reči prave.
Crno. SSS. Suza Suzu Stiže.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa

– Kafa u zoru?
– Mhmmmmm

I svanu mi!

Hvala prijatelju!

Kad se vratiš

Pre odlaska na odmor potrebno je obavezno utuviti sebi u glavu da ćeš da se vratiš.
Ili utuviti drugima.
Ili ostaviti glavu.
Roditi se bez nje.
Ionako je ovo svet anomalija i šoka.
Lepota i crvenilo obraza je istrebljeno sa prvim “vreme je novac”.
Sa prvim “ja sve znam”.
Sa prvim “lako ćemo”.
Sa prvim “bolenje kurca”.
Linija manjeg otpora je postala jedina koja nije puna. Gde je preticanje obavezno uz svo nepoštovanje pravila svetlosne signalizacije i bez ograničenja brzine. To je đir.

….

Lagano se pomiriti sa istinom da sloboda nije beskrajna kategorija, ma kako sve dijalektike ovog sveta potpisane imenima sjajnih umova, progovarale suprotno. Ali progovarale samo na papiru. Sjajni umovi podcenjeni. Papirići precenjeni.

Ako se to skapira na vreme…ili kako već rekoh utuvi, onda se neće desiti iznenađenja sledeće vrste:

– da ljudi kukaju pre nego što ih pitam kako su
– da se ne kupaju redovno, iako izigravaju kurajbere (frajer u snažnim tridesetim čekao u redu u banci ispred mene, svečano obučen u uniformu vidi-me-kaki-sam-baja-i-isti-ko-sve-druge-springfild-baje), a pri tome je smrdeo toliko da se slepi mogu orjentisati po njemu, tipa “Naći ćemo se tamo gde najviše smrdi.” U osam ujutro!
– da se nanule sa metalnim dodacima umesto štikli nisu povukle iz izloga (nažalost). A kamoli sa nogu čiji francuski manikiri sakrivaju i blato.
– da se smejanje na sav glas i dalje tretira neukusno. Ali o ukusima zna se….
– da se iskrena rečenica zabada u nečiji neiskren džep, ali ne i više od toga
– da se njanjave prodavačice nisu pretvorile makar u neke predatore (nema veze u šta), koje znaju razlike između ruskih i nekih tamo kragni
– da se još njanjavije poznanice živo interesuju kako si, dozvoljavajući sjaju za usta da im se razlije i preko čela ako može…a pri tome samo žele da znaju koliko te je sve to koštalo. I ko je koga jebao jel.
– da ćeš poželeti da se vratiš opet u tamo neku vukojebinu.

Odmah!

Next Page »