Oooo, divnog li idiličnog naslova. Vid’ šta sve može da se isprede:
Sanjati boje.
Bojiti snove.
Sanjati bojama..
Boja u snu.
San u boji.
….
….
….
i tako se mali idiličar zalepio za naslov.
Ali samo idiličan naslov.
Šta se u stvari desilo?
Ko je čitao prethodni-tamo-nekad-neki-post o okršaju česme i menja, onda neće imati problema da pohvata sve čudnosti mojih kućnih instalacija. Ko nije, neka i ne čita, neka se odma čudi na duplo. Golo.
18.00 ili tu negde…
Iz kapitalizma u atelje. Inercija vikenda i mazanja uzela svoj danak i ponedeljkom. Posebno današnjim ponedeljkom kada su se ljudske neodgovornosti toliko umnožile da mi je odumrlo jedno sto zdravih ćelija. Pandrknule samo tako. Onda je razumljiva bežanija u prljave pantalone i klompe kojima se odavno ne vidi defoult boja. Menjaju svoj look u zavisnosti od platna pred kojim cupkaju. Uz Marlango today. Drže ritam te klompe…a i komšiji ispod mene lupka, sigurno!
19.00 ili tu negde…
Trč u kupatilo. Peri četke. Izbor je pao na kupatilo jer je izmeštanjem ateljea u drugu prostoriju ono jednostavno bliže. Ljudi se kreću kraćim relacijama. Vrlo jednostavno. (Ima jedna teorija urbanista kada se prave zelene površine, kojih se vidim ne pridržavaju naši. A to je. Odrediš prostor za park. I ne praviš staze. Jok. Nego pustiš da se ljudi tuda šetaju neko vreme, prolaze, trče, voze bicikl, padaju na teme ili šta već… I tamo gde vidiš utabane puteljke, tu pukneš stazice. I nema greške.) Dosta je bilo trčanja od skice-slike u petak, nećemo se sad igrati maratona.
19.15 ili tu negde…
Ma uredno sve oprano. Malo plava kada, ostali sanitarni uređaji isto vuku na neke tonove, čak i od prethodne slike, ali nema veze. Bar kad kažem da idem da ribam kupatilo, onda ga baš ribam!
20.00 ili tu negde…
Trč opet u kupatilo. Po čiste vode. Sipaj jednu čašu i za popiti. A i slikari pišaju.
U međuvremenu:
Naslage boje na meni su toliko narasle da se više ne vidi ni moja defoult boja. Ne bi se moglo reći da li sam od plemena žutih, da li je majka u toku studija zgrešila sa nekim afroamerom, jesu li mi obrazi rumeni i da li crvenim u društvu. Strogo umazana za jedan opasan maskembal.
21.45 ili tu negde…
Odlaganje četaka. Umazanih ruku samo tik pipnuti prekidač za svetlo i iščupati zvučnik iz zida…tipke NE DIRATI, jer se stop and play neće moći pročitati.
Stres ZArastao, slikar NArastao…sve POtaman.
22.15 ili tu negde…
Opet kupatilo. SAprati. SE. Svući sa što manje pokreta (truditi se kao mala deca spustiti sve u jednu malu gomilicu pod noge koja liči na krater), uleteti u plavičastu kadu, pustiti pobedonostno vodu i videti NIŠTA!!!
Nemaaaaaa. Vodeeeee. Ne curi. Ništa. Okrenuti se pažljivo oko svoje ose (nikako praviti nagle pokrete zbog klizanja i gubljenja glave u kadi), i pristupiti razmatranju problema. Ništa česma. Ništa ja. DUPLO GOLO!
Razmatraj problema sledeći.
Kad pustiš na česmu ima vode. Radi. Kad ga svičuješ na tuš, ništa. Voda odlazi negde, ali gde? Ovamo na onaj tačkasti dodatak ne izlazi. Zbun. Zona sumraka mi odzvanja u glavi. Popreko gledam onu česmu. Ona gleda u patos. Kulira.
Probam opet. Jok. Probaj još sto puta. Jok. Proverim crevo. Sve ok. Proverim rasprskivalicu i ona ok. Sve ok a NE RADI! Šta se i ja pa sad čudim. Znam sto ljudi sa kojima mi ok, pa ne radi.
Izletim iz kade. Opet gomilicu vratim nazad. Po alat. Majstorija nije donela ništa novo. Rasprskivalica otkazala poslušnost i jebi ga.
Razmatram sledeće metode:
1. Leći u kadu, tik priljubljen uz česmu, i nekim joginskim metodama se izrotirati ispod. Pa da vidimo učinak vežvanja sad etotako!
2. Ići po lonče, ili šerpicu. Pa se zalivati ko cvet.
3. Skakati sa trećeg direktno u Dunav ispod terase mi, i pri tome izgovoriti neku parolu, čisto da nije zabadava let.
4. Otići obojen u san.
Ova poslednja mi nekako idilična. Makar zbog naslova :)
Nego muči me samo jedno. Kako to kad se peru tuđa govna ima vode, a kad sebe treba sprati ne radi???
Comments(0)
