Archive for January, 2007

SISE ili jedan tipičan dan u studiju

Dizajner1
A što misliš dragi kolega, da muškarci imaju sise?
Postprodukcija
Jebem ga, nešto mislim, JEFTINIJA JE PROIZVODNJA! Jedan kalup a dve vrste! U svakom slučaju, svi mi i muški kad se rodimo, smo devojčice!
Dizajner1
Hahahahahhahahah
Dizajner2
A zato mom V. lepo stoji lak za nokte!!!
Slušalac
Hahahahahahahha
Pa jesteee bre!Jesmo mi svi devojčice kad se rodimo. Aj ti dokaži da smo mi nastale od njegovih rebara. Kurac. Nastali oni od sise!!!
Dizajner2
Ma garant je prvi čovek imao četri sise, pa se posle podelio!
Dizajner1
Ma da. Predak nam je krava!
Postprodukcija
Jebi ga. Neko imo četri sise, ali morao je tu neko pišu da ima!!!!
Dizajner1
Ma sigurno su bre žene u prastara vremena lovile. Ostavljajući svoju mladunčad, muški su ih zavaravali. Kao muški lovci. Da, yeah!
Slušalac
Muškarci su rovci, a ovo je lov na patka!

Kraj prenosa.

Update:

Dizajner2
Super je otići u neku zemlju i istetovirati se. Recimo u Indiju.
Dizajner1
Ma jok bre tamo se ne tetoviraju tamo se kaniraju.
Posprodukcija
Ma da, odeš, umočiš ruku u bure! Jebi ga, malo sam se pretovirao, odnosno prekanirao!

Dizajner1
E, koliko košta ono pakovanje sveća malih od sto komada a?
Posprodukcija
Jbt, jel ti znaš koliko ti moraš da se sexaš da potrošiš tih sto komada???!!!
Slušalac
Jednom. Zapališ svih sto!!!

Marfijevi zakon i njegovo obaranje

Ustati u 7.00 radnim danima je naporno. Ali početi subotnji dan u sedam, iako si legao u 3 je naprosto ludost. Ali gen. Odlučilo oko da se otvori u sedam! Ajd. Nema druge. Ustaj!
Napolju mećava a zakazano snimanje slika napolju!!! Mislim, jel to mene neko zajebava ili what. Stojim onako nenaspavana u ranih sedam, nemajući nikog budnom da mu se požalim na tugu i neverovanje koje me obuzelo. Gledam onaj sneg, kom bi se u svim drugim okolnostima prirodno radovala, ali ne danas, ne ne nikako danas! Plus vetar!
Na putu do pijace mantram: valjda će prestati, valjda će prestati, treba mi sunce, valjda će prestati. (Tako mi i treba kad nikad ne gledam prognoze).
Obavim pijacu, bez velike smetnje, sem mećave u najavi.
U planu pre snimanja, koje još uvek nije potvrđeno, stoji da odem da vratim rolere u veliku mega radnju jer zadnji točak, ima nedostatak nekog ležaja.
Nagli čučanj da bih izvukla konversice iz ormara prouzrokuje još naglije probadanje u neki živac u donjem delu leđa i ostajem tako čučeći em šokirana sa pomišlju o ne, samo da se ne ukočim, em se stvarno kočim. Ne smem se pomerim. Biram najbezbolniji i najbolji mogući način da ustanem. Uspevam. Babski skroz. Navlačim tike, i ajde šta sad.
Proći će, proći će, proći će…i sneg, i kočenje, proći će, proći će….
Ulazak u auto je toliko smešan i bolan. U glavi loša pesimistična pomisao: godine draga, godine. A onda optimista odgovara: ma jok, nepromišljena kretnja!!!

(Prođoh pored tv-a malopre, Federer igra odlično).

U radnji mlađan momak koji ima razumevanja za problem na mojim rolerima, ali ne i njegov šef, koji liči na Jataganca. On može da bude sve, ali ne i šef sportske radnje. Sako na dva kopčanja, neke cipe koje ne znam u šta bih svrstala, a da ne pričam koji mu je mentalni sklop. Želja da ga ubijem je velika.
– Donesi mi one imbus vijke, da probamo da to malo stegnemo ili opustimo – reče Jataganac mlađanom momku.
– One imbus vijke, što su trebali da dođu uz rolere? – pitam, šta ću.
– A niste ih dobili?
– Zamislite, kakvog li čuda, nisam.
Odvrće on to, zavrće. Kad ga zavrne, točak se ne okreće, kad ga odvrne, samo što ne otpadne, ali Jataganac uporno ne odustaje da ga zavrne toliko na prc, da bude idealno. Stojim pored njega i sve ne verujem šta radi, ali reko ajde…vaspitanje nalaže da bar sačekam izlaganje njegovog rešenja mog problema.
– Evo! Vidite. Sve se sad super okreće – drži J roler, naopako i vrti onim svojim prstim po zadnjem točku, simulirajući mi sjajno okretanje!
– Ma pa da. Kako sam samo mogla da budem takav idiot. Da. Gospodine, roleri se inače voze, tako što ih tako uzmete u ruku, sednete u stolicu, i vrtite prstom točkiće!!!! Pa jesi li ti normalan?!! Možda dečiji kamiončić može tako da se pritegne (iako mislim da bi ga i klinci uredno napušili), a kamoli ovo!!!
– Pa. Ajde idite gore, pa vidite da li može da vam se zameni taj poslednji, ili ćemo nešto da zamenimo – Jataganac je neumoljiv u nepriznavanju važeće garancije u koju je uključena i zamena!
Nema rezervnih točkića za taj model. Ali imaju druge rolere. Probam levu (veća mi noga), odlične. Ove ću hvala.
– Ali da li možete da vi ostavite rolere, pa da mi to vama zamenimo, popravimo pa vi dođete?
– Ne može!
– Spakujte joj te druge.
Ukočeno kući. Otvaram pakovanje rolera, da ih još jednom isprobam. Aha. Sad dobijam imbus vijak i to komada dva, dobijam i rezervnu kočnicu, ali ne i pertlu u desnoj cipeli!!! Možda je mlađani radnik odlučio da obesi Jataganca. Ja mu dajem u amanet pertlu.
Ima smisla, ima.
Sneg i dalje pada. Manje. Moja radost raste.
Snimaćemo, snimaćemo, snimaćemo…nekako, nekako, valjda me vetar sa platnima sa keja oduvati neće. Snimaćemo, snimaćemo….
Morala da odmorim malo. Leđa odvaljuju. Čeka me nosanje gomile ogromnih slika gore dole sa trećeg, jer u lift ne mogu da stanu. Puštam film, i zauzimam neku poziciju, iz koje nakon sat vremena ustajem sa ukočenim vratom!!!
Ah. Divno. Gospodine Marfi. Danas ste brilijantni. Još da padnem u Dunav sa slikom, pa da završimo jel može?

I onda. Odjedared sunce. Ukočenost ne prolazi. Jbg. Nosam i kukam. Snimamo po naručenom the best vremenu. Snimci odlični. Sve odlično.
Klopa odlična. Otpad posle odličan. Pivo sinoć odlično. Još odličnija svirka.
Još odličnije đuskanje.

Jutrošnji rezime:
Em što sam ukočena i dalje, em što imam upalu mišića od đuskanja, em što sam promukla od vrištanja, em što sam mamurna, em što mi se zatvorila radnja i ostala sam bez pljuga, em što sam opet nenaspavana, sve ostalo je okej.

Matiš

Čitanje ima svojih prednosti. Jedna od prednosti čitanja je što svašta saznah.
Ali i mana.
Evo dane provedoh kopajući po netu i sestrinim knjigama tražeći more and more.
Neke knjige jednostavno završe neke cikluse, kažu na neke strasti stop. Nešto zaključiš. Neke, ko metlom ti naprave tek brisan prostor u glavi, gde ćeš da puniš i puniš i puniš.
Jedna od tih s metlom je ova koju sad čitam.
Papagajeva teorema. Deni Geđ. (ko je čitao, može prestati sa čitanjem posta ovde).
I moram izneti gomile zanimljivosti ne bi li metla malo svratila i u vaš kraj.

Reč je o matematici. Dabome. O kojoj ne znam ništa. Iako sam nekad bila odlična u računanju integrala, trigonometrije, i odlična u diferencijalnim…ali…sve se zaboravilo. Doduše, nešto nikad nisam znala.
O istoriji matematike.
Idemo random. Mrzi me da baš jako citiram.

U vreme rasta arapskog carstva, prestonica Bagdad je bila mesto razvoja onoga što danas svima nama služi u svemu. Arapskim brojevima.
Jednog dana, međ silnim poklonima u Kuću mudrosti (najveću pisarnicu tada u svetu), stigao je spis iz Indije, pod nazivom Sidanta. Astronomska rasprava o tablicama, koju je napisao Brahmagupta. Prevedena na arapski. A u njoj blago.
1,2,3,4….pa i NULA.

Tada prvi put izmišljena. Pitagora je kumovao pojavi Jedinice kao broja, ali Indijci Nuli. Nula poznata kao SUNJA. Sunja na sanskritu znači Prazno.
«Međutim, poznato je da je prevedena na arapski, sunja postala sifr, što prevedeno na latinski postaje zephirum, a odatle na italijanski zephiro. A od zephiro do zero, nula, nije daleko. I naziv za nulu, sifr, postaje naziv za sve brojke, cifre.»

Nešto vrlo važno što se desilo ovim izumom je decimalno numerisanje po položaju nulom. Jer nije isto na kom je položaju jedan broj za razliku od rimskog. M i X, u rimskim brojevima, bilo gde da stoje, znače istu količinu. Ali 001, nije isto što i 100.
Tako da, ono što znamo kao arapske brojeve, su u stvari izum Indijaca. Kad su stigli spisi u Bagdad, oni su ih nazivali indijske figure.
Ali stvar koju jesu izmislili Arapi je algebra.
Knjiga Al Hvarizmija, arapskog matematičara Al Džabra (Kitab al-muhtasar fi hisab al-Jabr wa al-Muquabala), je jedna od najčuvenijih u istoriji matematike. Na ovim stranicama je zasnovana ALGEBRA, potekla od samog naziva ovog rada. Al džabr u prevodu znači uzglobljavanje! I dalje, kada neko polomi neku kost, vode ga na džabr. Da mu vrate iste na mesto. Dovedeš u red slomljenu stvar.
«U Don Kihotu postoji neki algebrista, nameštač. Servantes je ovu reč preuzeo od španskih Mavara»

A druga reč?
Mukabala?
To je kad stavljaš dve stvari nasuprot drugoj. Ili SUČELITI.
U prevodu, knjiga bi glasila.
Računska rasprava o uzglobljavanju i sučeljavanju! Jedna od najčuvenijih knjiga u istoriji matematike. A lep naziv. I kad se razmisli dobro, u algebri se stvari stvarno premeću sa strane na stranu, preturaju, dodaje se levo, desno…

Jedna od divnih začkoljica je pitanje. Što se NEPOZNATA uvek kaže u ženskom rodu? Kad to nepoznato, bilo šta, za čim se traga, može biti i NEPOZNAT?

«Jednačina se proverava. Jednačina se rešava!…Kada bi bila rešena i nepoznata veličina, koju su arapi nazivali Šej, i zamenjena nađenom vrednošću, jednačina postaje jednakost»

…i nešto za kraj.

«Šalu na stranu, istina je da izgleda kao da ih doista zanima. Brojevi uvek svakog zanesu. Ponekad suviše. Postoji mnoštvo budalastih zanesenjaka sa brojevima. Svugde vide brojeve. Ako tragate za čudesnim, nije nužno da se predajete toj smešnoj gimanstici da biste tumačili brojeve i oni vam govorili svašta, dovoljno je samo da gledate ono što se stvarno dešava»

Next Page »