Archive for April, 2007

Priučena domaćica

U narodu, specijalno međ ženama, postoji odomaćeni i verujem mrski termin veliko spremanje. Kapiram da se i sustanari kućne zajednice blago traumiraju kada se Majka ili ŽenaSpremnaDaDoakaSvakomTraguPrljavštine odluči na sređivanje mesta zločina, jer se sa istim kreće u nekim ranim jutarnjim satima, kad zamorčići kapitalizma vataju jedinu priliku da san razapnu koliko god se može. Ali.
Ne može!
Nokia alarm replaced with ringtone Usisivač!
(Znam da je meni bar bilo traumatično dok sam sustanovala sa roditeljima).
Nego. Ako postoji veliko spremanje, onda bi trebalo da postoji i malo, jel tako?
E meni ta granica nije jasna.

Da li u veći kućni arbajt ide i krečenje ili je okej da dođeš samo do pranja prozora?
Da li u malo (poznato kao utezanje gajbe) ulazi i to da policu za knjige lišavaš cicamaca tako što prašinu brišeš samo na vidljivom delu police (DO KNJIGA) a u velikom tumbanju se usudiš knjige da skineš?!
Idući nekom logikom veliko-malo-veliko-malo, svrstah se u tor malospremajućih koje se odvažiše na veliko. Ali do pranja prozora. Moleraj, odvaljivanje terase, pregrađivanje zidova i slične aktivnosti nisu uključene u moje velespremajuće domete. Prašina do knjiga.

Krenulo se od kuhinje. Pobacano:
– Dve šerpe
– Ko zna koliko plastičnih čega god! Činija raznoraznih oblika za duboko zamrzavanje, koje su koliko se sećam sve imale poklopce. Sad vala nemaju ni jedan.
– Jedna džezva. Nije vredna više ni jednog jedinog otkuvavanja jer joj se look ne menja. I before and after, ona izgleda isto.
– Nož. Služio samo za zavrtanje šrafova ako se rastavlja kućište. Ili isto sklapa. Kupio se kit za to, te kanta.
– Pakovanje salveta otvoreno pre izuma papira. Žute. Poprimile neku čudnu boju. Nežutu. Sve u kontejner. (Pokojna komšinica baba Anđa nije nikad umela da izgovori ovu reč, te bi Kontejner svaki put bio Kontinjer. Sviđalo mi se kod nje to prekrajanje u korist lako izgovarajućeg. Pa aj sad tvrdi da jezik nije živ! Živ jezik, ali Anđa pokojna.)
– Dve oklagije. Jednu bacila. Druga je rođendanski poklon na kom prijatelji ispisali: „Neka svaka situacija bude pod tvojom kontrolom“. Frajerima bejzbol palice a nama devojčicama je okej i oklagija. Kapiram da je kvalitet izrade isti!
– Neki plastični dodatak za nešto.
– Otvorena kesa pirinča u kom ostalo pola šake!
– Gustin (ne sećam se da sam ga ikad kupila). I to je baš gustin, jer se od praškovitog stanja pretvorio u pravu pravcatu kamenu gromadu.
– I još neke gomile sitnica, koje bog te pito čemu služe, ali stajale uredno u ugradnom plakaru moje kuhinje.

Nastavilo se sa kupatilom. Pobacano:
– Jedno deset starih majica, koje su odložene za brisanje podova, ruku, bicikla, terase, iako se uredno kupuju krpe za to. I to tako džedži godinu dana.
– Stari donji deo briska. Ne znam što ne bacih i gornji jer i dalje sa krpicom i kolenima parket umivam. Al ajd. Nek stoji. Do sledećeg spremanja.
– Dve plastične kutije za sapun. Kad se putuje na more, uvek se kupi neka nova. A stare se nikad ne bace. Ljubičasta i bela. U Kontinjer!
– Prazne kutije od šampona.
– Prošlorokovske kreme.
– Prazne kutije od pakovanja žileta. Farbi za kosu.
– Sunđeri za pranje kupatila. Komada tri!!!

Nastavljam sa sobom. (Prostorom u kom se spava i radi).
Iako ni kovanica SA SOBOM (Sebi, Se) ne zvuči ni malo loše kad se radi veliko ali i malo spremanje.

I posle bacanja. RollOn!
Image Hosted by ImageShack.us

duplo golo

U moru blogovskih pisanija koje kruže svemirom, primetih jedan fenomen.
Ali prvo mali uvod.
Blogova ima vakih i nakih. I ličnih i neličnih i domaćinskih i pljuvačkih i erektivnih i smornih… i da ne nabrajam sve ljudske izvore sa kojih se napaja svaki od njih. I svi ti izvori su mi razumljivi. I svi ti izvori su mi okej. Što bi rekao mi najdraži pisac Pekić (primetili ste, opet ga čitam intenzivno): „Ne postoji nešto kao pogrešno shvatanje moderne poezije. Postoji samo shvatanje (koje je uvek pravo) i neshvatanje (koje je takođe uvek pravo).”

Ali. Jedni mi nisu jasni.
Ne znam kako da ih imenujem osim kao „prenosivači prenosivača“.
(Sviđa mi se čak ternim DUPLO GOLO)
Ili antene.
Ili home made pretraživači.

Ilustrovaću primerom da bi se znalo na šta mislim.

Neko otkrio Mars. Again. Recimo.
To preneli neki mediji. Recimo TV.
Onda sa TV-a prešlo u vesti online na istom sajtu te TV stanice.
Takvih TV stanica kolko oćeš. Mars, šta ćeš, udarna vest!!!!
Pa se pisalo u novinama.

E onda home made pretraživači omogućili svojim čitaocima sa linkovljem ili ne daj Bože CRTL+C i CTRL+V da pročitaju tu vest samo kod njih!
I onda takvih home made pretraživačkih blogova sa istom vešću osvane blagi milion.

Okej je informisati svoje čitaoce o određenim fenomenima koji ne kruže na svakom drugom ćošku.
Ali je vrlo ne okej svojim čitaocima reći da su potpuni retardi, i da sami ne znaju da pronađu ono što ih zanima. Bar što se vesti tiče.
I još jedan podatak. Meni se zalepio.
Većina njih ne zna da sastavi prosto proširenu rečenicu.
Prema iznešenom ili kopiranom nema nikakav jebeni stav.
Al eto.
Da se nađe.

Jebem li ga, ali što?

Ovaj reko lep dan.
Ovaj preneo da je ovaj rekao da je lep dan.
Onda se izlinkovali sa vešću o lepom danu još njih par (desetina, možda i stotina).
I da nije vala lep dan, većina onih dupelizaca u komentarima će i poverovati da je lep dan, jer stav ionako nema.

Lični stav:
Integralni pirinač je dakako bolji od belog pirinča, jer ako se i začitaš, mnogo su mu manje šanse da zagori. Te ipak ručak na stolu.

Mudovanje ludom radovanje

Muda tresnuta na astal.
I izvini.
Presabiranje nepoznatim metodama i odapinjanje krivice u vertikalu.

Drago biće. Evo te citiram. (Bojim se ako počnem da neću stati.)
”Da. Ja kad tako napravim belaj, pa se posle izvinjavam, nema mi boljeg osecaja”

Postaneš glavna osoba za podjebavanje i smeh u krugovima dragih,
koje pre toga samo što ustrelio nisi.
Oprost je tako lep.

Dužna sam im kafu. Napušili su me da je sreća pa su jeftini, te će kafa biti okej! :)
(Mrzim reč jeftino. Mrzim što moram da napišem mrzim.)

Kako uvrede nanosim samo putanjom oko u oko i zubi direkt u meso, tako se i iz istih smrdljivih govana vadim na isti način. Jes da mi je palo na pamet ko poslednjem skotu da zabaškarim nemanje jaja pa da spičim SMS. Ali. Nema podcenjivanja dragih.
Zarad ovog osećaja.

“Niko nije u stanju da se žrtvuje bez rezerve. Ljudi se žrtvuju, ne da bi drugi bili srećni, nego da bi oni bili srećni, zbog toga što su usrećili nekoga. Nije važno da li su drugi odista srećni, nego da li su oni srećni zbog toga. Oni im služe da svojim golim opstankom zapuše praznine svojih vlastitih nada.” Borislav Pekić

I Beady Belle.
When my anger starts to cry.

Next Page »