ArtMistakes

Velik poso se priveo kraju. Mislim da je to lepota svih poslova ovog sveta. I malih i velikih. I srednjih. I dosadnih. (Specijalno dosadnih.) Jer i kuvanje zimnice i pečenje jaja je podjednako „vatreno“ pored ringle u sred tropskih vrućina. Tu se osećaj vremena omaši očas posla i odlično se savlada odnos sa relativitetom. I Ajnštajnom. I Milevom.

I svi prežive! Niko posle tih velikih poslova ne bankrotira, iako su panični napadi pre njihovih završetaka verovatno ravni traumama netreniranih vojnika poslatih u borbu protiv „terorizma“.

Za nepunih 24h svi zaborave kako je sve i počelo, ali svi dobro znaju da se završilo. O zaboravljanju, toj divnoj i urođenoj nam veštini, preskakanja prepreka od pet metara i to bez motke, da ne govorim. Rekordi oboreni. Bar moj lični je pomeren za promil. Ali taj promil mi jako znači. Jer me uvek podseća na jednu priču. Ličnu anegdotu.

Dok sam studirala na akademiji u klasi sjajnog profesora Tome, imala sam ko svi kreativni – sad ćemo mi da promenimo svet studenti, fazu nedostatak punjenja. Prazan mentalno-idejni šaržer i jebi ga. Ne ide i ne ide. Možeš se vala upucavati kolko oćeš. Go se ne svuče, što bi rekli mudriji od mene. I taj problem (tada je bio tako tretiran) se produži na neke vremenske relacije od par meseci. Zabrinutost, praćena sumnjom u sopstvene kapacitete je dovela da se zapedala bicikl i glasno kaže DOBAR DAN PROFESORE, JA BIH DA RAZGOVARAM!!!

Posadi me čovek lepo u prirodu, na jedno panjče, u svim našim pauzama burgijanja, brušenja, varenja i abnoralnog prljanja. Pogleda u oči.

• Šta je Maslačak? (Nosila sam taj nadimak isključivo zbog svoje frizure, i zbog toga što sam se pojavljivala samo kad i sunce. Jes da ovo s pojavom sunca ima više sa suncokretom, ali od kad alegorije i simboli imaju veze s logikom!?)

• Pa eto. Znate. Pojma nemam!

• Ne ide a?

• Ne ide.

• A što ne ide?

• Pa jednostavno. Ne mogu da dolazim zato što svi dolaze, jer je to red. Ne mogu da uradim što jednog dana ne bih sama volela da vidim u jednoj galeriji čisto da bi se ispunila tamo neka imaginarna kvota. A fali mi tako malo da završim taj ceo serijal skulptura.

• Eeeeeeeee. Znate li vi koliko iznosi rekord skoka u vis?

• A?????

• 2 metra i 33 cm. (Ovo parafraziram, pojma nemam koliko stvarno iznosi rekord, ali čika Toma je to tad tačno znao). E vidiš. Vi svi ovde preskačete metar. Neko skače metar i po. Ali znate gde počinje umetnost? E u onih između 2.30 i rekorda. U onih vaših MALO. U tih malo se sve dešava. Maslačak, zapedalaj ti taj svoj bicikl, idi radi šta ti se radi, jer se za skokove trenira istina. Ali. Upliv je upliv. S talentom je pod mišku. Sad je na godišnjem, te ajte i vi.

• E hoćemo li sad po kafu?

• Srednju. Ko uvek. U onu kariranu šolju. Eno je tamo. E da, ta!