Savršeno velim
Dobro veče. Moje ime je Pljuvač. Prezime nemam. Ne pripadam ni jednom plemenu, ni jednom rodu, nisam nastavljač niti jednog evolutivnog lanca i noge mi ne smrde. Moj glas je rezak, oči bistre i imam miran san. Ono što me krasi su svakako moje specijalno razvijene pljuvačne žlezde, te sam živi dokaz da je moje postojanje opravdano jedino mutacijom. Verujem da je bila prosta. I tako neukorenjen, bezprezimen, neevolutivan i nesmrdljivih nogu, ipak egzistiram. I patim od statusa. I zatvora. Ta govna u meni me stvarno muče. No lepo se oblačim. I koristim parfem. Redovno se češljam, menjam čarape i pišam stojeći. Inače, nije zgoreg pomenuti kad dušu otvaram, da ja sve radim stojeći. I sve radim sjajno. No. Naučio sam da je i skromnost na ceni, te nikad neću priznati do kraja svoju sjajnost. Sem kad na tuđu pružim svoje slince. Uh, to je poseban doživljaj. Ali vi, evoluirani to ipak ne razumete. Pa da ne tupim. I mene je kao i sav ostali svet zakačila mala bolest. O poreklu. Od toga pate i mutanti, verujte. I vrlo je zarazna. Bar u porodicama Pljuvača. (I mi se razmnožavamo na iste načine kao i oni po kojima pljujemo, samo mi to radimo savršeno. Bez govana, bola i krvi. I ništa nas ne boli. Savršeno velim.)
I tako nas je sve više. I više. I mojoj radosti nema kraja.
Nemamo članske karte. Nije nam se svideo predlog dizajna. Odvratno su to Kreativni predstavnici napravili. Odvratno svi sve prave. Tj. Kad malo bolje razmislim. Niko ništa i ne zna da napravi. Pljuc.
Toliko nas je mnogo, da se plašim, da neće ostati više ništa da se pljune.
A onda ćemo međusobno da se istrebimo.
No i to je kanda prirodan proces. Pa će se kroz istoriju i to zataškati. Fino. Akademski.
29. June 2007 um 07:11
neko te je gadno zgazio. uh
29. June 2007 um 07:49
ko god da je, zapljunut je :)
29. June 2007 um 08:28
Mislim da ima jedno po planete na spisku mutiranih.
29. June 2007 um 10:19
da
29. June 2007 um 17:22
O, ja te vrlo dobro razumem. Ovih dana bi mogli traktati da se napišu na tu temu. Kako se tako uvek zakačimo za neke potpuno nebitne stvari-gde li je ta silna pljuvačka energija kad su u pitanju bitne stvari od društveno-političkog značaja. Onda smo manji od makovog zrna.
29. June 2007 um 17:23
Misliš stvrno da će međusobno da se istrebe?
29. June 2007 um 17:33
o, kako poznajem jednog takvog, mozda i dva, al’ ovaj jedan mi posebno bode oci. inace, prvi i drugi ne govore medjusobno vec nekoliko godina jer su pljuvali sve redom, pa jedan popizdi, ako ovaj drugi nesto prvi opljuje, i da se u odbranu opljuvanog. i to nikako nije islo na duze staze jer su poceli da pjluju jedan drugog. bili su najbolji prijatelji, inace. o, kako istinit post :).
29. June 2007 um 18:42
Kujna, post je i inspirisan pojacanim lucenjem pljuvacnih zlezda ovih dana. I mislim da se hoce medjusobno izlepiti, jer prvo, to im je stvar karaktera, a drugo u tome se lako prepoznaju.
29. June 2007 um 18:43
Jd, ja ih ne poznajem mnogo, ali ih prepoznajem. To bar nije tesko.
29. June 2007 um 19:54
Jooj, dobila kablovski net. Ajme sreće! Morala sam da se pofalim. Jooj!
30. June 2007 um 10:10
O kujna, taman kad sam ti rekla, da si stvarno vec poslednji predstavnik modem vrste :)
Sjajno!
30. June 2007 um 12:48
ja znam tu dvojicu. sa jednim ne pricam, pljunuo me :D
30. June 2007 um 16:10
Gde dvojica, tu i trojica. Gde trojica, već pljuvačko udruženje. Bolje ne pričati. Manje budeš zapljuvana :)
30. June 2007 um 19:12
sto jes’, jes’ :D
1. July 2007 um 00:38
Uništi mi djetinjstvo i igru žmurke iliti žmire sa sve onim “Pu spas, za svij nas!” :)
1. July 2007 um 09:35
A nije valjda Shejtane, da ste stvarno pljuvali po nekom lokalnom stubu, koji je služio za “pu spas za sviju nas”? Mi smo samo formalno lupali po stolu kod naše teta Dragice. Ona imala najbolju lokaciju za zapljuv. S tim da je čika Neđa bio jako protiv našeg izbora njihovog stuba :)
1. July 2007 um 17:42
Naravno da smo pljuvali! :) Pa djeca su bar iskrena, nema tu foliranja i vrdanja. Ako je još “pu spas za sviju nas”, onda se pljune onako sočno, strastveno, iz duše! Kao kad oslobađaš Beograd od Nijemaca ili Rusa! :)
1. July 2007 um 19:20
Ali rusa!!! Ha ha ha
2. July 2007 um 10:36
Pljuc, pljuc, pljuc. ti sad već znaš koliko ja volim da pljujem. zato sam i prestala da se bavim kritikom, jer sam se skroz zatrovala od sopstvene pljuvačine. Baš sam ovog vikenda otrkila zašto me je oladila jedna poznanica: zato što sam je u jednoj kritici pljunula. Strašno je da sam ja na to i zaboravila, čak ni ne čuvam tekstove pa ne mogu da proverim, ne sećam se ni šta sam napisala, jedino se sećam da je ulogu uradila jadno i da ne može da igra dramske uloge i verovatno sam tako nešto i napisala.
istina je da sam nakon te kritike napisala još gomilu i da sam još puno puta sretala tu svoju poznanicu koja je uvek bila preljubazna. Sada mi je jasno da se “držala” dok sam bila u poziciji da ponovo nešto napišem o njoj, a onog trenutka kada sam prestala to da radim, ona me je oladila. :)) to je tako ljudski.
2. July 2007 um 12:07
Ovaj post je rezultirao zbog silno osvanulih pljuc pljuc pljuc postova posle koncerta RHCP u Inđiji. I jedno je mlatiti svojim usranim štapom po tuđim govnima, a drugo je umakati svoj štapićak u tuđa pa s njim oplesti po onom ko ih isra. E to je već jedenje lopatom istih, bez pokrića.
Onda je tu dodat svaki drugi post na šta god hoćeš. I da pojasnim. Razumem kritiku. Vrlo. I smatram je konstruktivnim delom stvaranja i to u dosta velikoj meri.
Ali jebi ga, i dalje ne razumem pljuvanje kao jedino konstruktivno stanje ove zemlje. (Ovo ugrubljujem i globalizujem, što inače ne volim da radim).
Nego, i to njeno “držanje” za onog ko te omlatio u kritici, daje još veći kredibilitet da se to uradi again and again. Jer opravda rečeno. U pritajenoj, i verujem ne tako svesnoj meri.
I sve nabrojano je ljudski. Ali mi se sviđa “doplerski” manir: Sve što je ljudski meni je strano :)