ArtMistakes

Ispred zgrade raskopano ko u Bejrutu.
(Da budemo iskreni, pojma nemam kako je u Bejrutu. Da budemo još iskreniji, nešto ne čeznem ni da saznam.)

Dan sparan ko u Amazoniji.
(Da budemo iskreni, pojma nemam kako je u Amazoniji. Da budemo još iskreniji, znatiželja u najavi.)

Ladno pivo ko zmija.
(Da budemo iskreni, nemam pojma koliko je ladna zmija. A videla je. Da budemo još iskreniji i ne pipa mi se.)

Terasa od sedam i po kvadrata.
(Da budemo iskreni. Pojma nemam da li je tačno toliko. Da dubemo još iskreniji, zabole me za taj podatak. Svi smo stali.)

Volim izraz TAMAN.

A još više KNAP.

I rukolu na špagetama. Sa slatkim od šumskog voća. I indonežanskim karijem.

I specijalno ovo.
U ovu sparnu noć.

I da sad ja ne bi tu puno dramila, pravila razne putopisne emisije u vidu pisane forme, nagovarala lenje da ustanu sa stolice i svoja dupeta upregnu put neba, solila pamet zaposlenima da je napolju lepo i sunčano i da se od kiše ne topi, da ne bi iznosila svoje impresije o zmijama, gljivama i nekim praživotima…i da ne bi. Evo ja to fotografijama. Uostalom. Prsti su zakazali za vreme bežanja iz civilizacije (iako je jedenje rukama dovedeno do virtuoznosti), te me mrzi da kucam. Stanje je pod kontrolom.