ArtMistakes

Sletih u trku niz kružno stepenište lupajući papučama toliko da su sve komšije bile obaveštene o omanjem torpedu u ulazu. Odnosno torpednom izlazu. Pri takvom ateriranju, opšte je poznato da se kauzalnost malo pojebe. Izvinte na izrazu, ali ovde deskriptivniji uleteti ne može. Pošto u takvim olujnim odlascima i  sama glava ostaje bez obzira, dalo se očekivati da ću kući da stignem bez tone sitnica.  Znate one koje vam uooooopšte ne trebaju. Kao što je recimo novčanik. Kupila sam nov, pa mora izgleda da prođe onu elementarnu fazu privikavanja na stvarnost igrajući se sad me ima sad me nema. U istom je sva potrebna dokumentacija koja mora da se pruži čiki ako se brzo vozi, ili se pregazi malo puna, ili naduva koji promil alkohola. U njemu i novci. Al jebeš novce ovo je vreme kartica. U novčaniku. Novom. Tu je i kalendar koji svake godine dobijem od svog čika ginekologa, ne bi li me naterao da se ne blamiram svaki put kad dođem kod njega, te na pitanje o poslednjoj menstruaciji odgovaram sa NE ZNAM. Ali kako ne znaš? Lepo čika doco, ne znam. Ulovim sebe da ko stari svet počinjem da se prisećam svoje neuspele ovulacije vezujući ih za važnije događaje. Jel bilo pre koncerta? Nije. Na koncertu nisam imala. Što jes jes. Nisam. Onda je možda posle…i tako tupo i bez gaća neretko stojim kod njega prebirajući po važnijim datumima. A potrebno je samo popuniti kalendar. U novčaniku. Koji je potrebno ne ostavljati. A tu je i LK. Ako krenu da me hapse, prolazim ko NN lice. To mi već ima trilerski zaplet…i već se zamaštavam.

Foto aparat specijalno pozajmljen za sledeći vodootporni rafting Tara vikend, takođe ostao u glavi bez obzira. Negde na astalu. Cenim. A možda se i varam. I knjiga sa silnim objašnjenjem gde šta i kako na Durmitoru. Ima i malo o Tari, ali živela iznenađenja. Mislila sam čitati do Durmitora, pregledati kartu i Taru preskakati. Al sad neću ni jedno, ni drugo, al bogami ću treće!

Majica, na korpi za prljav veš. Eno je tamo složena. Na dva na tri dela. Omiljena. Zato valjda i ostaje. Preko nje ostao nedeljnik Vreme sa neiščitanim člankom Pančića. Jbg, drugi ukućani morali u WC. Što bi se reklo po narodski, govna nikog ne čekaju.

Beli grudnjak na štriku. Sto puta ponovljeno: Napomeni me molim te da ga ne zaboravim. Bela koša na poso mora katkad, a to je jedan jedini beli da je lep i valja. E sad ne valja. Sad visi. No, sise se nekako drže i bez podrške. Idemo za prugraste materijale. Belo ću od srede.

Do petka.

Od petka ću vala ništa. Gđica Stranger and mua i dragi muški prijatelj (on se čovek lepo ne linkuje), idemo da ostanemo bez daha na raftingu jedno tri dana.  

Bez obzira. I glave svakako.