ArtMistakes

Deveti red. Sedište 15 i 16.
Levo brisan prostor.
Desno pet brisanih prostora i dva popunjena sedišta. Otac i sin. Sinčina u prugastoj majici, otvorenih usta zablejan u veliki ekran. U pauzama blejanja i tatinog čitanja filma, grgoljio je vodom (onaj zvuk iz kupatila kad se peru zubi ili ispira krajnji domet grlatog odeljenja), što je izazivalo salve smeha, jer se na taj geg uglavnom odlučivao u najnapetijim scenama Potera, Hari Potera.

– Ja još nikada nisam nikoga ošamutila! -  reče mlada čarobnica i time postade devojče koje ću izgleda često da citiram.

Svakog minuta filma, između munja i gromova, i jednog vlažnog poljupca mladih pubertetlija, očekivala sam da će da se pojave Transformersi, čija najava beše pre početka filma, a od čijeg  trejlera su mi se tresli bubrezi i unutrašnji organi. U najavi kažu da ima onih zlih i onih koji nas brane.  Ovaj dobri liči na neki transformisani policijski auto. Ili vatrogasni. Nisam baš sigurna.

- Znači, ovo se neće završiti dok jedan ne umre? – reče Poter. Hari Poter.

Neće moj Poteru. Cenim da će do 2010. da se bar zakuva između vas dvojice.
Dotle će Hari već da savlada vlažne poljupce. Ovo mu bio prvi! I to odma mala azijatkinja!!! Kao ne zna dete šta je egzotika! M’da.
U sledećem nastavku, očekujemo uplitanje dobrih transformersa, koji staju na stranu odbrane cele magije i ošamućivanja, a ovi loši na stranu Onog-čije-ime-se-ne-izgovara. Cenim da će neke gaćice da sevaju. Makar dok se bude letelo metlom.
I najviše mi se dojmila ona hrana po stolovima im. Ovuvek sam volela taj vikinški način serviranja hrane.

Ne ići gladan u bioskop. I pišati pre toga.

I bio četvrtak. I otvaranje izložbe Pikasovih grafika.
Bilo sjajno.
I toplo.
I gužva.
Savetujem, doći opet, lepo, sam na tumačenje.

I bio četvrtak. I foto aparat u mojim rukama.
I pomeraj vizure. Po novosadskim izlozima.

(Za muški čitalački deo: kad stvarno kažete nekoj ženi/devojci lutko, da li mislite na ovo?)

• Ne čitam blogove koji su napisani Comic Sansom. Smatram to neukusnim. I znam da se iza izbora tog fonta ne krije nikakva suva inteligencija a ni džak humora. Pogotovo žutim, rozim, svetlo zelenim i inim adolescentskim Comic Sansom.
• Ne čitam blogove koji u headerima imaju cveće. A ni u footerima.
• Ne čitam blogove koji me nikad nisu zasmejali.
• Ne čitam blogove koji me nikad nisu iznervirali.
• Ne čitam blogove iz kojih ne učim. Makar i kako se “ne parkirati”.
• Ne čitam blogove koji trepću, skakuću, šljašte i pri tome pišu o “gorućim” temama. Kurve i goruće teme su samo na političkoj sceni. Ne bih i na blog prostorima. Fala.
• One koje šljašte a nemaju teme, ni ne spominjem
• Ne čitam blogove žena koje misle da šnale imaju šmeka u tridesetoj kao u trinaestoj.
• Ne čitam blogove koji nemaju zanimljive adrese. Nema racionalnog odgovora za zbunjenost na vašim licima.
• Ne čitam blogove u kojima je ili ili. Ili sreća. Ili tuga. Ili misao. Ili čak besmisao?
• Ne čitam blogove koji iza znakova interpunkcije ne opale razmak. Dovoljno mi je editovanja takvih tekstova pa makar pisao Aristotel. A sumnjam. Kad se prelomi hiljade i hiljade i hiljade stranica ne-lupljenih-spejsova-iza-tačke i pri tom se upoznaju sva živa bića koja su poslala takve tekstove, dođe se do jezivog podatka, da u tim ljudima stvarno nema spejsa za moje interesovanje za njih.
• Ne čitam “jesenjin himself” blogove. Propraćene uzdasima huh, ha, he, ooooooooh, my goooood…(da ima i malo erotike, možda bih se i zadržala).
• Ne čitam blogove u kojima se najavljuju najnoviji modeli telefona, ajpodova, letećih tanjira i slično. Jbg, nemam ambicije da se vozim sa istim. Ikad. Niti me vozaju.
• Ne čitam blogove koji imaju muziku u pozadini. Iritira me taj ispiračko-muzički odnos. Naravno, ti ljudi uglavnom ne znaju da sviraju ni jedan jedini instrument.
• Ne čitam blogove koji u celom tekstu imaju više linkova na rečima nego svojih reči. Dok pročitam svaki link, pitam se, zašto je post uopšte i napisan.
• Ne čitam blogove ljudi za koje steknem utisak da ni ne pišaju. A kamoli da prdnu!
• Ne čitam blogove koji su postali forumsko odeljenje ili zamena za staru dobru kafanu i gledanje u oči.
• Ne čitam blogove ljudi koji ne rade ništa u svom životu. Fašistički je možda, ali je tako.
• Ne čitam blogove životinja. Al bih neke rado čitala. Čisto da se razbije vizura.