ArtMistakes

Prošlo šta mora proći.
Stisneš zube, pa zauzdaš paripa.
U krilatog se pretvoriti neće. A ni žabe nisu prinčevi, to znamo.

U sinoćnjem magnovenju dobrog dijaloga, spomenuo se Rim. Spomenuo se mozaik. Spomenuli se rimski carevi. Spomenuli se Etrurci. Spomenuli i zaratovali oko rimskih stela. Još veći ratić oko rimskog pisma. Pa nazad opet na grozd i vojskovođe.
Pa na vino.

Priča o vinu uz pivo.
Zvuči suludo, al ide ko podmazano.
I dođosmo do moje evo večernje rabote.
Onog o čemu poodavno sanjam. A da ne pamtnim taj san.
O logou za dobru vinariju. O etiketama za dobro vino. O znaku koji će krv pamtiti.

Ne znam kako drugi kreativni likovni svet doživljava svoje izazove, ali mene drmnu izazovno :)
Tup. Tu sa strane. Nedaleko od temena, pa klizeći do pleksusa.
Putanja koja je u svakodnevnom adrenalinskom kapitalističkom preživljavanju nepoznata. U toj ujdurmi se ne uključuje donja zona. Ispod ramena. A ne do bog tu oko varenja i pupka. Inače si, ako imaš sreće, već pre podne na Persenu. Ako nemaš sreće, u kurcu si, i sa i bez farmaceutskih pomagala.

I crtam.
I nema boljeg, od kad ti ide.

Napiši nešto neposredno.
Slike su neposredne.
Znadem da jesu. Znam kako sam im se zabuljivala u svaki ćošak.
Jel to neposrednost? Buljiti u ćošak.
U ćoškove se slikari potpisuju. Pojma nemam što.
Neke sam potpisala na sredini. Iako nikad ne mogu da pogodim baš tačno sredinu.
Mrzim sred srede. I centralne kompozicije.
Dosadno mi sve to ni levo ni desno.
Neposredno jel?

Bila jedna bašta
i u bašti panj
i na panju četka
i opet iz početka.

To mi deda, kad sam mu se penjala na glavu sa pričaj mi priču, pričaj mi priču, pričao da me skine s grbače. Nije tada bilo ničega što bi moglo da se stavi na repeat. Aj podova. Ili samo podova. A ja bila dosadna. Ko centralna kompozicija.
Veliš da slažem da imam brata.
Lažem. Evo. Rekla mi je da kažem.
Ja nemam brata. I on nema plavi bicikl.
Ja sam imala plavi bicikl. Svetlo plavi.
Vozila ga prvo bez da okrećem pedale.
I nisu mi ga ukrali.

Neposredno kažeš.
Ali prljav je parket. I ne može se to navijanjem jedne ljute rešiti.
A ni parket očistiti.
Moram i ozbiljni deo?
Na ozbiljne delove.
Da ne budem samo luda i vesela nego i pametna.
Da budem ludo pametna. U svojoj veselosti.
Veseloj neposrednosti.
Mrzim što mi se svaka naredna reč posle opaljivanja enter, prebaci u veliko slovo. Njeno prvo slovo. A još više mrzim options. U programima koji mi nisu domaći.
A i ne slušam domaću muziku.
Neku samo. Nako. Kad pukne iza ušiju po čaše piva, pa misliš da si tek dobio menstruaciju. A ono prošlo 15 godina od prve prolivene kapi.
Za ženstvenost.
Neposredno.
Ću ti opet zajašiti za vrat.
I pitati jel valja.
I kad kažeš da valja, ja ti eto verujem.
Neposredno.
Ko plavi bicikl.

Sem dnevnih upisa brojeva telefona, cmyk vrednosti boja, dimenzija za ovo i ono, imejlova saradnika, ne pišem gotovo više ništa. A volim lepe olovke. (Koje mi uvek kradu.) Napišem nekad i poruke: kupi evre ja neću stići, plati i moj račun za mobilni plz….i slično. Pada mi na pamet često pisanje i nekih pretećih poruka, ali evo malopre skapirah da ih vala NIKO USPEO PROČITATI NE BI!!!

A što?
Jer sam uredno zaboravila da pišem.

U poruci bi na primer, moglo da stoji:
Stoko odvratna, idi ubij se.  
I čitač bi se samo umio. A ono stoko odvratna već protumačio u svoju korist. (Ko svi čitaoci.)

Pišem malopre posvetu u knjizi. Trebalo je za početak da bude lepo, za dva početka smisleno, za tri početka, ČITKO!
Prva dva početka savladah. Kod trećeg člasdkfačlkgrjalkčjagklraj.
Nepismenosti ime ti je ja!

Piše ona desna ruka, piše i piše…i ništa ne napisuje. Gledam je, ko da čisti plug! Zapela, krivi se, pravi pokrete svojstvene samo kopačima krompira!!! Ništa od divnog i filigranskog traga debelopišuće narandžaste olovke. Lepe. Brazda za brazdom.

Kako se piše veliko slovo Š? Pisano? Ne štampano?

Zamislim, nedobog neke životne situacije (ono živeti il mrtav biti), gde moram brzo da napišem šta mi je, gde mi je i što mi je. Teško bi me po mom rukopisu spasli. Al bi poznali, garant!

 
E rodiću vala i ja dete, pa ćemo polako od prvog razreda.
Tanka, kosa, debela, tanka, kosa, debela…

A ne samo debela.