Slike ne znače isto nekad i sad. U stvari, šta znače uopšte?
Postoji vrlo jaka indikacija da je status „slika“ koje nas okružuju u svojoj suštini ubeđujući. Bar u današnje vreme to nije teško primetiti jer generalno živimo u svetu potpune čulne (vizuelne) torture, iako na sve strane zvoni, kako su najveće vrednosti današnjeg vremena slobodan izbor i demokratija. (O ovoj temi bolje ne bih.)
Nikada više u istoriji do sada nismo bili okruženi sa toliko slika. Počev od novina, magazina, knjiga, odeće, bilborda, monitora, televizijskih ekrana… Sve je postalo pretrpano. Da oči mogu da govore, verovatno bi zanemele.
“Filozof Hanno Hardt upozorava, da je televizijska kultura zamenila reči i postala odavno jedan od najvećih faktora u socijalnoj komunikaciji. Uskoro, reči će početi da nose samo puka birokratska značenja u poslovnim komunikacijama a knjige će biti rezervisane samo za mali broj ljudi. Čitanje će postati sve siromašnije, samo iz jednog prostog razloga što gledanje zahteva manje mentalnih procesa i imaginacije. ”
Ovo je naravno, vrlo gruba skica današnjih tendencija komunikacije putem reči, ali ipak nije daleko od istine.
Ovisni smo o medijima. Komuniciramo sve više formom a sve manje sadržajem. Sve više se priča o medelima ovog ili onog. Modelu ovog automobila, modelu ovog monitora, fascinacija ovim tastaturicama, lepota onih svetlećih aparatića… zaboravljajući iznova i iznova da su mediji samo SREDSTVA naše osnovne potrebe da komuniciramo, ali ne i komunikacija sama.
Sadržaj je postao najbolji ako se BRZO KONZUMIRA. Sve ostalo je postalo opterećenje. Dosadno! Ko još seda da čita grčku filozofiju (osim ako smrtno ne mora), kad je tu Wikipedia, na kojoj kratko i jasno može da dobije informacije. Obrada tih informacija više nema nikakvog značaja, jer se u plasiranost iste slepo veruje. Proverljivost podatka je postala skoro nemoguća. Što vidiš i pročitaš postalo je istina.
(Uostalom, ko od nas seo da iščita dugačke postove na blogovima? Osim ako pisac istih ne uradi opasan teaser.)
Brzina komunikacije putem reči i slika se razlikuje.
Primer:
Nije isto iščitati ko zna koliko strana koje opisuju kako je nekad izgledao grčki hram i njegovi frizovi, sa sve bitkama koje su reljefno prikazane na njemu ili jednostavno pogledati priloženu fotografiju. Još ako je snimljena iz nekoliko uglova. Ih. Milina. Samo napišeš ispod slikice To i To. Te i Te godine i doviđenja.
Zato danas slike sve više vode jedan nula u odnosu na reči.
Pitanje je samo: Koje slike? Ko ih kontroliše? Ko ih plasira? I naravno, zašto.
Nekada su oglasi u novinama bile prave gusto kucane strane, gde ste potanko mogli da saznate raznorazne podatke o novom proizvodu. Sada je to postala samo neka slika koja kratko i jasno opisuje njegovu suštinu. Osveživač za prostorije. Eto ga prozor na sred livade otvoren. Automobil. Eto ga lepršava kosa na vetru. Čokolada, neko musavo nasmejano dete. Ako hoćete više informacija gospodo, ah, pa posetite znate eto naš web sajt, koji je isto tako potpisan na svakom našem bilbordu, oglasu ili TV reklami. Nemamo mi vremena sad tu vama da pišemo koliko naš automobil ima kubika, koje su mu prednosti u odnosu na prethodni model, i zašto je ova čokolada baš idealna za pojesti. S oproštenjem…ko vas jebe. Informišite se sami.
A dobra i pouzdana informacija, pa zna se, uvek košta.
Nastaviće se…
Comments(33)
