LJUBITELJI UMETNOSTI
…nešto od pre…
Svetla na ulici. Ko svaka svetla. Ko na svakoj ulici.
Osim onih svetala koja nemaju ulicu.
Vrata na zgradi. Ko svaka vrata. Ko na svakoj zgradi.
Osim onih vrata koja nemaju zgradu.
Gužva ispred istih. Ko svaka gužva. Ko svakih istih.
Osim onih istih koji nemaju gužvu.
Tematsko veče. Ko I svako veče. Ko i svako tematsko.
Osim onih tema koje nemaju veče.
Iza vrata svetlo. Ko svako svetlo. Ko iza svakih vrata.
Osim onog svetla koje nema iza.
Slike na zidu. Ko svake slike. Ko na svakom zidu.
Osim onih slika koje nemaju zid.
Kolege na okupu. Ko svake kolege. Ko na svakom okupu.
Osim onih okupljanja koja nemaju kolege.
Prostorija ispunjena zvukovima impresija.
Nikako da uklavire da je impresionizam zamenjen potrošačkim društvom. Dobro, nema klavira.
“Što je do jaaaaaaaajaaaaa slika”
(prim.prev. – Jebo te ja ovde ništa ne vidim)
“Hm…obrati pažnju na taj kolorit. Odličan”
(prim.prev. - Mamu mu jebem, odakle mu kinte da se toliko rasipa sa bojom, mora da su potegnute opasne veze kao i za galeriju samu. Ma ćale mu je znaš…)
“Oooooooo, pa ništa manje se nije ni očekivalo od vas dragi prijatelju”
(prim.prev. – Ma od tebe se batice ništa nikad ni ne očekuje, nego eto čisto zbog cuge koja je džaba.)
“Jaooooooo, jedva sam dočekala da izložiš radove”
(prim.prev. – Jedva čekam da se svi raziđu….To dupe je tako…jebeš umetnost…)
“Toliko su ti jake te ideje kojima se baviš, baš si se posvetio problemu! Nekako tu ima raznih upliva, ali napokon vidim da si svoj!”
(prim.prev. Šta li ima bre ovde da se popije?)
Osim onih trajanja bez kolegijalnosti.
Izložba ko izložba. Ko svaka izložba. Ko svaka izložba.
Osim onih izložbi koje nemaju izložbu.
P.S. Ništa ne čuje više gluposti od jedne slike u galeriji.
Hehehe, a knjiga na promociji ? Mada je knjiga na promociji u društvu svojih drugarica, kopija, naslaganih jedna preko druge, spremne za pipanje i kupovinu po promotivnoj cijeni :) pa joj je valjda lakše.
Kristina, u životu nisam bila na promociji knjige. Uvek se promovisani neki naslovi meni nezanimljivi. Što bi rekao moj jedan prijatelj…”jebi ga, tvoji pisci PISALI“.
Pa ti ne znaš šta propuštaš :P
Uz to još misliš da je preduslov za odlazak na promociju interesovanje za knjigu odnosno pisca :)
Bitna je samo dobra volja.
To ti je kao ono ”ko je bio u jednom, kao da je bio u svakom ratu”. Tako je i sa promocijama, odeš na jednu, kao da si bila na 101 ;)
Ja sam bila na samo jednoj zanimljivoj, a na jednoj sam našla momka :) pa i nju smatram zanimljivom.
I da, slika se nasluša gluposti, ali najgore prođe kada je snimi nezainteresovani TV snimatelj, uz pitanje : ”Koja je budala ovo našarala” ?
Jer snimateljima su, osim njih samih, svi drugi budale.
Hahahaha…ovo o snimateljima ću sutra citiram kolegi. Ne sumnjam da će se prepoznati! :)
Mogu i da naslutim odgovor: Pa naravno da su budale! Bez daljnjeg objašnjenja :)
Ma odavno je prestalo biti potrebno imati interesovanje za mnogošta gde se Kultura u Visine Vine.
Znači da krenem i ja na promocije po momka? :)
:) Jedna lasta ne čini proljeće, ali vrijedi pokušati. Čak se autor knjige nudio da nam bude kum, ali od tog veselja ništa nije bilo :)
pod hitno organizovati ngo za poboljsanje uslova zivota slika u galerijama :)
Ili za promociju onih pisaca čija bih žena volela biti :) Doduše, više naginjem muzičarima…al de sad, nećemo bit’ zakerala, kad je KultURA u pitanju :)
Ja bih voleo da vidim negde uličnu rasvetu sa fenjerima umesto ovih bandera :)
Ima li barem jedan sa našeg govornog područja, da odmah organizujemo promociju?
Ja sam bas pre koji dan blejala u jednu (sliku) koja se ama sigurno naslusala vanserijskih gluposti tog dana. Crna strafta na crnom platnu, if you get my meaning:))) Jbg ja tu vrstu umetnosti ne razumem, pa samo zurim, bez reci. Ali razumem cenu: 4000 dolara. E na to sam imala sta da kazem.
Nema, Kristina, na zalost. Al nemam nista protiv drugih govornih podrucja :)
Sasha, to je sasvim okej cena. Kad skapiras da ima cicika koje su u stanju da daju tu lovu za krpicu i to serijske proizvodnje.
Plonk, i ja bih volela na Katmandu, pa ne mere :)
možda bi mogla jedamput stavit mikrofon iza slike i snimit što se sve govori. pa o tome napisat knjigu, ili barem post
Mislim da je to cista folirancija, kupovinom koje ustvari kupujes neki umisljeni prestiz. Bas kao i kupovinom krpice od loseg materijala koja ti uz to ne stoji, ali ima ime…
I htela sam da kazem da ni poezija nije spasena. Oh, kako se tek pri njenoj interpretaciji cuje svakakvih gluposti.
e al ja ne znam sto se ti cimas da ides na izložbe, kad i na pojedinim blogovima ima tako vrednih slika – (u jednini za sad) :))
Na izlozbe ne idem, muzeje posecujem. To mi je onako. Dobro. Pre par meseci posetila Getty museum. Sok. Izgubljenost. Dane da provedete i da nista ne vidite. (to vazi za one, poput mene koji o slikarstvu znaju toliko da nije vredno pomena). Prepoznah jednu sliku, Irisi, Vincent Van Gogh’s. Ostade mi pola duse tamo. A momka ne nadjoh.
Sad se zamislih sta li se ta naslusala. Slika, mislim.
Draga Sasha, pa to je sustina svake kupovine. Da kupujes umisljeno. Da li je prestiz, ili je sigurnost, ili je pripadnost ili identitet, ili ….sta god to bilo. Nekad se prestiz kupovao raritetima ( i danas je svet prepun kolekcionara), a ostali, mozete se zadovoljiti kopijama…a to vec ulazi u domen masovne kulture, o kojoj cu raspaliti jedan post. Iako cenim da ce mi jedan biti jako malo.
Carice, mislim da su to vec neki ljudi radili, cula sam za te koncepte, samo ne znam ko…
Plonk, to bi bilo kao kad bi fudbaleru rekao, ma nemoj da ides na utakmice, igraj ih na soniju :))
samo sam u prolazu. tako bih slatko komentarisao u društvu tako lucidnih i kritički nastrojenih damica ali žurim za brisel… a kada dođem… ;)) inače, kako je?
Sinadine, samo ti letaj :)
Inace, hvala sto pitas, Bogu hvala, dobro je!
Знам да нема директне везе са темом, али ме много занима шта мислиш о Тапијевом (Драган Малешевић Тапи) вртоглавом успону. Човек је почео да слика са 40-50 година и одједном су све светске галерије почеле да купују од њега, чини ми се да и у Белој кући има једна његова…
Hamlete, rado ću ti odgovoriti na pitanje. O njemu kao njemu mislim kao o lanjskom snegu, što bi se reklo.
Ali njegov vrtoglav uspeh, kao i uspeh mnogih “takvih” umetnika je potpuni fenomen, i nije se desio samo u našoj zemlji. Elem. Kad dođe do pada vrednosti u jednoj zemlji, društvu, kulturi, određenom vremenu, ljudi po nekoj nesvesnoj tendeciji posežu za proverenim vrednostima. Tako nastao i klasicizam kao pravac i slično. No da te ne davim da i sam umetnik prođe kroz te faze, kao što se Picasso uvek vraćao antičkom potretu, u vremenima ličnih i društvenih kriza.
Tako i Tapi. U jednom potpunom slomu, on se hvata elemenata, koji su karakteristični za Hunanizam, Antiku, Renesansu…može se reći, proverenih vrednosti…i eto ti.
Naravo, u toj mutljavini, UVEK ima političkih angažovanosti…ko što ti je poznato da je čika bio jedan od naših najvećih političkih falsifikatora.
bilo bi ti bed kopirat? neki ionako smatraju da je sve modificirana kopija nečeg što je već netko napravio
ja bih pre posedovala crnu shtraftu na crnom platnu, nego neku Tapijevu, )
Ništa ne čuje više gluposti od jedne slike u galeriji., isto vazhi i za ostala umetnichka dela u oblasti muzike i knjizhevnosti,
Jedan slikar je otkrivshi Van Goga otkinuo na njegove radove, chini mi se da se tada odluchio da postane slikar i ceo svoj zhivot posveti slikanju i slikarstvu. Nakon mnogo vremena rada, stvaranja, slikanja, istrazhivanja, igranja, on pravi neki pogled unazad i slika Van Gogove slike ali iz obrnute perspektive, negde pomerene, izvitoperene. I mi prepoznajemo Van Goga, ali ga vidimo kroz ochi i dozhivljaj tog slikara. Meni se taj ciklus njegovih radova jako dopao. Tako da je kopiranje u ovom slucaju stvorilo unikate.) a takvih sluchajeva je mnoshtvo…aha, sad vidim i ovaj primer za Pikasa, Ja imam problem da razumem umetnost kojom se bavi Tapi i njemu slichni. Zapravo, ne razumem je.
Red, ne bih Tapijev rad, nazvala tako lako umetnoscu.
I da. Nemam ja problem sa “ponavljanjem”, pravljeljem omaza necijem radu i slicno. Jer kad bi rekao, aha nije originalno to, onda nije originalno sto neko koristi boje koje isto neko koristi, a ko ima prava na boje, a ko je ovo a ko je ono, a cija je svetlost na kraju…mislim do mojega…takve opretecujuce i glupe misli o uvek NEPONOVLJIVOM I NOVOM, nam je donela kapitalisticka, mogu da kazem monopolisticka trgovina autorskim pravima. Tj. Dok nije postojalo terminski autorsko pravo, svi znali ko je sta uradio. E sad se sude za par sekundi tamo nekog tona, jer eto neko upotrebio bas taj ton. Pa vidi, sigurno je da jeste!!! Ali ko ima prava na Cdur, izvinjavam se? Ili na tu vrstu kompozicije slike…I velika tema, koja me u velikom broju slucaja razbesni!
Sve je to proticanje i preobrazaj. I kad se malo bolje razmisli, niko nista ni je poseduje…no…sad sam vec radikalna u glavi :))
kopiranje i preobrazaj, nije isto. kopirati i da hoces, nikada ali nikada ne mozes da postignes…cak ni dva otiska grafike nikada nisu ista :)…ako cemo u sitna crevca. svako delo, koliko god da je kopiralo drugo delo, je ipak drugacije. mikron mikron, molicu lepo :)…Naravno, ovo nije nikakvo opravdanje “nekreativnom” svetu, da zivi na racun onih koji stvaraju.
Doduse, to je oduvek bilo tako.
Pijavice su pijavice.