Sve je to proticanje i preobrazaj. I kad se malo bolje razmisli, niko nista ni je poseduje…no…sad sam vec radikalna u glavi :))

Ništa ne čuje više gluposti od jedne slike u galeriji., isto vazhi i za ostala umetnichka dela u oblasti muzike i knjizhevnosti,

Jedan slikar je otkrivshi Van Goga otkinuo na njegove radove, chini mi se da se tada odluchio da postane slikar i ceo svoj zhivot posveti slikanju i slikarstvu. Nakon mnogo vremena rada, stvaranja, slikanja, istrazhivanja, igranja, on pravi neki pogled unazad i slika Van Gogove slike ali iz obrnute perspektive, negde pomerene, izvitoperene. I mi prepoznajemo Van Goga, ali ga vidimo kroz ochi i dozhivljaj tog slikara. Meni se taj ciklus njegovih radova jako dopao. Tako da je kopiranje u ovom slucaju stvorilo unikate.) a takvih sluchajeva je mnoshtvo…aha, sad vidim i ovaj primer za Pikasa, Ja imam problem da razumem umetnost kojom se bavi Tapi i njemu slichni. Zapravo, ne razumem je.

Ali njegov vrtoglav uspeh, kao i uspeh mnogih “takvih” umetnika je potpuni fenomen, i nije se desio samo u našoj zemlji. Elem. Kad dođe do pada vrednosti u jednoj zemlji, društvu, kulturi, određenom vremenu, ljudi po nekoj nesvesnoj tendeciji posežu za proverenim vrednostima. Tako nastao i klasicizam kao pravac i slično. No da te ne davim da i sam umetnik prođe kroz te faze, kao što se Picasso uvek vraćao antičkom potretu, u vremenima ličnih i društvenih kriza.

Tako i Tapi. U jednom potpunom slomu, on se hvata elemenata, koji su karakteristični za Hunanizam, Antiku, Renesansu…može se reći, proverenih vrednosti…i eto ti.
Naravo, u toj mutljavini, UVEK ima političkih angažovanosti…ko što ti je poznato da je čika bio jedan od naših najvećih političkih falsifikatora.