Nekim čudnim zakonom pretpostavke (a nešto i znam), 91.16 posto čitača ovog bloga il krase đozle na nosu, il pritajena sočiva. Ako nije ni jedno od ova dva, onda sigurno čkiljite u ovo napisano. Šta ćeš, kad volimo da komuniciramo svim ovim modernim načinima koji „pružaju vidike“ u beli svet, cena je nešto na čemu su modni dizajneri izgradili imperije.
Naočare, naočale, cvike, đozle, ćoroskopi, pepeljare…
Ne bih se stvarno sad ko neki tamo pravi vrsni bloger bavila istorijom nastanka ovog pomagala. Ko kad smislio, zašto je smislio, kako su izgledale prve, ko kakve nosi, što je ovo bolje od ovog i slično. Stvarno nemam jedno tri sata vremena da preturam po netu, a onda to uobličujem narednih sat vremena u neki „čitak“ post.
Koga zanima, nek se se vrsno pozabavi materijom. Ko i za sve ostalo u lajfu.
Za to vreme, s obzirom da sam postala ponosni vlasnik nove dioptrije a i novog rama, mogu da vam iznesem svoj pogled na svet. (Samo da pojasnim. Novi ram kupujem isključivo kad sjebem stari. A to sjebavanje se dešava da ga prosto i jednostavno kojekuda zaboravim. Prethodni, meni naročito drag naranžasti, je završio na stolu jedne bašte letos, dok sam se odmarala od kupovine kojekakvih drugih pomagala za kampovanje na planini.)
- Lišće je isto bljuzgave boje i sa njima i bez njih.
- Kola na ulicama ništa manje usvinjena, ali to pripišimo vremenu. Kome ćemo drugom?
- Žene i devojčice uporno ne nose potkošulje, misleći da su valjda bubrezi i urogenitalni trakt satkani od silikona. Ko sise.
- Čizme na nogama mojih sugrađanki su toliko gadnih oblika i toliko pune nekih nitni da mi se rađa želja za kupovinom sunčanih naočara. Al onih kroz koje ne vidiš ništa.
- Registracije na automobilima sad bolje opažam, ali pošto niti pratim nečiji auto, niti mi je taj podatak nešto u životu važan, ostavimo ovu informaciju po strani.
- Ulice su isto raskopane ko što su juče bile. Samo malo raskopanije. Oseća se da će biti još raskopanije kako se približavaju izbori. Ako ih bude, jelte, shodno izjavama naših…čega god da su!
- Sezona paradajza je stvarno prošla. Ni sve cvike ovog sveta me neće ubediti u prirodnost one boje. Ali zato purpurno plavi kupus pleni moj pogled. I žuti žuti limun, čija je struktura sad vidno izraženija. (Ako se ne oslanjamo na prepipavanje svakog limuna u radnji.)
- Obrve treba temeljnije počupati. Nego, da bih to izvela, moram skinem cvike, a taj mi se manever čupanja s njima na nosu nikako ne čini moguć. Tako da će skidanjem naočara i sve nepočupane obrve nestati bestraga.
- Ljudi nose sve neke tamne boje. Ko da ih svaki dan prska autobus, pa se kao manje vidi, šta li je? Ili je to kolektivna kolorna depresija u garderobi? Ne razumem. Šta fali moliću lepo zelenom ili žutom kaputu? Beloj ili crvenoj kapi?
Šarenim pantalonama ili suknji? (Al da je bez nitni)
Comments(12)