ArtMistakes

Prezentovana nova zgrada sjajnog arhitekte Michiela Riedijka.

Michel Riedijk of the Rotterdam practice presents a new building, The Netherlands Institute for Sound and Vision. It houses the Dutch television archive, which is reflected by the digitally rendered archival imagery superimposed on the glass façade.

Pravi spoj slike, tona, arhitekture, prostora, ideje.
Sinteza svih onih elemenata čijim smo se rasparčavanjem suviše pogubili u formalizmu.

O kako se nekad to pedalanje, koje je tako rutina, koje je tako idi na posao, dođi s posla, i sve ostalo života što stane između ta dva, tako jebeno naporno...da poželiš da si u najmanju ruku stonoga.
Prava čupava, ružna, zelena stonoga.

Jer se tad nekad te pedale toliko brzo počnu okretati, da moraš ko dete na trenutak prestati gledati ispred sebe, i onako ko prvi put na biciklu, zablenuti u rođene noge. I blenuti.
Uočiti svaki pokret, svaki obrt, i tim pažljivim posmatranjem dodati valjda još malo snage tim verglajućim silama.

Teren po kom se pedala tad prestane biti važan.
Smenjuje se kamičak, pa list, pa opet kamičak…i sve tako redom ide neki put.
Desna. Leva. Desna. Leva. Leva. Leva. Desna.
Vrati. Nema kočenja.
Tad nekad nema kočenja.
Tad nekad nema gledaj ispred sebe.
Tad nekad je samo verglaj i rukama ako treba.
Ružna i čupava i zelena stonogo!
Stići ćeš negde. Sigurno.

E testirana sam večeras online.
Pošto podaci još uvek nisu skroz obrađeni, preneću samo deo rezultata, kao i nekoliko opservacija na zadatu temu.
Ostaje doduše nekoliko nepoznanica:

Čemu je služio test, i čemu i dalje služi?
Da li je za “ajde, de, dobro, daj taj test” dovoljno biti samo dokon, ili je potrebna nekad dublja motivacija?
Tema o kojoj bi se dalo razmisliti. U još neka dokonija vremena.

Biranjem igrača Pelea, nasuprot ponuđenog Maradone, dokazan je moj štreberski karakter!
Doduše, taj karakter provejava i kroz dato obećanje da će se ovom testu posvetiti jedan/ovaj post.
Jesti belo iz eurokrema, ima veze samo s mojim jezikom, al reče mi lepo čo’ek da je to do ekstrovertnosti.
Mislim da je pre do toga KO SE PRE DOČEPA TEGLICE. Al ajde. A i tog belog mi je uvek nekako bilo manje u eurokremu. Znaju cicije šta je raritet. Pošto se Kinder Lada kao top belo iz eurokrema više ne proizvodi, mogu da podnesem i Cipiripi.
Ali to je sigurno od disperzivnosti koja je u neraskidivoj vezi s fudbalom. (videti kasnije)
Biranje jakne umesto kaputa, i senfa uz jaknu nepopravljivo je dokazalo moj elitizam.
E aj sad ga ti znaj da li je to do slačice ili pamučnih materijala. Il’ kroja kaputa.
Senf na reveru ne preferiram mnogo. Al’ ako već birah kečap ili senf….onda bih na rever molila nešto što na zeleno vuče.
U igri je bilo još žumance. To sam uzela nako zbog boje.
Razjašnjenje tog dubokoumnog poimanja mene čekam.
Vele da će obrada podataka potrajati neko vreme.
Al stoni fudbal je ključni. I znači disperzivnost! (Šta god to bilo! Znam za disperzivne boje i lakove…al ovo…glupava sam!)

I to što hoću poremećene filmove nema vala nikakve veze sa Arktikom!
Da se razumemo.