Prekrivači za reči
Iako ću naravno, uvek kupiti knjigu zbog knjige a ne knjigu zbog korica, to ne znači da ne pridajem značaj tome.
Možda i previše.
A možda zato što mi muka od naših serijskih izdanja.
Sve je to lepo, volim ja Geopoetikina izdanja, i krasne naslove imaju, al da ga jebem, ne može svaka knjiga da ima isti ton, istu vrednost, istu tipografiju, isti pristup rešavanju tih korica.
Razumem ja čak i potrebu da se izgradi prepoznatljivost na osnovu toga, ali ipak…
Ali ipak…
Bar malo.
I nisu oni usamljeni primer.
Mislim da sam odustala od kupovine gomile zanimljivih naslova zato što su mi te korice bile „nako“ ništa. Jedno prosto i veliko ništa. Pre bi ih uzela da su bile umotane u novinski papir ili u onaj masni šareni u koji smo zavijali knjige za osnovnu školu.
Ili bar nešto.
I primetila sam sledeće na većini naslova po našim knjižarama:
Tipografija loša.
Sve se svelo na primenu fotografije. Ne do bog da se neko na koricama poigra sa ilustracijom. Ili crtežom. Ili pure dizajnom. Ili maštom. Kolažom.
Čak mi se čini, da većina dizajnera koja je radila korice na našem tržištu, nije nikako pročitala te knjige. Žestok paradoks.
Možda vama to ne smeta, al meni bode oči.
A cenim da bi se mnoge knjige „bolje“ prodale, kad bi bar malo ali eto bar malo se iskoračilo iz tog skoro pa magazinskog pristupa rešavanju korica.
I sjajni primeri.
Hmmm sto se cudes ET pa to je najlakse stavis jednu fotku napises ime autora, naslov i gotova stvar sad ces bash da se mucis da stvar nesto nije nego. Mada ako smem da primetim nije samo kod nas takav slucaj cudno vrlo.
Slažem se. Postoji garantovano gomila naslova koji su me odbili samo zbog korica. A opet, nekoliko puta mi se desilo da zbog dobre slike na koricama kupim knjigu. Ipak su to neka ulazna vrata knjige, ako ništa ne znaš o naslovu ni o autoru, pogledaš malo korice, provrtiš je u ruci i odlučiš-ili ne da je kupiš.
ako nista drugo, onda bar da te inspirise da u svojoj glavi dostignes taj nivo ____ koji je dokazan na koricama.
a mene vise font moze da odbije …. neki suvi
Ne, nije samo kod nas slučaj. Al smo na zadnjim mestima što se tiče kreativnosti na coverima. I čudim se. Naravno da se čudim. I smeta mi. I iritira. I nervira. I menjala bih to. I evo zato makar pišem post. I da su me zvali, evo radila bi im bar jednu for free.
Da bar raspišu konkurs….ama bar neki korak.
Olifant, font me odbija već kad knjiga uđe u moj dom, i kad krene patnja čitanja…o čemu ne razmišljaju prelamači. I to bih u magareću klupu.
Al sve to ide u paketu.
Acojlo, taj nivo se lako dostiže i u praksi, samo ako se ima šansa, prostor…
Možda će sad da vas zaboli ova prostota, ali dizajneri korica ne čitaju knjige. Dizajneri korica dobiju od urednika, naječšće, opis knjige, neki detalj, neku stvar koja bi mogla da mu otvori put ka ideji za dizajniranje korice.
Tako je čak i sa najboljim idzavačima i sa najboljim dizajnerima, kod nas i u svetu.
ne mislite stvarno, valjda, da dizajner čita knjigu?
Dalje, druga je stvar što umorni i svim i svačim iznureni izdavač, nema još i tih kolikogod puno evra da plati nešto posebno od dizajna, osim ako stvarno ne misli da će da zaradi od te knjige. što je slučaj redak kao i ebola virus u našim krajevima.
Ono što jeste jako važno i pomenuto je ovde, to je prelom i odabir fonta i njegove veličine u knjizi. Tu se s razlogom ljutite, jer knjiga je da se čita i to je taj mali detalj ;) o kojem se mora voditi računa.
A ovo sve ostalo, zaista, don’t judge a book by its cover. To ni najmanje nije pravedno. bolje sudite o ljudima na osnovu onoga što su obukli.
Neke od najboljih knjiga koje sam pročitala u životu, bile su iz edicije Reč i misao. Pa, kakav je to dizajn korice?
mislim da me najvise nervira los papir.
Evo Tatjana, uradiću ti ih nekoliko for free.
Nije sve u parama i u tom preko predviđenog budžeta.
U poslu da, u estetici ne.
A ovde velim o estetici.
I tražim samo malo :)
I da se citiram. Na ovo Reč i misao.
Al to bi bilo kao:
šta ima tu serviraš hranu po tanjiru, kad je istog ukusa i ovako i onako.
BSLP, kad bi bio bolji papir, onda bi nervirala cena :))