Archive for December, 2007

GuGu

g.jpg
Glineni Golube Glasno Gukni.

Islikati sopstvenu azbuku.

To je plan.
U narednoj godini.
I njome ispričati nove reči.
Ili starima dati boju na koju navikle nisu.

Slovima dati da budu slike.
Slikama dati da budu slova.
Porušiti granice pisanja i crtanja.
Porušiti pravila.
Limite.
Sintakse.
Klišee koji će samo da nas otupe.

Nadajmo se dobrom zdravlju.
Pa da s proleća reči u galeriji stoje.
A vas ugostim vinom.
Recimo :)

dvadesetdevetidecembardvehiljadesedmegodine

sedamideset
buđenje
blednerizmiksaoomiljenumijutarnjumešavinu
grejplimunnarandžu
tomedodamčašuvodemalocimetaimed
ugradudoručkovalapitusvišnjama
okliznulasepredknjižarom
podelilanekojdivnojdecikaramele
aonisucrtaliičekalidedamraza
našlasjajnusivukožnutorbu
nisamjekupila
biojedanzapoklone
dužiespressoumarti
ičitanjenovina
bankajebilazatvorena
alitosedaloiočekivati
pomaziladvapsa
ipilačajscimetom
sećalisesrednjoškolskihtuča
kupilaplavogoslića
spremalauzsalatuodboranije
sapunobeloglukamaslinaperšunaisiraodsoje
ukusnoje
odgledalafantastičanfilm
fur
iupravosepitam
koćeuspetiovodačitadovde

Šta me je inspirisalo…

…i šta će me verovatno i dalje inspirisati…

Naša nasušna potreba da govorimo. Dajemo. Mlatimo rukama da bi nas čuli. Da bi se razumeli. Da se i dimnim signalima ako treba obratimo svetini. Ili bar najbližima. Ta iskonska snaga komunikacije je nešto s čim ću se doveka napajati.

Ritmično kretanje. Bilo čega.
Točkića na rolerima ili kazaljke na satu.
Tela.

Ti prekrasni krugovi. Obline.
Mehanizam satova. Prenos. Tika-Taka.
Protok.

Misaoni proces ujutro i uveče.
Dijametralne faze jedne te iste stvari.

Dečiji crteži i tanana razlika između napisati i nacrtati slovo.
I baš u toj granici čuči suština likovnog.

Zeleno, zeleno i samo zeleno. U svakom obliku i tonu.
Zeleno na vr’ planine ili resi moje ešarpe. Ne pravim pitanja.

Puno vreme. I to puno do pucanja! Da se prepoznati što tada vazduh dobije jednu specijalnu gustinu, pa čak i karakterističan miris. Nešto između kiselih jabuka pomešanih s cimetom s primesama mirisa hrastovine. Odlično osećanje mirišljavog smisla.

Pogledi.

Slučajni dodiri.

Nepredvidivost. Čuda.
Čak i ona koja su spakovana u „razbucati u paramparčad“.

Truba.

Talentovani ljudi.

I ljubav naravno.
Ko kruna svih prethodno nabrojanih stavki.
Jer bez nje se ni pedale ne okreću.
A kamoli planeta vrti.

Next Page »