ArtMistakes

Vrlo zanimljivo.
I odaću vam tajnu posle “uzimanja uzoraka”.

PS. Unapred. Ko zna za caku, nek zauvek ćuti :) Tj. nek ćuti do kraja uzorkovanja.

Zamislite trocifren broj. Ali tako da cifre rastu obrnutim redosledom.
Na primer 743.
Zatim od tog broja oduzmite taj isti trocifren broj, ali napisan u obrnutom smeru.
Znači 743-347.

Kažite mi samo poslednji broj. Reći ću vam koji ste broj dobili.

Eto malo da se  kako bi to moja pokojna Boja govorila zabaljate*.

*isto što i zabavljati, ali bez v. prim prev.

Bilo je sve spremno već nekoliko dana da se zaroni.
Keramičko-betonska podloga suva.
Platno teško ko omanji pregradni zid, ali koga briga.
I da. Najvažnije čega “radnim” danima nema.
Prirodno svetlo, koje je tako podcenjeno i tako u deficitu svake zime…
Što znači da se poranilo, a nije pijaca.

Prva faza je zapalim cigar i istresem pigmente. Sve boje.
Namuljam emulziju.
Sjebem još jednu plastičnu posudu iz kuhinje za vodu.
I još jednu za pranje četaka.
(Najveći sam potrošač i skupljač kutija od sladoleda.)
Unapred znati u kom će se koloru kretati slika, za mene je već prava umetnost. Koliko god moja imaginacija imala u glavi divno složene boje, taj proces se kroz tu desnu ruku, ne često i levu, tu negde kod lakta, ili u ramenu pojebe. Informacija se parkira. Stane da piša, šta li. Ne znam.
U svakom slučaju, tu je negde, al izašla nije.
I tu kreće, ono divno u umetnosti, što se u galerijama ne vidi.

Muka. Drama prvog stepena. Nadigravanje s sopstvenom glavom, bojama, i živcima naravno.
Ah da, i pričanjem naglas.
Nije čest slučaj da se to završi prefarbavanjem platna tonu puta. A nije često i da ga ubodeš “iz prve”.
Danas bogami sve brzine vožene. I prva i druga i treća a i rikverc.

Sloj ovog, pa sloj onog. Pa od crne, preko game, pa do bordo, pa tirkiza, pa zelene, pa crvene, pa preko plave.
I eto.
Na kraju evo je iza mojih leđa okrenuta prema zidu do sutra.

Inače, budem li je gledala još, ili ću je izbosti onim četkama, ili prefarbati opet u žuto na primer.

Znati kad stati je stvarno ono što deli umetnost od pravljenja kolača.
A kad stanem?
E na to pitanje nikad neću imati odgovor.
Samo ću znati kad je gotova.
Za sad je just a phase.

Evo i apdejta zbog D.
Na ovoj fazi, četke su odložene.
Dejane, ako userem, iščupaću se nekako :)

Sve je krenulo od pesme.

NEKAD

- Ugasi svetlo molim te.
- Ali što da gasim svetlo? Mislim da sam već sve pogasio, ostavio sam samo svetlo u kupatilu.
- Molim te, molim te, ugasi i to svetlo.
- Ali nema čega da se stidiš, ti si meni prelepa!
- Jooooooj. Ali molim teeee.
- I budi nežan.
- Ja sam uvek nežan. Reče jedan šesnaestogodišnjak.
- A skini i sat taj s ruke što svetli!!!!
- I to ti smeta?
- Da molim te. I polako.
- Hoću, hoću, hoću…sve ću polako…dahtao je uzbuđeno tražeći gde se to otkopčava njegov sat na ruci, trudeći se da što pre dopre do njenog prslučeta i gaćica. Šeprtljavo po leđima…ma mora da je tu negde. Tu se to sigurno otkopčava. Probava i ne nalazi!!! A mrak je.
- Budi nežan!!!
- Avaj, po stoti put, hoću, hoću, hoću….ne brini se. Uvek sam nežan!
Pretumbavajući se na uzanom krevetu koji je kupljen još kad je imao šest, uspeo je do kolena da svuče svoje pantalone, kad je odjednom stao na njih i prosuo se preko cele sobe.
- Ljuuuuuuuuuuuuuuubaaaaaaaaaaavi, jesi li dobro?
- Jesam, hoću, biću nežan. Ponavljao je u panici.
Uspeo je svući nekako pantalone.
Ali ostala je jedna čarapa na nozi.
Na cica mace.

SAD
- Skloni taj lap top s kreveta.
- Draga ne mogu, treba mi.
- Dobro onda ga bar samo pomeri. A onaj drugi ugasi.
- I upali onu tamo lampu da vidiš moje nove sise!
- Nove sise?
- Da da, nove sise.
- Pa i one prošle novije su ti bile super.
- Ej, pali.
- Ma okej sise, nego, gde mi je iphone?

- Ljubavi šta će ti , skini me i dolazi.
- Draga, evo sad ću, samo da twitnem?
- A?
- A i aboravio sam protok da podesim?
- Šta???!????

- Ma ništa ništa…evo me stižem, reče u jednom potezu skidajući svoje pantalone.
- Dragi a čarapa?

- A ne mogu nju da skinem.
- Zašto?
- Pa ne mogu nju. Nikako. Sve drugo dolazi u obzir ali ne čarapa!!
- Ali ne razumem.
- Ma dolazi vamo, šta imaš da razumevaš.
- I što ti svetli čarapa????
- Pa imam vezu draga?
- Imaš štaaaaaaaaaaaa????
- Pa vezu.
- Zar nismo ti i ja u vezi?
- Mislim, jesmo, uh, ovaj, (ne nosi grudnjak, dobro je, a i sise su odlično urađene ovaj put), a ni gaćice, nego to je drugačija i dublja veza, od ove naše. Mislim, ne dublja, nego kompleksnija….

- Moooooooooooolim???
Počinje panično ridanje.
- Hoću smeta da mi objasniš razliku. Odmah! Sad! Ili odlazim.

Kako da ti objasnim. Evo iz početka.
To je WIFI čarapa.

MOLIM??????

E jebi ga. Znao sam.
Puče!!!

I završava se pesmom.