U cara Trojana!
Jel prethodni post bio divan likovni tizer, a?
Reko bi čovek, ovaj mlad svet kad ode da šeta subotom samo vidi lepo!
I sve sunce.
I sve likovno, sunce mu likovno i lepo!
Propagando bando!
Da vidimo o čem se radi:
Gosn Trojan mejt glavom bradom i kutijom!!!
Jer, jebo Frušku goru bez kineske robe!!!
Na planinarskoj maratonskoj stazi, ostaci sweet dreams.co pakovanja substituta.
Po odrpanosti kutije, da se zaključiti da su nečiji snovi ispunjeni pre jedno dva tri dana. Posle ove zadnje kiše.
Na suvo, dabome!
Slatki snovi!
Mirnooooooooo spavaj naaaaaaaaanooooooooo…
A uši Trojane, a?
Na bajke se zaboravilo?
Pragmatizam prevladao?
Kopanje rupa postalo suviše naporno?
Al manimo poetiku.
Crkoh od znatiželje!
Cela šetnja mi protekla u zamišljajima…ko s kim, zašto, koji kvalitet, jesu li baterije punjive, al na tom mestu pronalaska nema prostora za kola, tu se mora doći peške, jel nekom list upao u guzicu…
Scenario 1.
Njih dvoje. Potencija u piiiiip.
Scenario 2.
Njih dvojica. Jedna potencija u piiiiiip.
Scenario 3.
Njih dve. Hm. Fali mi jedna kutija!
Scenario 4.
Neka “slučajna” krava natakla na rog, i to u civilizovanijim krajevima u kojima se silikon smatra prirodnim materijalom, pa tako jadna zalutala u šumu. Zasvrbelo je nešto, stala da se češe o obližnje drvo…i hopala, otpade civilizacijski paketić s roga!
…
Sva scenarija mi smrde. Ko i ova kineska plastika!
….
Ani sudžeščn?
Ajmo sablogeri, malo kreativnosti.
Možemo valjda jedan valjan scenario sklepati :)
30. March 2008 um 02:25
ona, on i on u setnji.namenskoj.smisljenoj.ona ubedjena da ce da padne ” u troje”, al njih dvojca zaljubljeni, jedan u drugog naravno, dadose joj umesto trojke, “Trojana” da se zabavlja dok su oni zauzeti :)
30. March 2008 um 02:34
Njih jedno. I Trojan u kutiji.
30. March 2008 um 02:44
Upiša se, da Trojan!!!! Lol
Starka to je neki znak, ne događa se slučajno bar ne u uvijetima u kojima si ga ti spazila :-)
30. March 2008 um 08:56
Masažer. Kakav eufemizam!
Znaš kako-šuma, mirisi, priroda… Pobuđivanje čula, dvoje mladih planinara nose trojana za svaki slučaj. Nikad se ne zna. A staza pusta, a želja velika. Rasprostru ćebence i ostalo zamišljaj.
30. March 2008 um 10:13
Hahahaha, Iskra, kako su te lako navela imena. Znači u tvom zamišljaju bi to bio Trojac bez kormilara :)
Mada, meni ovde zaljubljenost smrdi malo ko ova plastika…al who knows…
ps. Znači i dalje žene u ovom slučaju sve rešavaju same. Stvar u svoje ruke…i eto. Hm. Ne dopada mi se ta režija. Bar ovaj njen zadnji deo.
30. March 2008 um 10:13
Siboney, surovi realisto!!!
30. March 2008 um 10:15
Kamarice moja, to nije znak nego bukvalnost da ne može gora. Čak sam se zajebavala jedan deo puta na tu temu…reko Evo ga. Pravi nobelovski “znakovi pored puta”. Pa da izađe Ivo i da me nalupa! Ili što reče moja prijateljica…a možda ti i kaže, eto, napokon ste vi shvatili moju knjig kako valja!!! :)
30. March 2008 um 10:20
Kuhinja, to sa kiseonikom, vazduh, sunce, nebo umesto plafona…to mi sve jasno, logično, poželjno čak!
Ali mesto je vrlo kinki.
Ni dovoljno blizu puta na stazi da pomislim da je tu kutijetinu samo neko zafrljačio iz kola. A opet staza je tik tu pored puta…i to onaj deo fruške gore u kom ne prođe deset minuta, da ne projuri neki bajker ili šetači.
Hm. Neko je u šetnji to otpakivao, i gubio se u nepoznatom pravcu…
Ali ko? Kakav je to profil čoveka/žene/ekipe.
To me zanima :)
30. March 2008 um 13:00
Da bi nekako “prikrili” loš kvalitet kineske robe, trgovci na carinskim deklaracijama (ako je uopšte i ima) ispisuju:
Made in PRC
ili perfidnije
Proizvedeno u PRC
Pa sad ko zna šta je People’s Republic of China… zna šta je PRC.
Interesantno da to ovde nepiše… jer ipak… PRC je i prc…
30. March 2008 um 13:36
meni prvo palo u oči da imaš sliku sa obe strane.
joj, znači uzela si TU kutiju u ruke:))
30. March 2008 um 13:45
Duco, da ne bude zabune, za nešto i noga bude spretna :))
30. March 2008 um 14:09
ja sam debil. prvo nisam dobro pogledala pa sam kutiju svatila kao kutiju od farbe za kosu. pa kad mi se tekst nesto nije uklapao krenem opet da pogledam bolje sta je to. onda zakljucim da je masazer. so what… i opet krenem da citam, i vidim, puno prasine oko nekog masazera…i tako :)
30. March 2008 um 14:12
baba, na kutiji prašine ni ič!
30. March 2008 um 16:44
Ona, cobanica kojoj rekose da donese suhog granja i pri tom dadose veoma cudnu elektricnu pilu za drva.
30. March 2008 um 19:35
on – odlazi u seks šop i svojoj devojci kupuje poklon, da joj se nadje za vreme njegovog šestomesečnog boravka u lajpcigu. poklanja joj ga dan pred polazak, za vreme šetnje po fruškoj gori.
ona – sablažnjena, baca kutiju s poklonom. kaže da joj ne treba. što je bila istina jer je već tri meseca u tajnoj vezi s njegovim kolegom s posla.
nakon tri dana, ti nailaziš na kutiju…
30. March 2008 um 22:05
Čoban tera ovčice…
Naravoučenij: Ne verovati čobanicama!
30. March 2008 um 22:06
Dragane,
B R A V O!
Lajpcig je ovde od specijalnog značaja!!! :))
30. March 2008 um 23:06
naravno da je lajpcig bitan, zbog nacionlne biblioteke nemaćke, u kojoj će sresti ljupku lajpcižanku aldu, u koju će se zaljubiti i zauvek ostati u tom saksonskom gradu.
njegova bivša devojka i “kolega” će se venčati nakon tri godine.
pitanje je sad, šta je bilo s masažerom, možda ti znaš? :)
1. April 2008 um 18:28
A šta je to? 0 : )