Če(t)kanje
Ponekad se plašim da sve simbole s kojima razgovaramo ikad spakujem u tri de.
Te smokve, trešnje, to šuškanje, taj kamen, te drvene klompe, te šešire, te babske gaće…
Kao da će ih ako budu, nešto pucnuti prstima, opaliti čveger i reći puj pike ne važi.
A opet, to je jedina misao u kom se kreće ova leva klompa, parking mesto o kom misli desna ruka. Suštinski deo je već tamo. Režira.
Zamisliš jedno veliko more.
Veliko veliko more.
To pod uslovom da nikad nisi video more.
Jer more je uvek veliko.
Taaaaakooooooooc!
E onda zamisliš jednu veliku četku.
Veliku veliku četku.
To pod uslovom da si video četku.
Jer četke su uvek male.
E onda umočiš tu malu kao veliku četku u veliko veliko more.
I ništa.
Ribice će na kratko pobeći.
More se neće uzburkati.
Jer zamišljene velike četke
Nisu ni blizu velike kao veliko more.
Đed mi nekad pričao, kad sam bila dovoljno dosadna (a uvek sam), jednu priču.
Bila jedna bašta
I u bašti panj
A na panju četka
Opet iz početka…
Bila jedna…
24. April 2008 um 23:38
i mene je strah
a onda pomislim
pa i da se ne desi
nas dve smo vec zivele
i bile
i videle
i oslikale
tom uvek malom cetkom
kazu da
svaka prica koja je ikad napisana
postoji u nekom svetu
ne cekaju tri de
hiljadu nevidljivih realnosti nas saplice
a ti moju odrazavas
u jednom de
tako da vec
bila sam baba
tamo sa tobom na tom mljetu
uz suskanje, mirise i smokve
bez obzira na buducu stvarnost
to nije iskejp
to je zivi svet:)
24. April 2008 um 23:40
i najvise volim
sto me razumes simbolima
slikarko moja
24. April 2008 um 23:44
Kažu i da od kafe raste rep :)
I ja verujem u ikad zamišljene priče čak.
I njihovo “realno” postojanje.
Jer budem li ikad pomislila da je kraj i smisao ovog lajfa, ovaj drven zeleni sto na kom akćem po ovoj tastaturi, odložiću četke odmah. I prestati. Sve.
Mislim da bi i svi drugi to uradili.
Čak i oni koji se izjašnjavaju ko materijalisti.
No jebe ih, što nekad i oni sanjaju.
24. April 2008 um 23:46
Tako da, ko što ti rekoh juče,
kad je prvi udar naleteo.
Štitnika za život nema!
I ne treba ih ni izmišljati!!!
24. April 2008 um 23:53
Tako da, jako dobro jastuce
za pod glavu za mene je sad taj tvoj zeleni sto
sa koga kucas za mene sada:)
… i pisala je lekovite price.
”” i plela je nevidljive dzepere, tople i meke kao buter
… i bojala je boje koje pricaju o dusi
mala moja zvedzo
laka ti i sanjiva
stvarana ova noc.
24. April 2008 um 23:57
A meni kratko i jasno govorili:
Tutanj u krpe!
Jel da je krevet divno zvati KRPE!?
I stolove jastucima.
I džempere buterima.
I budale zvezdama :)
Aj sad. Grebanje za san.
Pa preporod.
Nivelacija će biti kad uzletiš put Beča.
I nahraniš goluba, dva tri.
U Veneciji.
I bićeš dobro.
S rozla kuglom sladoleda.
I žmirkanjem na sunce.
Pegi, drž se.
25. April 2008 um 08:16
rano mi je za pričanje. u ovo doba još mantram odsanjano. a ovdje ima materijala… :)
25. April 2008 um 10:10
Dobro je jutro
Zvezdice
Jos malo
pa taj sladoled i
Bec
25. April 2008 um 12:42
…a ti
u kofere spakuj godine
i zagrli daljine zvezdama
25. April 2008 um 14:58
Još malo.
Koferi.
I begaj (mo).
25. April 2008 um 14:59
Biće Sale…daljine se jedino tako i grle.
25. April 2008 um 15:25
daljino moja
kada si ti van i u rusiji
danima?
25. April 2008 um 15:29
od sedmog me nema
do dvadesetog.
25. April 2008 um 15:33
carski!
racunaj beograd vikend pre
kad se vratim