Če(t)kanje

24. April 2008, 23:25 Uhretotako14 comments

Ponekad se plašim da sve simbole s kojima razgovaramo ikad spakujem u tri de.
Te smokve, trešnje, to šuškanje, taj kamen, te drvene klompe, te šešire, te babske gaće…
Kao da će ih ako budu, nešto pucnuti prstima, opaliti čveger i reći puj pike ne važi.
A opet, to je jedina misao u kom se kreće ova leva klompa, parking mesto o kom misli desna ruka. Suštinski deo je već tamo. Režira.

Zamisliš jedno veliko more.
Veliko veliko more.
To pod uslovom da nikad nisi video more.
Jer more je uvek veliko.
Taaaaakooooooooc!
E onda zamisliš jednu veliku četku.
Veliku veliku četku.
To pod uslovom da si video četku.
Jer četke su uvek male.
E onda umočiš tu malu kao veliku četku u veliko veliko more.
I ništa.
Ribice će na kratko pobeći.
More se neće uzburkati.
Jer zamišljene velike četke
Nisu ni blizu velike kao veliko more.

Đed mi nekad pričao, kad sam bila dovoljno dosadna (a uvek sam), jednu priču.

Bila jedna bašta
I u bašti panj
A na panju četka
Opet iz početka…

Bila jedna…

-->

14 comments:

  1. T kao tresnja, 24. April 2008, 23:38

    i mene je strah
    a onda pomislim
    pa i da se ne desi
    nas dve smo vec zivele
    i bile
    i videle
    i oslikale
    tom uvek malom cetkom

    kazu da
    svaka prica koja je ikad napisana
    postoji u nekom svetu

    ne cekaju tri de

    hiljadu nevidljivih realnosti nas saplice
    a ti moju odrazavas
    u jednom de

    tako da vec
    bila sam baba
    tamo sa tobom na tom mljetu
    uz suskanje, mirise i smokve

    bez obzira na buducu stvarnost

    to nije iskejp
    to je zivi svet:)

     
  2. T kao tresnja, 24. April 2008, 23:40

    i najvise volim
    sto me razumes simbolima

    slikarko moja

     
  3. etotako, 24. April 2008, 23:44

    Kažu i da od kafe raste rep :)

    I ja verujem u ikad zamišljene priče čak.
    I njihovo “realno” postojanje.
    Jer budem li ikad pomislila da je kraj i smisao ovog lajfa, ovaj drven zeleni sto na kom akćem po ovoj tastaturi, odložiću četke odmah. I prestati. Sve.

    Mislim da bi i svi drugi to uradili.
    Čak i oni koji se izjašnjavaju ko materijalisti.
    No jebe ih, što nekad i oni sanjaju.

     
  4. etotako, 24. April 2008, 23:46

    Tako da, ko što ti rekoh juče,
    kad je prvi udar naleteo.
    Štitnika za život nema!
    I ne treba ih ni izmišljati!!!

     
  5. T kao tresnja, 24. April 2008, 23:53

    Tako da, jako dobro jastuce
    za pod glavu za mene je sad taj tvoj zeleni sto
    sa koga kucas za mene sada:)

    … i pisala je lekovite price.

    ”” i plela je nevidljive dzepere, tople i meke kao buter

    … i bojala je boje koje pricaju o dusi

    mala moja zvedzo
    laka ti i sanjiva
    stvarana ova noc.

     
  6. etotako, 24. April 2008, 23:57

    A meni kratko i jasno govorili:
    Tutanj u krpe!

    Jel da je krevet divno zvati KRPE!?

    I stolove jastucima.
    I džempere buterima.
    I budale zvezdama :)

    Aj sad. Grebanje za san.
    Pa preporod.
    Nivelacija će biti kad uzletiš put Beča.
    I nahraniš goluba, dva tri.
    U Veneciji.
    I bićeš dobro.
    S rozla kuglom sladoleda.
    I žmirkanjem na sunce.

    Pegi, drž se.

     
  7. studena, 25. April 2008, 8:16

    rano mi je za pričanje. u ovo doba još mantram odsanjano. a ovdje ima materijala… :)

     
  8. T kao tresnja, 25. April 2008, 10:10

    Dobro je jutro
    Zvezdice
    Jos malo
    pa taj sladoled i
    Bec

     
  9. oklobdžija, 25. April 2008, 12:42

    …a ti
    u kofere spakuj godine
    i zagrli daljine zvezdama

     
  10. etotako, 25. April 2008, 14:58

    Još malo.
    Koferi.
    I begaj (mo).

     
  11. etotako, 25. April 2008, 14:59

    Biće Sale…daljine se jedino tako i grle.

     
  12. T kao tresnja, 25. April 2008, 15:25

    daljino moja
    kada si ti van i u rusiji
    danima?

     
  13. etotako, 25. April 2008, 15:29

    od sedmog me nema
    do dvadesetog.

     
  14. T kao tresnja, 25. April 2008, 15:33

    carski!
    racunaj beograd vikend pre
    kad se vratim

     

Ostavi komentar: