ArtMistakes

San:
Nešto zeleno. Bor. I voda.

Doručak:
Feta sir i paradajz.

Outfit:
Cvetna tunika koja ladi. I lanene bele.

Zvuk na telefonu:
Silent.

Sms:
Stigla sam.

Piće:
Voda.

Ručak:
Jagnjetina sa barenom šargarepom.

Song:
Sidsel Andersen/Blessed Instant

Knjiga:
Sergej Dovlatov/Kofer

Misao drugih:
Tako jednom pošao neki čovek na posao, pa usput sreo drugog čoveka koji se, pošto je kupio veknu poljskog hleba, vraćao svojoj kući.
To bi, u stvari, bilo sve.
Harms

Sopstvena:
Nalakiraću nokte kasnije.

ljubav je super!

Skoro pa četres dana kako se četka u ruku uzela nije.
Sem da je premestim zajedno sa sve teglom i ostalim četkama po kupatilu.
Smetajuća gomila. Ko savest kreativnosti.
Ali je onda mudro ćušnem međ praškove kod wc šolje, jer odatle ne pilji direkt u mozak.

I šta sam ono tela reći?
Ne znam!!!
Između ovih prvih napisanih rečenica i ove sad, proteklo je bar jedno dva sata čitanja i sat i po telefonskih razgovora.
I da li su stvari iste?
Njet!

Ali ono što jeste isto je pesma EST-a, The face of love.
Zvuči isto nakon x milion slušanja.