27.05.2008. Utorak.

28. May 2008, 0:06 Uhretotako12 comments

Ni po čemu u narodu poznat no ko današnji dan.
Prevrtim nekad film u buduće, i pitam se, da li ću se sećati i ovakvih dana….

U kojima:

* Doručkuješ paštetu i paradajz.

* Popiješ koleginu kafu.

* Kupiš srebrni prsten koji izgleda ko alu folija obmotana oko prsta. I slušaš prodavačicu kako ti govori: E baš smo koleginica i ja non stop razmišljale koja će da ga kupi. I te ona će te ja ću, te ona će, te ja ću. Na šta ti odgovaraš pitanjem: A što niste? Ona nastavlja pakujući: A pa ne znam, verovatno je čekao Vas. Naglasak na Vas, i britak sjaj sa minđuše iz nosa.

* Shvatiš blagodeti suknje. I olakšanog pišanja. Zimi je to bre sve mnogo komplikovano. Za nas koji gajimo kult udobnog i toplog. Cenim da i kad bi naišao zimi neki ludi čika da me siluje, da bi odustao na pola, kad bi shvatio koliko ga slojeva pamuka, polivinila, lasteksa deli od njegove bolesti. Tako da leto i duvanje po dupetu je super!

* Tražiš farmerice i ne nalaziš ih. Ne zbog naopakog ukusa. No normalnog. I onda “imamo izbora”. O pobogu. Od kada su industrije i globalizacije nudile izbor? Samo diktatura! Fina. Sa šljokicama.

* Planiraš da napokon uplatiš more. Al eto i danas zaboraviš. Ne zato što do mora nije stalo. Nego, zaboraviš.

* Pročitaš divno parče knjige stojeći na ćošku, čekajući drugara. A glasi:
Mi nismo mogli da predamo svoje telo, da se igramo njime, kao vi mladi danas. Ali ne zaboravi da ste za to imali da platite cenu: izgubili ste svet tajni i delikatnih emocija. ne samo da izumiru životinjske vrste,već i čitave vrste osećanja. A ako si mudar, nemoj nikad da žališ ljude iz prošlosti zbog onog što nisu znali, beć sebe za ovo što znaš.

* Kupiš paklo vlažnih maramica. Bekutan of kors. To je jedini miris koji me sentimentalno i nesvesno radi na svim ravnima.

* Pričaš sa kolegom o tako trivijalnim stvarima na tako skoropafilmski način.

* Popiješ tri ladna džina i slušaš fado.

Hoću li se nekad sećati ovakvog dana, kao dana?
Kao posebnog?
Dobrog?
Sunčanog?
Tako životnog?
Pamti li istorija život?
Vaki?

-->

12 comments:

  1. elektrokuhinja, 28. May 2008, 5:18

    Haha, leto. Eee…kad li ce kada kod mene u goste…

     
  2. what the fuck?, 28. May 2008, 6:46

    kako mislis zaboravila si da uplatis more????
    :) nemoj da se salis.

     
  3. Siboney, 28. May 2008, 8:32

    Verovatno se nećeš sećati, ali nema veze. Kako bi bilo lepo kad bi svaki dan bio vaki!

     
  4. etotako, 28. May 2008, 9:04

    Kujina, sad će još malo! Jesi osposobila ti tamo sve te komunikatore, veze sa svetom i slično?

     
  5. etotako, 28. May 2008, 9:04

    Jbg, eto nisam ni juče otišla do Perle. Kao, evo danas idem sigurno :)

     
  6. etotako, 28. May 2008, 9:11

    Zato bih Siboney, takve dane i da upišem u moždane krivine.

     
  7. iskra, 28. May 2008, 9:50

    lep ti dan.umesto dobar dan, predlazem da se utorkom govori – lep ti dan :) i ovaj Madradeus lep. a, iz koje je to knjige ?

     
  8. etotako, 28. May 2008, 10:06

    Da Iskra. To lepo i dobro je divno. I jedino očuvano kod male dece. Znaš kad njih pitaš: Kako si? A oni ti odgovore LEPO! Ne dobro, nego LEPO!

    E to je lepota ta :)

    Knjiga: Čarobnjak, Džon Fauls

     
  9. gravitacija, 28. May 2008, 10:10

    Bekutan, of kors.
    Ali pavloviceva je zakon. Misim za ojedene guze. Na 36 stepeni.
    Cak i u decembru.
    Kad prže pahulje.
    I tako to.

     
  10. etotako, 28. May 2008, 10:13

    Jedino si ti Zemljina Silo, primetila moj nesnalažljivi mozak u vremenu, koji je post smestio u Decembar!!!
    Evo promenila sam…čisto zbog sećanja…jer ako budem ovo čitala nakon deset godina, sigurno ću biti zbunjena suknjama i 36 stepeni u 12 mesecu.

     
  11. bas se lako pamti, 28. May 2008, 17:00

    a ko je popio tvoju kafu? :)

     
  12. Laluve, 28. May 2008, 22:20

    pamti , no kako
    taki su najlepsi
    da ih je vise

     

Ostavi komentar: