Ni po čemu u narodu poznat no ko današnji dan.
Prevrtim nekad film u buduće, i pitam se, da li ću se sećati i ovakvih dana….

U kojima:

* Doručkuješ paštetu i paradajz.

* Popiješ koleginu kafu.

* Kupiš srebrni prsten koji izgleda ko alu folija obmotana oko prsta. I slušaš prodavačicu kako ti govori: E baš smo koleginica i ja non stop razmišljale koja će da ga kupi. I te ona će te ja ću, te ona će, te ja ću. Na šta ti odgovaraš pitanjem: A što niste? Ona nastavlja pakujući: A pa ne znam, verovatno je čekao Vas. Naglasak na Vas, i britak sjaj sa minđuše iz nosa.

* Shvatiš blagodeti suknje. I olakšanog pišanja. Zimi je to bre sve mnogo komplikovano. Za nas koji gajimo kult udobnog i toplog. Cenim da i kad bi naišao zimi neki ludi čika da me siluje, da bi odustao na pola, kad bi shvatio koliko ga slojeva pamuka, polivinila, lasteksa deli od njegove bolesti. Tako da leto i duvanje po dupetu je super!

* Tražiš farmerice i ne nalaziš ih. Ne zbog naopakog ukusa. No normalnog. I onda “imamo izbora”. O pobogu. Od kada su industrije i globalizacije nudile izbor? Samo diktatura! Fina. Sa šljokicama.

* Planiraš da napokon uplatiš more. Al eto i danas zaboraviš. Ne zato što do mora nije stalo. Nego, zaboraviš.

* Pročitaš divno parče knjige stojeći na ćošku, čekajući drugara. A glasi:
Mi nismo mogli da predamo svoje telo, da se igramo njime, kao vi mladi danas. Ali ne zaboravi da ste za to imali da platite cenu: izgubili ste svet tajni i delikatnih emocija. ne samo da izumiru životinjske vrste,već i čitave vrste osećanja. A ako si mudar, nemoj nikad da žališ ljude iz prošlosti zbog onog što nisu znali, beć sebe za ovo što znaš.

* Kupiš paklo vlažnih maramica. Bekutan of kors. To je jedini miris koji me sentimentalno i nesvesno radi na svim ravnima.

* Pričaš sa kolegom o tako trivijalnim stvarima na tako skoropafilmski način.

* Popiješ tri ladna džina i slušaš fado.

Hoću li se nekad sećati ovakvog dana, kao dana?
Kao posebnog?
Dobrog?
Sunčanog?
Tako životnog?
Pamti li istorija život?
Vaki?

Imam jednu prijateljicu čiji me “statusi” na gtalku neviđeno zasmejavaju. Pogotovo što te statuse ne mogu nikako ali nikako da povežem sa njom samom. Da je kojim slučajem to stavila osoba koju ne poznajem u real lajfu, verovatno bih je nekako diskriminisala. Na pozitivan ili negativan način svejedno. Ovako se i dalje čudim!
I kad sam jednom počela da primecujem njene, počela sam da primećujem i ostale.

Da vidimo kako stvari stoje danas.
Tj. ovog momenta.

FB statusi:

xx misli da je vreme da dobije na lotou

xx misli da je prolece gotovo…smrc…

xx Ufffffffff kakva uzivancija

xx has lost his mind

xx će napraviti nude pics pa će i ona konja za profile-utrku imati!

xx studio l’italiano

xx sedi u kafani negde u Moskvi. A gde, tacno, to ni ona ne zna

xx i dalje navija za Laku

xx vratila se iz Cannesa, postala iventuša i posvuduša :)

xx u pohodu na internet. Citam svoju i caletovu knjigu

xx ma

xx e jedan ugledan Gospodin!

xx is fixing the hole

xx is …?

Gtalk statusi:

Let me tell you something, pendejo. You pull any of your crazy shit with us, you flash a piece out on the lanes, I’ll take it away from you, stick it up your ass and pull the fucking trigger ’til it goes “click.

Yeah, well, you know, that’s just, like, your opinion, man.

Little green cubes

U hali 5 na potvrdatoru

Tu sam negde

Rodjen da peca, nateran da radi

Town planning in progress

De ba!

Tako se kalio čelik

…

Ponekad se nađem u tim maglovitim stanjima “biti”.
Ni levo, ni desno, ni pravo ni gore…
Svuda a nigde.
Kao da stojim ispred ogromnog peskiranog stakla i kroz njega posmatram šta se dešava, čineći nadljudske napore u izoštravanju slike.
A nemoguće je.
Treba se ukloniti iz te vizure.
Ili razneti staklo u paramparčad.