Voli ne voli voli ne voli
Ručala sam eurokrem i hladno mleko!
I skapirala da sentimentalnost na usta ulazi.
Kao mala sam volela:
- Teksas suknju na tregere.
- Komšinicu Micu, koja je celoj ulici pravila sendviče sa pravim domaćim puterom.
- Crveni lakovani kaiš, koji sam na jedvite jade iskamčila u Tučepima od verujem zgrožena-uskusom-svoje-kćeri mame (a kupi mi mama kupi mi mamice a molim te majčice kupi mi, maaaaaaaaamaaaaaa)
- Da gledam u bunar.
- Miris buđi i vlage u starim kućama.
- Klompe. Svih oblika i svih boja.
- Zvuk cipela na šljunku.
- Miris pržene kafe.
- Da igram lastiš do iznemoglosti.
- Da gledam đeda Dragu kako se brije ispred one svoje polomljene špigle. Bila sam u stanju da minutima (tada dugi kao sati) čekam da zamaže penom usta, i da odmah krenem sa ispitivanjem, histerično cičeći jer znam da ne može da priča!
- Da čupkam sa dva prsta najlon čarape svim ženama do čijih nogu sam mogla da doprem, hrabro izgovarajući svoj termin za tu akciju: Popi!
- Da crtam gde stignem (ali to valjda poznato)
- Da jedem pastu za zube od banane.
- Da gledam ono što ne sme da se gleda: Čike kako vare!
- Naranžaste babine štikle, koje su savršeno odzvanjale po starom brodskom podu
- Da vozim plavi bicikl u sumrak. Potpuno besciljno.
- Paprat u šumi. Ni dan danas mi nije jasna fascinacija s tim.
- Da stavim malom teletu prst u usta i vrištim što mi sisa prst a mleka nema!
- Roza kapu sa rupom na vrh glave. Moj zaštitni znak čak.
- Jastučić sa žutim patkicama koji smo nosili samo kad putujemo daleko kolima.
- Deda Mraza.
- Svoju lutku Tandru. (tada je bilo teško izgovoriti Sandra)
- Svoje sanke. Doneo ih Deda Mraz naravno.
- Da u toku godine sjebem sve novogodišnje ukrase, jer su mi trebali da napravim nešto!!!
- Krađu dženerika.
- Miris acetona.
- Da gledam deda Vaju kako mota duvan, vadeći sav potrebni pribor sa takvom ljubavlju iz one svoje duvankese, da sam bivala oduzeta (takođe minuti kao sati)
- Da okrećem ključ od stare kuće na prstu toliko brzo da sam mogla da poletim. I rascopam si glavu. Više puta. Uz herojske povike: Jokeeeeeeeećeeeeeeeee!
- Karamele. Voćne.
- Da satima skupljam gomile lišća da bih se onda hrabro zaletela na njih i sve ih razbucala!
- Svoju prababu Dragicu.
- Sneg do iznad glave. U svim oblicima. I svim stanjima. Samo da ga ima. Specijalno kad poledi po vrhu, pa si moćno mogao da hodaš po površini čak i da se sankaš, a da ne propadaš u njega. Mislim, ako propadneš u po metra ili metar (koliko si i sam visok), najebo si.
- Sok od borovnice koji ti donose samo kad si bolestan. Onaj u staklenim flašama.
- Suve grožđice.
- Debelu teta Milku koja mi davala injekcije. Jer je pored injekcija uvek davala tone bočica, špriceva, što je moje istraživačke pohode činilo specijalno bogatim.
- Da pravim penu u lavoru od starih komadića sapuna.
- Da lovim žabe.
- Da nosam rolku na glavi, zamišljajući kako imam dugu kosu!
- Grmljavinu i sevanje.
- Gledam skokove u vis.
- Miris ugašene sveće i šibice.
- Da igram s đedom Čoveče ne ljuti se.
- Da ispod lipe potapam pčele u korito, a potom ih spašavam od te silne nesreće u kojoj se zadesiše, izigravajući spasilački brod sa ogromnim listom lipe.
- Sok od zove.
- Da se kupam s jednim kamenom. Tj. Tada sapunom. Svaki put sam bila odrana, ali je majka stoički podnosila detetov mazohizam.
- Žutu šuškavu jaknu.
- Krem haljinu. Jer je u nju moglo stati tone ukradenih breskvi iz dečijeg odmarališa u Igalu.
- Da se valjam u blatu.
- Da pijem vodu iz lončeta.
- Da jedem prstima.
- Frotirne bermude na tregere. Plave.
- Pravim most i stoj na glavi.
- Lepu Brenu.
- Jedenje po tuđim kućama.
- Čitanje Branka Ćopića.
- Seriju Jelenko.
- Krevete na sprat.
- Eurokrem i hladno mleko.
Kao mala nisam volela:
- Da me babe i tetke štipaju za obraz.
- Karirane prekrivače.
- Kad plaču druga deca.
- Komšiju Simu.
- Guske kad sikću.
- Povrće u supi.
- Pohovan patlidžan.
- Sušenje kose fenom.
- Kad umiru konji na filmovima.
- Muškatle. Miris njihov na stepeništu.
- Pape koje ne mogu da se kližu po itisonu. Tragično.
- Da se kupam. Tj da mi trljaju trljaju trljaju i trljaju kosu.
- Da spavam.
- Da ćutim.
- Da moram da uđem u kuću.
- Braon džemper sa kožnim zakrpama za laktove.
- I neku braon jaknu.
- Rolke na priredbama. Davile su me.
- Da doručkujem.
- Da se ljubim i da me ljube
- Da pojedem sve iz tanjira
- Da nosim babi Vasiliji mleko.
- Da ostavim cipele gde im je mesto. (a gde im je mesto?)
- Ribu.
- Kad počne da se topi sneg.
- Boraniju.
- Da mi seku nokte.
- Svoj razmak među prednjim zubima. Uvek sam naturivala neku žvaku između zamišljajući kako će to jednom da nestane samo od sebe. Puf!
- Zvuk usisivača.
- Vaspitačicu Zlatu.
- Eurokrem i vruće mleko.
Nije se mnogo šta promenilo.
24. June 2008 um 21:36
Bas je prijalo ovo stivo! U pravi cas
24. June 2008 um 22:03
eurokrem uopste ne ide sa vrucim mlekom
24. June 2008 um 22:33
Koliko puta si spomenula dedu/e , morao sam da se javnem i da priznam da i ja volim klompe u svim bojama, oblicima i td.
A eurokrem pogotovo ali bez mleka…
Bas si se vratila u mladost a i mene ovim postom !
24. June 2008 um 22:35
Deda, da se secam i prenatalnog stanja i njega bih objavila…al ne ide :)
24. June 2008 um 22:35
bslp, pa ovo je izjava godine :)
24. June 2008 um 22:43
Laro, drago mi!
24. June 2008 um 23:08
divno :) koliko slika pred ocima! sad si i mene provozala po detinjstvu…
25. June 2008 um 00:09
E pa nevjerovatna si!
Kako si se sjetila rolke preko glave, jesu li to radila sva djeca koja nisu imala dugu kosu ili samo nas dvije :lol:
Sve je skoro isto, pa čak i miris Muškatli.
A baš si bila slatka beba ;)
Sjajan post !
25. June 2008 um 00:10
Opet gledam sliku, nisi se ništa promijenila.
25. June 2008 um 00:12
Ni ti znaci nisi volela komsiju Simu? :)
Ovo za rolke mi je i dalje potpuna misterija. Evo za sada znam samo nas dve plus moja sestra i jedan brat od tetke!!! :)
Mada, bilo je tu jos komada koji su se stavljali na glavu ne bi li duge kose zaleprsale. Na primer, milje koji je stajao na malom okruglom stocicu. Savrseno je pristajao, ali nije bio dovoljno dug!
25. June 2008 um 00:14
Kristina, to mi danas i T. rekla!!!
Kaze: To je taj izbezumljeni pogled, keve mi! :)
25. June 2008 um 01:28
Pa dobro, rekla sam skoro sve isto :P Nisam imala komšiju Simu :D ali jesam komšinicu Anu koja me je puštala da psujem kod nje i pijem kafu, crnu naravno :)
Neke poroke čovjek uzgaja od rane mladosti.
25. June 2008 um 01:47
keks i mleko, nezavrsene kuće, ponika, crtani filmovi, fudbal, vašar, zmurke, šah sa dedom, smogovci, sićke…
samo je bicikl malo veci…
25. June 2008 um 03:04
ovaj unos bi bio maksimalno super samo da si na kraju postavila i neku svoju aktuelnu fotku iz današnjeg vremena, i to bi onda predstavljalo baš dobar kontrast te fotke sa početka, tebe kao bebe. mada, na kraju si iznela rezime da se malo toga promenilo u svim sferama, pa tako i ti. što čitaocu ostavlja dovoljno prostora da skapira da si ti i danas neko malo simpatično ljudsko biće što urniše eurokrem i karamele i pravi penu u lavoru od starih komadića sapuna ;)
25. June 2008 um 09:18
Kristina, baš si me nasmejala sa ovim “puštala da psujem”. Hahahahhaha. Kao što smo mi imali podstanarku čija kolekcija lakova za nokte je meni bila nezamisliva. Filmska! Mislila sam da je sigurno vrlo poznata i da je glumica. Ili tako nešto. Što bi inače jedna službenica u pošti imala preko pedeset ili sto bočica raznih boja.
A moja keva samo jednu?!?!?!?
25. June 2008 um 09:30
Spidloris, ključna reč: Vašar!!! Da to sam potpuno zaboravila.
E, šta je sićke?
25. June 2008 um 09:34
Krepki, hahahahhaha, teza ti je savršena :)
25. June 2008 um 09:45
sićke, to je jedna dečija igra koju smo izmislili, igra se u sobi nezavršene kuće, daskama se zatvore prozoi i vrata, “igrači” mora da su u kratkim pantalonama i majici, ubaci se polu fudbal (gumena imitacija fudbala) napumpan do bola pa šutiraš do iznemoglosti…
sićka je onaj pečat što ostane na koži kad odvališ nekog :)
25. June 2008 um 09:58
Hahahahah, sićka!
Genijalno!
25. June 2008 um 10:25
Predivan post!
Mrzila sam vrtić i karfilol
a voljela Nanu i Legu. Nana je jastuk bez kojeg je san bio nezamisliv a Lega dvometarski medvjed kojeg je stara sašila. Legu smo ja i brat uredno čekali u kupaoni da izađe iz veš mašine a onda se igrali pod štrikom dok se Lega ne osuši, jer, jelte, nemože takav mokar sa nama u pijesak, sve će se na njega navatat… Lega jer nam je bilo komplicirano Kolega
25. June 2008 um 16:15
Pa kako te nije mrzelo?!!! Hvala na putovanju….jebote, mi smo imali detinjstvo…
25. June 2008 um 18:22
Super ti je odelce. I stvarno ličiš na veliku sebe. :D
25. June 2008 um 19:34
E, pa ja tek vidjela odelce, ostao mi pogled na okama i izrazu lica. Stvarno odličan stajling, vidi kako si i u najranijem dobu imala stila ;)
Ne pitah te je li mamin jedini lak bio naravno bijeli, ako jeste onda moram provjeriti da li sam ipak imala i komšiju Simu :lol:
I
25. June 2008 um 23:37
Ivane, mrzelo me je da zaustavim navalu slika, na prvi griz eurokrema i prvi gutljaj hladnog mleka…Toliko ih ima…
Cak su i mene neke iznenadile…ono, jbt, pa ja se toga secam :)
25. June 2008 um 23:39
Ha, Kristina. Nije!
Mama gajila samo crveno.
Crven karmin.
Crven lak.
Uglavnom nikad namazan.
Hemicarke su vrlo kako bih ti rekla, pedantne sto se tice svojih ruku.
I nakita.
Mozes zamisliti joj izraz lica kad zatrazih lakovani crveni kais!!!
25. June 2008 um 23:40
Ma ljudi, taj stav nije do odelca, nego do babine ruke iza ledja koja me cini stabilnom :))
26. June 2008 um 02:09
E da i sigurna sam da ti je na onoj slici razmak među zubima bio veći ;) Vidiš da napreduješ
26. June 2008 um 09:38
miris starih knjiga, crkava i lišća oraha. sve dlakave životinje. kuhani kukuruz i lubenicu. krupnu sol i ocat iz salate.
nisam voljela: sendviče, spavanje, robu za školu, ići kod frizera
26. June 2008 um 16:40
Ali secas se stvari kojih se i ja secam!
Eh kad se setim (pre)malog pakovanja kinder lade u plastici, dve linije, prvo crnu pokupim prstom, a onda belu da mi taj ukus ostane u ustima. Kad se pojavila u teglama odmah su mi kupili 5 i naravno pozlilo mi je od silnog krema….ono sto je trebalo da traje 15 dana ja sam pojeo za 2.
27. June 2008 um 00:16
I naravno, crno u kinder ladi je uvek bilo malo njanjavije, a belo si mogao da izvuces u komadu i da ti stane na ceo prst!
Nako ponosno!!!
I zvake ko cigare.
Te su mi bile omiljene.
Znala sam da ih pusim dok se valjda onaj papir hemijski ne raspadne od zvalavljenja!
27. June 2008 um 00:29
Kamara, tvoja ludost je lekovita! :)
27. June 2008 um 10:05
Hahaha, mene su ucili da ih ljustim tako sto ih valjam u dlanovima, kao da palim vatru. A sto puta nije uspelo pa sam zvakao i malo papira.
A kada su se pojavile Softy zvake, e to je bila revolucija!!!
Btw, jel iko osim mene voleo Krem C…cokoladni krem sa komadicima kikirikija… reklamirao ga Petar Celik :)
27. June 2008 um 11:14
Ne znam za to, ali sam obozavala one tortice, strudle!!!
27. June 2008 um 12:25
sa punjenjem od smokvi?
inace, u frizideru ohladjene cokoladne napolitanke Soko Stark i dan danas spadaju medju najbolje letnje slastice.
27. June 2008 um 12:25
Daaaaaa!
Od smokvi!
27. June 2008 um 12:30
I da, Ledo sladoled u fudbalskoj lopti. Crno beloj!!!
27. June 2008 um 12:33
E to me bas nerviralo, sav bih se umazao dok pridjem onom skrnavom kasicicom-lopaticom.
Korent Zagi i Vanilija Burbon bejahu moji Ledo favoriti.
27. June 2008 um 12:37
A bravo. Kornet Zagiiiiiiiiiiiiiiii.
Eto vidis, to u memoriji potpuno izbrisano do sad!!
Hvala na podsecanju :)
27. June 2008 um 12:42
Nije izbrisano nego pohranjeno u neku fijokicu….
Jel i tebi ukus poslasticarske limunade vraca miris leta, odranih kolena i prasnjavih dlanova…onih travki sto se lepe za carape…celog dana napolju?
27. June 2008 um 12:49
Hahahahhaha.
Ne samo limunade, nego cak i boze!!!
Odranih kolena, ili kombinacija odrana kolena plus odrani dlanovi :)
I uvek neke kraste koje treba da zarastu!
Cicak u kosi!
27. June 2008 um 13:58
ET, pusti sad odrana kolena, dlenove i čičak u kosi. reci ti nama da li ti ukus limunade i boze budi sećanje na neki stidljivi poljubac, zagrljaj ili nešto slično u tom fazonu? ;)
27. June 2008 um 14:01
Ma kakvi stidljiv!
Pre bilo u kombinaciji sa čupanjem za kosu, i besom izazvanim sa: Što se ona igrala sa plastelinom s Njim pod stolom!!!
Prva vrtićka ljubav. Milan K.
Čak tvrdim i najjača do sad!
27. June 2008 um 14:10
ko, Milan Kundera? ;) ok, zezam se malo ali ovo je stvarno ekstra vest. daj još malo piši o svojoj prvoj vrtićkoj ljubavi. Može i u nekom zasebnom unosu u blog. Ono, kako ste muljali taj plastelin pod stolom plus još neke pikantne detalje. Pliz? ;)
27. June 2008 um 14:13
Vidim ja da je turanje nosa čak i u vrtićke dogodovštine na ceni! :)
Što bi rekao Radovan III:
“Napisaću vam svoj roman!”
Naglasak na a.
27. June 2008 um 14:26
A dva najbolje slatkisa u kucnoj radinosti zvali su se Snenokle i Koh od griza. I jedan i drugi hladni, iz frizidera.
A nedeljom uvece cokoladna torta (bile neke super oblande da se kupe, gotove) uz gledanje Otpisanih na televiziji.
27. June 2008 um 14:32
Miki, oladi malo sa slatkišima i šnenoklama i grizom i ostalim prehrambenim reminiscencijama iz detinjstva. Zar ne vidiš da ovde polako prelazimo na plastelin i druge pikantne zgode iz vrtića.
27. June 2008 um 14:34
Meni je nedelja imala specijalan šmek.
Prvo moraš u kuću!!!!!!! Što je bilo najveće diplomatsko natezanje mame na terasi i mene u prašini.
- U kuću nemoj da ponavljam!
- A štoooooo?! Ali mamice, svi su još napolju! I onda pregovori.
Ali onda ide serija potkupljivanja.
- Jelena, ajde pravim puding!!!
I kreće redom:
Puding.
Film crno beli u pet. Sa konjima! Kaubojci.
Pa crtać.
Pa kupanje. Pa sušenje fenom u frotir pidžami, dok ti pizdiš jer se keva uvek nacali ispred TV-a a ti ko kreten se pomeraš levo i desno, da vidiš još malo crtanog filma!
I otpisani!
27. June 2008 um 14:37
Krepki, znaš li ti da kad tanak led počne da puca da svi tonu :)))
27. June 2008 um 14:48
Krepki, nekako mi se cini da si usamljen u zeljama….
Et, a serija nedeljem u 14h? Galaktika, Blejkova sedmorka, Grizli Adams…. prvo rucak (supa, pile iz rerne sa krompirima ili krompir pire i pohovana piletina + zelena salata) a onda uzivancija uz TV.
27. June 2008 um 14:49
Grizli!!!!!!!!
Bravo Ivane! Briljiraš :)
27. June 2008 um 14:50
Kako je meni ovo zabavno putovanje pojma nemaš!
27. June 2008 um 14:51
Imam, imam, sve se kikocem dok citam i kucam….
Taj crtac uvece nedeljom je bio hit…niko tuzniji od mene kada Miki Maus krene da pokazuje minute unazad jer to znaci da je gotova Mikijeva radionica.
A tek Smehotresna olimpijada…
27. June 2008 um 14:52
A radne dane bolje da ne spominjem. Opstanke, Kolariću paniću, Mali i Veliki program….
27. June 2008 um 14:53
Hahahahahhaha, mikijeva radionica! Braaaaateeeeee :) Ludilo!
27. June 2008 um 14:53
Hehehehe, Vezbati mozemo svuda, svakoga dana i sata, nasamo ili u drustvu, mame, tate i brata :)
27. June 2008 um 14:53
Hahahahahhahahhaha!
27. June 2008 um 14:54
Skolski program je bio keva, nemaju pojma ovi klinci kako je to bilo gledano…. Dejvid Belami na Eukaliptusu, pa Ne pitajte mene…. sa vecitim: tekst citao Dejan Djurovic!
27. June 2008 um 14:54
Ili, moj prvi susret s telefonom!
Imaš Jelena čast da pozoveš čika Bokicu da dođe na šah!
Ajmeeeeeee
27. June 2008 um 14:56
Nisam znala da li je bio bolji Zimski školski program ili Letnji!
I obavezno gledanje Čarobnjaka iz Oza, ono bar jednom u tom serijalu.
27. June 2008 um 14:56
Kakav trip, a? A onda je dosao prvi ZX Spectrum…. ostalo je istorija.
27. June 2008 um 14:57
Slutim da ću čuvajući ove napisane redove, danas, juče, prekjuče, non stop prečitavati do kraja svog života!
27. June 2008 um 14:57
Taj Zimski bioskop je bio cudo… Svet divljeg zapada (kad Jul Briner – robot poludi), Loganov beg, Snezna kraljica i Samson i Dalila su isli svake godine i uvek sam ih gledao.
27. June 2008 um 14:58
Oh, Snežne kraljice sam se bojala. Ali je zato Konjić Grbonjić bio hit for me :)
27. June 2008 um 14:59
Ali da li se možda sećaš Nedeljnog zabavnika?
Sa Zijahom Sokolovićem i Vajtom?
27. June 2008 um 14:59
Nedeeeeeeeeeljni zabavnik. Nik Nik, Nik Nik!!!
27. June 2008 um 15:01
Rahahahahahahahah, pa to je bila najbolja emisija ikada … ali tu je bilo nekih izmena voditeljskih parova…prvu sezonu su valjda vodili Vajta i neki Rusimir, a onda su preuzeli, cini mi se, Slavko Stimac i Zijah Sokolovic…. jel tako bese?
Timoti Dzon Bajford je genije.
27. June 2008 um 15:01
Bevc, ti si bio baš neki ješan dasa, zar ne? Pa imaš li ti makar jedno sećanje koje nije skopčano sa unosom hrane u organizam? ;)
BTW, moje najsnažnije sećanje iz dečačkog doba je ono kada sam ocu rekao “tale, jedi g….” a on me razbio ko zvečku i natero me da sedim na nekom ćebetu u dvorištu celo poslepodne umesto da se igram sa ortacima. Sad, fora je u tome što sam imao krajnje dobre namere kad sam izgovorio tu poganost, u suštini bio sam ushićen do izbezumljenja što ga ponovo vidim (vratio se sa nekog dugog službenog puta), i pomračio mi se um od sreće. I tako, došlo je do raskoraka misli i reči i izletelo je to što je izletelo a otac nije shvatio poentu. Sve u svemu, i danas me čudi kako nije provalio koliko sam ustvari bio HEPI što ga vidim i za šta ljudima služe oči?
27. June 2008 um 15:02
Jesam, bogami….ostalo mi to do danas. Zato sam ovoliki.
27. June 2008 um 15:03
Da, to je najbolja emisija ever. Sećam se jedne anegdote, Zijah je tad radio u paru…kada on njega uči neki mađioničarski trik. I Obojica drže po neki tanjir. I kaže moraš po dnu tanjira da povlačiš poteze izgovarajući ćiribu ćiriba…I kreću obojica…naravno, od ovog drugog (ćelav jel da), donji deo tanjira je bio nagaravljen!!!!!
O kako sam cičala na to.
Ali prve zakone fizike naučih tu.
I čuh za Leonarda Da Vinčija…čak!
27. June 2008 um 15:04
Opasno edukativna emisija…super je bio i Poletarac (roda leti iznad krova, deca nova…Poletarac c c c c c crep cipela cucla car Poletarac prava stvar)
Kad sam nedavno gledao seriju Neven (ne secam je se iz detinjstva) skapirao sam genijalnost…pa to je totalni Monti Pajton.
27. June 2008 um 15:04
Oh, Krepki, ja sam dobila toliko batina, da ni jedne više nemam u top five :)
27. June 2008 um 15:06
Ali taj studio tad! Kapiraš li ti kako je to bilo napravljeno!
I slovo na slovo…MIĆA I AĆIM.
Genijalnost koju sam nanovo pogledala sa klincima od prijateljice. Ne zna se ko više bio bez daha, oni ili ja.
27. June 2008 um 15:07
Ja sam dete samohrane majke koja se jako bila plasila da cu biti razmazen pa je bila prilicno stroga…dobio sam mozda par batina u zivotu ali ih se tako dobro secam.
Znate ono (procedjeno kroz zube): Videces kad dodjemo kuci…
Samo te pogledaju i znas da si najebao.
27. June 2008 um 15:07
Bole iz bureta rulez!!!
27. June 2008 um 15:07
Kako bese? Cvrckov album?
27. June 2008 um 15:09
Ja sam batine prepoznavala kad me pozovu punim imenom.
Kad čujem:
Jelena polazi, sve mi jasno.
27. June 2008 um 15:10
Ostoja bre! O Ostoja Ostavio Onomad Otvoreno!!! :)))
27. June 2008 um 15:10
uuuuu, znam to….
Odoh sad…hvala na razmeni slatkih secanja…ovo moze ovako unedogled.
pozz
Ivan
27. June 2008 um 15:11
Ostaj Odlicno!
O.
O hvala tebi :)
27. June 2008 um 19:29
Bas je bilo lijepo ovo procitati.
Malo me pucaju ovih dana raznorazne napetosti i ovaj tvoj mi je post dosao bas kao prava stvar za pauzu …
Idem sad doma vidjet sto moje dijete voli …
28. June 2008 um 02:00
Kako smo lijepo i isto rasli.
Kad ste spominjali školski program sjetih se one špice programa, znate onda dva TV-a, jedan manji , drugi veći i ona muzika…Joj, dala bih kraljevstvo kad bih to mogla negdje presnimiti. Doduse, mogla bih zamoliti nekoga sa RTS-a, ali ko bi mi povjerovao da sam normalna :D
A neki Rusmir , je Rusmir Agačević Rus :)
Ali Zijah je bio najbolji. I onda i sad.
A Kinderlada je i danas moja prva asocijacija na savršenstvo.
Milka Planinc na nedostatak stila ;)
29. June 2008 um 11:59
Za Kristinu:
spica se moze naci i ovde :)
http://www.youtube.com/watch?v=0404eh8ET6k
Stizem, vidim, medju poslednjima, ali me to ne sprecava da pitam: da li sam ja jedini slonic-tonic koji pamti prve tetrapak sokove na slamku, ali ne one brik-dojpake, folija i to – nego prvi “pravougaonik”, zuto-zelene boje, mislim da se zvao “Juicy Fruit”. Kostao je jednu plavu. Unistio mi je mnoge dzeparce.
Sad ja dajem kraljestvo za fotke te ambalaze…
29. June 2008 um 12:06
e, kad smo kod pakovanja, ja crko za onim jogurtom u trouglastom tetrapaku!!!!
29. June 2008 um 12:56
Heh, jogurt trouglasti … i mleko…
Nije to samo nostalgija. Od plasticnih gajbica upravo tih jogurta i mleka smo pravili prve bubnjeve, uz pomoc selotejpa… ali, to je vec druga prica :)
29. June 2008 um 13:42
ja tako rijetko razmišljam o takvim stvarima i kad pomislim da je to zato jer imam sjećanje zlatne ribice pročitam ovako nešto kao tvoje i sve oživi. :)
29. June 2008 um 17:15
- Bijela polovina evrokrema.
- Celava lutka zvana Dragan (wtf?!)
- Dusko Dugousko na televiziji.
Jednakoje SRECA.
30. June 2008 um 13:01
:))
30. June 2008 um 15:56
slatki đavolku jedan!!! :)))
“Da satima skupljam gomile lišća da bih se onda hrabro zaletela na njih i sve ih razbucala!” – to sam obožavao. :)))
malo sam mlađi, pa bih dodao samo klikere, kad nekom “ofuljiš” džombu…Metlu bez drške i Snorkijevce…
Ulepšala si mi dan! sweeeeeeeeeeet!!! :)))
1. July 2008 um 19:00
Inspirativno, veselo i tuzno, nostalgicno do osetljivih dubina, svacije a niko ne zna o cemu stvarno pricas jer je samo tvoje, i svako ima svoje uostalom… vrlo lepo.
1. July 2008 um 21:46
Anspik, mene naučili još kao malu da:
Ako ništa drugo ne možeš da uradiš u životu, onda bar napuni sopstvena sećanja!
1. July 2008 um 21:47
glorfindel, svako vreme nosi svoje slatkosti :)
Pa i ti klikeri nisu baš toliko moderni izum koliko ti se čini!
Tu smo da ulepšavamo bar nešto. Nekad. Bar.
1. July 2008 um 21:47
Ivana, to da niko ne zna o čemu stvarno pričaš je istina…koju bih izreflekotvala suva. Na sve komunikacije ovog sveta…
Bolje te našla :)
13. August 2008 um 00:23
Kolaricu-panicu, i cigarete-zvake, drugarice Mire, Mice, Sanje koje su u Beogradu
25. March 2009 um 15:53
divnooo :) podsetilo me na najlepse trenutke iz detinjstva. pa jos i sladoled na dva stapica TVINI TROPIK koji smo delile sestra i ja :)
25. March 2009 um 15:54
da li se neko seca cokoladica KOALA? uglasta kutija sa cokoladnim koalama punjenim mekom cokoladom i keksom…mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm :)))