ArtMistakes

Ko ne veruje da vreme može da se zipne i da se očas “posla” tri dana pretvore u jedan, je neko koga bih evo sad olako ubedila u suprotno. Al da imam snage. No, pošto nemam, teoriju o vremenskim mutacijama ću ipak zadržati za sebe. Relativitet vam je već poznat.

***
Ko ne veruje da je na naplatnoj rampi danas iz Bg-a bila kilometarska kolona, taj ništa ne zna o putevima u Srbiji. Ono prefiks auto ispred putevi ću da izostavim. S razlogom dabome.

***
Ko ne veruje u ratne teorije kapitala, nek pogleda War Tapes.
Dokumentarac snimljen od strane ne baš tako intelignetnih pripadnika nacionalne američke garde za vreme boravka u Iraku. Za iole informisane, film nije ništa novo, ali za one koji vole medijske laži, sigurna informacija o tome da je većina od tih 150.000 vojnika u Iraku prisutna samo i jedino da bi obezbeđivala desetokilometarske konvoje raznoraznih cisterni na kojima piše na primer “sanitarni otpad”! Voze ljudi govna da prospu kao eto tu negde malo dalje u pustinju!?!
Nafta prijatelji, nafta. Demokratska naravno.

***
Ko ne veruje, jebi ga ne veruje.
To sa argumentima u stvari nikad nije ni imalo veze.

Ovih dana otvaram samo prijemnike.
I telefon da ukucam sve filmove koje planiram da pogledam.

CIN
EMA
CITY

u toku.

Ako mi se neki specijalno dojmi, javim.
Ako mi se i neki specijano ne dojmi, javim.

Ovo mi je novi status na gtalku.
Ne može biti vala deskriptivniji.

Na FB sam stavila da Jelena is married, i bila sam frapirana koliko ljudi mi je poslalo čestitku!
Čak su neki bili i “emotivno zabrinuti” što im ne javih na vreme!?!?!
Aman!
Što kaže baba:
Nikog ne dotiče da je jedna Pornićarska ikona Jelena Karleuša zaštitno lice jedne konditorske kuće!
Ali što sam ja na FB married, e to je alarmantno!!!
Jezivo.
To što sutra recimo ta ista konditorska kuća možda treba da bude sponzor neke dečije predstave, ili nešto slično…ma to nema veze. Ikona nam je trudna. I eto.
Podvlačim.
Ko ozbiljno shvati FB u gadnom je škripcu.

A nešto mislim da tako stvar stoji i sa blogovanjem.
No jebeš ga, ipak mi jeftiniji od šrinka.
Još kad bi umeo da progovori, ili da zapišti nekako na svaku “gadnu i nerešenu situaciju” koju iznesem, slutim da bi se pretvorio u mog večitog saborca. Ne mora da ih rešava. Jok, samo nek alarmira prstom na problem, i eto rešenja!

Šta sam ono tela reći?

A da.
Tela reći da taman što zakukah da imam suviše prostora za misao, nema brinem.
Odma uletela nisko klizeća situacija koja kaže:
Tanananaaaaaaaaaa!
Arbajt. Ajmo. Problemi. Rešavanje.
I onda prokleto prokletstvo.
Žal za onim vakumom od juče?!
Pa ko je ovde lud?

I da.
Andrej Makin/Ljudska ljubav.
Leči dušu.
Drma vijuge.
I ne da snu na oči.
Čak i kad moždana opna vapije da se regeneriše.

I da.
Pored posla lopatom dodah mu još.
“Dobar dan. Dajte mi deset blind ramova.”
Od ponedeljka su na gajbi.
Što se gajba belela, belela se!

I da.
Od kad kupih novu bezvučnu tanku tastaturu, tipkala bi čak i diplomski kome!
O ovisnosti.
Moja!