Archive for July, 2008

Motiv

Scena 1
Kameni sto sa jednom drvenom klupom i tri rediteljske stolice pristojno izbrendirane u Nikšićko pivo. Na kamenom stolu jedan foto aparat, dve čaše belog domaćeg vina, jedan bokal soka od zove, jedna čaša točenog piva istih tih što su brendirali stolice, tri mobilna telefona od kojih jedan večito na sajlentu, dve pakle cigara, jedan ranac, piksla, jedne cvike i tri insana. Dva imaju po dva para sisa. Jedan to nema. U onoj meri u kojoj to imaju ova druga dva insana.
Scena 2
Dijalog. Ničim izazvan. I ništa posebno tematski. Nako dijalog. Ko se na šta nastavi.
Scena 3
Gomila dece koja se jurca! Pet, šest, možda i deset uzrasta do deset godina. (Oni preko ten, već znaju za čari interneta.) Tri insana sede i ispijajući dve čaše belog, čašu točenog i čašu zove pomno prate tu besmislenu trku oko restorana. Indijanski povici uključeni!
Insan jedan sa dva para sisa
Jebo te kako im je strava da se jurcaju ovako!
Insan dva sa dva para sisa
Aj što je njima super, nego što im je i roditeljima super. Nema da te radi savest da ostavljaš decu gajbi, dok se ti negde u restoranu propisno nalivaš. Lepo ih povedeš, pustiš ko muve bez glave okolo na livadu, i svi se lepo mrtvi vrate kući. Uostalom i ja bih jurcala! Kad bi mi dali adekvatan primerak da ga jurim!
Insan bez dva para sisa
Samo sam te čekao da to kažeš!
Insan dva sa dva para sisa
Pa bih! Motiv!
Insan jedan sa dva para sisa
Da da. Ali samo odjednom kao u filmu, smena kadra sa off-om: Ten years leter! A ono i dalje jurcate okolo!
Insan dva sa dva para sisa i Insan bez dva para sisa u glas
Hahahahahahha
Insan dva sa dva para sisa
Samo bi se moda promenila!

GAMAD

positano-raj.jpg

– Evo, ovde ću!
– E a kad ideš?
– Čim se prvog šengena dočepam!
– Gde, gde daj da vidim!
– Evo, ovde!
– Ajmeeeee. Gde je to?
– U Italiji.
– Jebo te, kad će više ta apokalipsa?!?!?!
– Što bre?
– Ma da pocrka ta gamad već jednom i da nama ko besmrtnima, jer neće grom u komprive, ostane da malo poživimo!

FORMAT C

Vreme je da se izvrše korenite promene.
NE da odem kupim Palete C10 i prefarbam ovo tintare, NE da naručim platna potpuno drugačijeg formata, NE da se naprasno popnem na štikle, NE da počnem da čitam Isidoru Bjelicu, NE da se aktivno uključim u politiku. Ili da odem u vojsku čak.
NE, NE. NE to.

Korenitija. Sama reč kaže.
Iščupaš se iz zemlje i presadiš u neko drugo tlo.
Kompletna zamena saksije!

Ima nekoliko opcija:
Da se pronađe idealan grad na zapadnoj obali Italije, pokupe koferi i ode u tri pizde materine. Živi na kozijim stazama, plaši oluje, širi veš napolju i priča s komšijama s prozora. Doduše, verovatnoća da budeš kamenovan zbog jedenja govana u maloj sredini je i dalje velika. Al kamen manje boli no reč. Mislim se mislim.

Da se ode bez pronalaženja idealnog grada. Naprasno, nasumice. S prvim lupljenim šengenom u pasoš. Prava avanturistička 17 mi je godina ideja. S tim što nit je 17 nit je ideja. Al ovo avantura je dovoljno!

Da se popnem na Katmandu i vidim uživo skupljače meda. Na lijanama, međ stenama, bogovima pod nogama. Da gledam i da med kapa. (Bila davno fotka u nacionalnoj geografiji i od tada me ta slika progoni.)

Ili da bude još korenitije.
Da promenim pol?!

Sve u svemu, jebo me formalizam!

Next Page »