ArtMistakes

Prvo i prvo.
Vaučer.
U sigurnim je rukama, pošto ja nisam osoba od poverenja za čuvanje bilo kakve BITNE dokumentacije.
Drugo i drugo.
Viza.
Ta dva done, te pristupiti presabiranju.

I-pod pun. Ko oko, što bi reko naš narod. (Iako bih baš volela da čujem neko poetsko tumačenje ove izjave)
Kupaći, zlu ne trebalo!
Lanene pantalone komada jedan.
Pamuka u obliku patrljaka od majica komada par.
Gaća takođe u obliku pamuka a i patrljaka komada nekoliko. Broj: koliko zahvatiš iz fioke!
Jedna leva i jedna desna zelena japanka.
Par konvers patika. Hodaće se hodati. O da.
Šešir. Slamnat. I roz!?!? (Šta osta od jednog umetnika!)
Grudnjaci?!?!?! (Ko to još nosi na letovanje? Tj, ko još pa uopšte i gaji sise na ovu vrućinu!
Pomade za borbu protiv rakova koža, plikova, alergija taman za jednu mnogobrojnu porodicu.
6 knjiga. Mojih. Draga Nina nosi svoju omanju biblioteku. Uslov je da se međusobni naslovi nisu pročitali.
Mislim da će biti dosta.
Peraja. Plava.
Ronjalica. Plava takođe.
Dva para cvika za plivanje.
Aljina kad zaduva vetar.
Dve suknje za nako. Do plaže i nazad.
Memorije u svim oblicima. A najviše ispražnjen kontejner za direktno primanje u sećanje. Sve sam oribala, pospremila, očistila, provetrila, i spremno za konzumaciju u sirovom stanju.
Pinceta. Aceton. Ness kafa. Otvarač za vino. Pljuge. Olovke. Papiri. Futrole za cvike. (Da se podsetim za svaki slučaj)
Sandale sa tri kaiša.
Za femkanje.

***

Htela sam prvo da napišem svima onima koji ostaju: Nahran’te kerove i ništa ne dirajte, al šta ću s onima koji kerove nemaju? :)

Odo!

Ne, neću se razvesti ako ste na to misilli! Iako je to onako dosta moderno. A i skupo! Ponekad mi se čini da se ljudi vezuju samo da bi se odvezali. Ili mi se samo čini. Ili se ipak tome daje više ozbiljnosti nego što to u stvari jeste.
Odnosi su odnosi. Bilo kad i bilo gde, i kao i sve drugo podložno je promenama, truljenju, mutacijama, hranjenju, kretivi, poboljšanju, ulepšanju pa i smrti. Moj online brak cveta, pogotovo kad nisam online! Valjda to pravilo svake mirne kuće. U kući mir kad u njoj nema nikoga. Ili kad je nemirni faktor van doma.
Moja supružnica i ja smo pristupili toj online bračnoj inicijaciji, primetivši da je sve više onih mladih ženskih duša koje jedva čekaju da promene prezime, misleći da se tako i lični identitet automatski impruvuje u neznamtijašta. Ili da bi se fejsbuk-znatiželjnom svetu digao srednji prst u vis sa sve borbenim pokličima: A-ha, i mene neko voli! (Ovde normalni ne ulaze u razmatranje.)
Ajte da se ne lažemo. Svako nekog voli. I neko svakog voli. I svi su voljeni. Svakakvih ljubavnih relacija ima. Al’ ove mlade ženke, željne prezimenskog poboljšanja sebe su u dosta velikom broju, moram priznati. I kao takve, vrlo fenomenološki a i za sprdačinu zabavne.
Da ne pričam o homofobima. Divan način da očas posla saznate bez da ste pitali: Ko se boji vuka još!
I nije to tema.

Tema je da je vrućina ono što pakleno deluje na moj organizam. Nesanica prouzrokovana kuvanjem kore velikog mozga automatski rezultira dobranom glavoboljom today (iako slutim da ovo baš ama nikoga ne interesuje). Al’ šta da vam kažem, mora se nekad čovek pošteno i iskukati. Bez ikakvog očekivanja za rešavanje „problema“.
Kaže jedna dobra poslovica: Ne postoje problemi, postoje samo izazovi. Ne znam koliko bih se uvek složila s njom, pogotovo ne danas s glavoboljom. Iako sam inače na toj strani. Po opredeljenju. Ali bez glavobolje.
I nije ni to tema.

Tema je da mi je jezivo zabavno spavati još samo dva dana (s nesanicom ili bez), i po isteku tog roka u stilu Šešir, Papuče, Lan, Pamuk, Knjige, Prijatelji i Jazz, napustiti dane kad su datumi i sati važni. Prebaciti se na mod zaboravljenog brojanja sopstvenog postojanja mereći jedino prisustvo svetla u sopstvenim zenicama.

Udala sam se danas.

Na fejs buku.

Za ženu.