Archive for September, 2008

Savršena prijateljstva

Očima prijatelja.
I jednom starom dijanom.

umetnost2.jpg

umetnost3.jpg

Vejo, zvezdo, hvala na ovom trenu!

Na uspomeni.

Prepisanoj.

Obojenoj.

Umnoženoj.

Na oku.

Tebi.

Carica si!

Konzervirana ljubav

Pročitah juče simpatičan tekst Mome Kapora u Ninu. Iako nisam neki strasni ljubitelj ni Mome ni Nina, članak mi se dojmio vrlo zanimljivim. A specijalno ovaj citat koji potera spregu misli:

“Nikada nisam razumeo zbog čega se intelektualci u najvećem broju slučajeva slikaju u intervjuima ispred polica sa enciklopedijama i drugim debelim knjižurinama, a ne u špajzu ispred tegli sa zimnicom, u kojoj uživaju mnogo češće nego u knjigama.”

smederevac.jpg

Naravno, sva ta moja misaona zavrzlama se pokrenula na WC šolji gde sam i čitala članak.
Jer gde drugde čovek da ima fokus ovih dana!
Pomišljam da ćemo kroz neko vreme stvarno postati ko Japanci i početi da gajimo ogroman kult WC-a. Pošto su oni u deficitu sa prostorom za življenje, WC im je postao jedino mesto u kom mogu da ostanu lepo sami sa sobom, siti se ispričaju, isplaču, regenerišu, prolepšaju…
Ili, počnu da misle.
Ta veza dupeta i glave je već svima odavno poznata.
Kome nije mogu da citiram Spidlorisa: Nemojte da serete!

Tema članka je bila zimnica što za mene ima specijalnu sentimentalnu težinu.
Jer ako postoji simbol zime, porodice, toplog, kiselog, slatkog, zajedničkog, onda je to baš ta konzervirana ljubav.
I mislim se u sebi, od kada su uveli radijatore, od te ljubavi ništa.
Dok si imao lepo jednu vurunu na sred kuće, bivao si u toplom zajedništvu, a ne u WC-u čitajući Nin i misleći o besmislu!?
Lepo si se grejao, smejao, svađao, gledao, mirisao…
Bio na izvoru.
Toplote.

Ova rebrasta ljubav samo dobra za sušenje čarapa!

Ništa od mirisa drenjina. I pekmeza od šipka.
Ništa od kiselih paprika koje su najlepše kad ih probaš vruće.
Ništa od slatkog od dunja. Il kupina.
Ništa od šarene salate.

Ostade samo kiseo život sa rokom trajanja.
I radijatori.

Kolektor

Vlasnik sam divne muštikle.
Veja donela sa obala mora.
Kaže da nije reprezentativna.
Ja mislim da je najreprezentativnija na svetu.
Drvena.
Prava.
Za me izrezbarena.

Vlasnik sam dva nova nadimka.
Jedan sunut uz kafu.
Drugi šapnut pred san.
Oba su reprezentativna.
Smešna.
I lična.
Ljudi stvarno daju nadimke jedni drugima tek kad počnu karakterno i lično da se doživljavaju.
To nemam dilemu.
Zato su i reprezentativna.

Neličan svet nije svet ljudi.

Next Page »