Putopiši/Corfu/Deo Prvi
Mrzim da pišem putopise i te stvari, ali sam ove godine (znajući za taj mrz) sebi doakala. Otišla u radnjicu, kupila plavu sveskicu, pa lagano dan po dan, uz vino zabeležila. Zadnje dane nisam pisala (mrz je mrz kako god doakavala), al ajde kao uzdaću se u svoju memoriju!!!
Znači prepisivačina iz sveskice ide vako:
Ako se do sada niste nakanili da osunčate svoje dupe na Krfu (kao uostalom ni ja), provetrite mozak ili eventualno shvatite smisao života, onda je prava prilika da to učinite bilo kad, jer bitno je delovanje odmah! Bilo koje odlaganje vodi autolaganju i radi na principu dijeta koje uvek počinju od ponedeljka, pa se onda naprasno prebace na duži vremenski interval (recimo na proleće ili početkom sledećeg meseca), dok se na kraju ne ustale kao annual sopstveno obećanje. A gde annual tu i bienale, trienale i uzlaznom linijom funkcija očas posla dođemo do nikad!
Da vas kojim slučajem ne bi gutala takva vremenska rupa bitno je izvršiti sledeće pripreme. Uplatiti aranžman ili bukirati nešto u sopstvenoj režiji. Srećnicima sa šengenom cenim da nema šta puno da se objašnjava kako se putuje.
Posle uplaćenog aranžmana koji podrazumeva datumsku odrednicu, spakovati se takođe odmah (tri četri sad) i pri tome nikako ne zaboraviti šešire za sunce, koje je moja draga saputnica Nina zaboravila. (A kupljeni baš za tu priliku).
E sad vako.
Pristali smo u luku oko pola osam, u kojoj smo pristojno čekićali na trajket. Do po devet, što je sasvim dovoljno da se tegle noge, miriše more, i popuši po koja snena cigara.
Trajekt putovanje je celih sat vremena i pedeset minuta. Iako izgleda da do Krfa ima tik da pljuneš!
Ima nešto specijalno u tim vožnjama, i što se mene tiče mogu da traju forever. Ko ne zna kako trajekti izgledaju verujem da može naći neku pristojnu fotografiju na netu jer opisivanje ukrcavanja i one skalamerije bi zahtevalo posedovanje dara jednog Tolstoja i svo vreme sveta jedne prosečne džebalebatorke, a to nemam/o.
Ajmo dalje.
Trajket route, ili šta sve može da ti se desi u glavi za tih sat i pedeset. Ili, šta sve ne može da se desi nikako.
Ko do tada nije raščistio sa svetom, komunikacionim pomagalima, civilizacijskim blagodetima i prepustio se prirodi, vožnja trajektom je idealna prilika da se to uradi i to čak instant metodom. Moram da podvučem da na tu regeneraciju niko imun nije. Trebalo bi uvesti onaj model before i after trajekt fotografije. Svi su drugačiji! (Mora da izuzmem iz ove teorije one dve grkinje čiji dijalog je svojim decibelima nadjačavao i Koop koji je stizao iz slušalica i buku trajektnih motora.)
Kolor.
Bele klupe, pa plavo, pa plavo gore, pa plavo dole, pa belo na horizontu. Pravi odnos boja grčke zastave. I da su hteli da im zastava bude druačijeg kolornog sklopa, mislim da bi se zajebali. Ili je to prosto i nemoguće.
Gore plavo, dole plavo…direktno otčepljenje svih vizuelnih prijemnika!
U daljini neko kopno. Da li neko živi tamo? Koliko ima vode na zemlji? Kako se ona bre drži (dobro znamo za gravitaciju ali ipak!), šta ima dole u toj dubini dubini, šta ima gore u tom plavom plavom…Bog je ipak dobro uradio svoj stvaralački deo posla. Mislim se.
Red Koop-a pa red Darka Rundeka, pa gutljaj vode i eto ga prvi mir u stomaku. Podruga Nina je u svom prugastom duksu i meditativnoj pozi na klupi odašiljala slične vibracije. Ja sam se ipak odlučila za horizontalu.
I prođe to začas.
I izađeš miran.
Spreman za odmor.
Kažem vam, instant metoda :)
Nastavak, kad se uzmognem.
Ih, da se uplasi covek teksta al kad krene, lako ide. :D
Moreeee, bija par puta u Grcku al nikad na Krf. Mozda jednog dana kad sakupimo dovoljno para, buahahaha.
Ajde, ajde, cekamo jos, jos, jos. Uzelele se narodne mase :P
Vidim ja da ću ja to morati da skraćujem :) Iako u sveskici sve lepo piše!
čekam nastavak, svakako! dobrodošla :)
sveskica sveskica! hura draga!
mada mogu ti reci nije lako prepisivati sada iz sveskice. biliv ju mi :)
Nemoj ni slucajno da te zamrzi da pises nastavke!
U tom slucaju, bar skeniraj svesku… jer bas mi se svidja tvoj puto-stil :)
A ja bila nikad nisam u Grckoj i ne znam kad cu. Nije mi u skorijem planu, moram priznati. Nekako mi se sve cini tu je blizu, bar do nje mogu kad hocu ;)
Dejane, bolje vas našla :)
Dimitrije sine, jes krenula da prepisuješ?
Marice, ne znam da li mogu potvrdno da odgovorim na ovaj zahtev, sa tim ne neće me mrzeti…znam se :)
Mada ovo o skeniranju sveskice nije loša ideja, kad bi čitljivost iste bila moguća za bilo koga osim za mene.
PS. Uglavnom to što je blizu i “ispred nosa”, ostane netaknuto. Na žalost. Lepo je.
Ovo poslednje je tako istinito… smrc
Toliko toga mi se tako ispred nosa izmaklo, al’ zato nadoknadjujem s daljine. Odem sto dalje, pa mi postane egzoticno :))))
Uzmogni. Sto se trajekta tice, niko isti uso na nj., nit isti iziso. E su se kolena lepo osuncala? I prstici
Totalno se slazem u vezi trajekta. Ja sam prosle godine putovala autobusom, to je bas potrajalo, ali trajekt-paluba-vetar-kafa, i ja sam bila sveza i vesela kako se samo pozeleti moze
jao
jejo
ja
bih da vidim
onih
1,800
fotografija
odma
jel plivas jos?
ja volim tvoju svesku!!! ;)
Marice, ta teorija uopšte nije loša :)
I primenljiva je na svašta!
Kolena pretrpela promene :) S obzirom da im je jedina vizura u toku godine ispod kancelarijskog stola, ovo je za njih (izlazak na sunce) poprilično pozitivan šok. Jedino što se svi ožiljci detinjstva na preplanulosti jaaaasno ocrtaju :)
Ali je odlično kad sediš na terasi i prebiraš sećanja po ožiljcima…ovaj sam dobila za prvi maj, ovaj sam uletela u staklo…
Ja to zovem ranjena sećanja.
Laro, baš to!
trešnjo
samo da ih
i sama nekako pregledam
i izvučem bar neku srž
iz njih
ili da ti lepo narežem dvd :)
pa da onda diskutujemo.
Fala Brano!
Ja dva puta bila na Krfu, ali oba puta doletela do njega, pa taj deo sa trajektom nisam doživela. E, a moram da isprobam trajekt! Sada sam na moru kao prava tetka sedela na klupici i sat vremena blenula u jedan koji se pripremao na iskrcavanje. Cela priča oko trajekta mi je mnogo zanimljiva, Kao kada sam kao klinka sedela ispred prodavnice i gledala kako kamioni istovaraju robu, sa sve onim malim kamionskim liftom.
Deder, ako te mrzi sada da sve prepisuješ, ostavi nešto i za zimu ili za bljutavi novembar, čisto terapije radi.