ArtMistakes

“Show her your love evidence tonight!”

Spamčina u mom mail boxu od pre par sekundi.

Nekad me i glupost natera da ramišljam.
Uglavnom me ne ojade ni za mikron pažnje od kada postoje delete modovi u našim životima, ali danas me ukači. Nekako.
Rekli bi pametniji od mene “slično se sličnim privlači”.
Može biti, može biti…

I gledam tu rečenicu, i nekako mi nije jasno, koja brejn raspodela sivih ćelija je sela i kuckala ovu rečenicu, ko je bio nadređeni menadžment koji je izdao tu naredbu, i ko je vizionar koji je postavio ciljeve da će se sa ovakvim “rečenicama” izdejstvovati nešto!
Šta?
Što?
Mislim, jesmo li toliko bolesno otuđeni pored svih pomagala komunikacije?
(Okej, ovo znam da jesmo.)

Ali večeras!
Ne sutra, ne prekosutra, nego večeras!!!
Ne ni sada, ne ni odma, nego večeras.
Hm.

Ode mas u propas.

Citat za danas:
“Samo pederi plešu, činilo se dječacima, a što su djevojčice o tome mislile, nikada nećemo saznati jer je cijela naša povijest muška i jer u njihov svijet nismo htjeli zavirivati baš zato da ne bismo bili pederi.”
M. Jergović/Historijska čitanka/E-ma-es-es-a

I niš bez muzike.

Billy Cobham/Stratus

Je li Merkur očešo Veneru, Saturn popizdeo, il’ je tamo neki kapitalista XY ipak odlučio da protok novca preusmeri, svoju dobit umnoži a planetu sunovrati, ne bih vam znala kasti, ali neki zajeb jeste.
Al to sve je bezveze.
Venere se uvek češu, Saturn uvek pizdi, a Merkur klasično jede govna.
Nije ni čudo. I ja bi odlepila da se vala svaki dan vrtim na istim putanjama ko i oni.
Vekovima. I vekovima. Pa još jedan krug.
Tako da nema čuđenja kad su zajebi u pitanju.
Njihovo postojanje evidentnije je od bilo čega drugog.

Nego, jeste li primetili kako su crvene paprike baš baš crvene?
I kako bledo zelena boja kupusa odlično ide uz to. U pozadini.

I kako je klavir instrument koji se odlično slaže uz frotir i griz?
I Jergovića?

Urednica voljenom fenomenu HAOS očas posla ušije uši, a ume kad je zima da mu ishekla i kapicu.

Urednica voli sve vrste cigareta i to je jedina retka stvar koju ne bira.

Urednica, u stvari, ne voli da uređuje – ona voli da secka i šara, pa da matematickom preciznošću i drskošću inteligentnih, iste te išarane isecakane stvari presloži u zbir.

Urednica je uparena veština, veliko stopalo i nasmejan zub.

Urednica je cica, sestra, keva, baba, žena, domaćica i letačica – zavsi od pozicije zrcala, ili pameti očiju.

Kod urednice volim nijanse njenog slušanja, ritam njenih stopala, to što uvek zanese malo u levo, pa se odma tome zacereka.

To sto ima herca da okrene sebe za 360 stepeni i stane na isto mesto, sve gledajući pravo. A da pritom kaže – jebote, izula sam se iz cipela!

Pejzaže crta olovkom, kao trougao i kvadrat.

Međuljudske odnose ne meri.

Urednica nosi cvikere napravljene od pamuka, i volela bi da puši lulu.

Odlično joj stoje trenerke i one plave radničke gaće na tregere, tad je u svom elementu.

Estetika nadrndanog maslačka.

Lepota zarotirane zvezde.

Ringišpil u papučama.

Mušema za sto pun ljubavi.

Molim te da svira Cat Power – I love you (me either).

Svira!