Kvaka
Kad se jednom tako davno ili malo manje davno rodiš, odapneš u neki prostor i vreme, počneš prvo da plutaš. Pošto nešto nisi dobar s gravitacijom na tom lelujavom početku, prvih meseci samo ležiš. I sereš. E onda se već nakon par meseci navikneš, da iz tog plutajućeg stanja druguješ sa ovim silama, pa kreneš i da sediš. Aha! Pa sediš sam i bez jastučića. E onda nešto kreneš i da se uspravljaš. Da opravdaš taj evolucijski udžbenički tok. Uspravljaš se, postaješ čovek. Ali avaj!!! Ipak ćeš prvo puzati pre nego prohodaš. Džaba želje i skakanje po krevetima. Prvo na četr’ noge i po patosu. S pogledom u šare persijskih crvenih tepiha sa resama. E onda se nakon nekog vremena pomogneš i rukama. Privatiš za nešto. Pa staneš! Prvi put! Pa korak dva tri. Pa dole. Pa ustaj. Pa korak dva tri četri, pa dupe! Pa više koraka pa naglavačke. A već bi trčao!!!
I nekako se u toj muci, na jedvite jade uspraviš!
Huh!
I onda taman pomisliš da ti je sve na dohvat ruke.
Tako uspravljenom.
Sem kvake na vratima, naravno.
Ko bi reko da do toga ima toliko da se raste!
I onda to sve ko pravo humano biće zaboraviš!
Valjda je traumatično, šta li.
Pa onda zbog tog brzozaborava kreneš da padaš s bicikla.
Ili s kreveta, nije važno.
I onda kreneš da padaš sa drveća, neko s dunje, neko s kruške, a neko i s neba.
I tako padaš, praviš ožiljke na bradi, glavi, šiju te, gipsiraju, langetiraju, a ti opet.
Padaš na basketu, padaš na odbojci, padaš u trku za autobusom.
A onda kreneš padati na ispitu.
Na prvom sastanku.
Na intervjuu za posao.
Brečiš fino.
Ne gipsiraju te, ali okej. Ne vidi se ionako.
Stajling si uvežbao jer si se počeo čuvati! Gledaš kuda ideš. Sav se napregneš da upreš te svoje oči okolo okolo i sve samo okolo. A prestaneš gledati unutra. Gde nastaviš da padaš. S kruške. Šljive.
Ili agave.
Više nema tako jednostavnih langeta. I ušivanja. Nema više sranja u horizontali. Nema više jastučića. Brečiš, niko ne vidi i ne čuje a ti odvališ o dno. I zvoni.
U rebrima.
Ta “kvaka” je i dalje visoka.
Mnogo dobro.
langeta je langeta. shav je shav. samo sto su oni prvi oziljci bledji, pa se ne vide toliko. sad, mozes i neke kreme da koristis da izblede brze ovi noviji. navodno, ne mogu skroz da nestanu, ali blede provereno. sto od kreme, sto od onako :)… a i oziljci su super. tako se pisu uspomene… po telu, dabome. ;)
ili je longeta? hm?
vid ti nju, ja o kvakama ona o langetama. Meni langeta, ne znam za pravilnost :)
Vujaklija kaze longet. Francusko poreklo.
Kako god on da veli, meni se i dalje jako dopada nick! :)
Doe, misliš da je budućnost plastične hirurgije u tome? Da će se jednog dana prešaltati sa sisa na ožiljke?
Ili eventualno bar na “ožiljke na grudima” ?
Nista ja nemam od toga sto se tebi dopada nik. Daj pivo.
Skromno, nema šta!
Ja sam skroman decko. Nek bude ladno.
Skromni nosonja u majici s natpisom: Siroti slijepi pas. Od oca slijepca (psa). Udijelite bez okolišanja. Ladno pivo!
Nemam komentar.
kvake i longete su istog roda. posegnes za kvakom, polomis se, longetiraju te, ostanu oziljci, tretiras oziljke… i sve u redu :). a za ove hirurge. a-a, ne mislim. sad pupmaju sise kroz pupak. bez oziljaka. tako nezanimljivo. :)
A jos kad se seti covek one okrugle, pa ne zna na koju stranu da stisne, da okrene, da gurne, muka…
valjda zbog tih visokih kvaka prave ov a vrata sa senzorom za pokret
Sjajna kratka priča! Me like it