1.
S jednom godinom sam već hodala. Čuj hodala, akrobatiku izvodila. U Bosni prohodavanje ide nekako drugačije nego ovde u ravnici. Više se vereš a to se zove hodaš. Al hodala. I bila ćelava. Ko prava devojčica.
2.
S dve godine sam i dalje bila ćelava. Dugme sam zvala gudme. Okreće je bilo jokeće i nisam znala da kažem R. Umesto Ror bilo je Joj.
3.
I dalje sam bila ćelava. Ali djelomice.
Savladala R prepreku i brzo se izražavala.
4.
Dohvatila se kreda u boji.
I dobila sestru. Koju sam zvala Mika. Jer je bila mala ko Mrkvica. A umesto Mrvkica bilo je Mikica. I Mika nadimak do dan danaske.
5.
Imala već najbolju drugaricu. Sandru. Koja je imala duuuuuugu kosu.
A ja nisam.
Sem kovrža u svim pravcima.
Belim.
I belu majicu sa Titovom glavom.
I teksas haljinu na tregere.
6.
U vrtiću upoznala Milana.
Kao i ljubav.
Kroz celu osnovnu školu.
Jela plastelin.
Volela sam ljubičasti.
Prvi put obukla suknju.
Na neku priredbu.
Kariranu.
7.
Prvi be.
Red do prozora predzadnja klupa.
Tanka kosa debela.
Crtala skup šljiva. I učiteljica rekla bravo!
8.
U istoj klupi.
S istim pogledom kroz prozor.
I patikama koje sam prerasla. I žuljale su.
Udarale u prste.
Al sam ih volela.
Makarska.
9.
Skupljanje papira.
U Vokinoj šupi.
10.
U lastišu broj jedan!
11.
U lastišu broj jedan kombinovanim s fudbalom polomila koleno.
Langetirala se.
Pa malo bradu šili.
Pa malo ruke.
Pa bila jedina devojčica u ulici.
Zvali me Mićooooooooo, aj na ruuuuuučak!
12
Učlanila se u likovnu sekciju.
Išla prvi put na likovnu koloniju.
Sa nekom velikom decom.
Od petnaest!
13.
Mislim da sam se tu već borila sa rastom sisa.
Al nijesam sigurna.
No borba kratko trajala.
Fala joj.
14.
Videla Rim. I Veneciju. I ljubila se.
S Milanom dabome.
Na kvarno.
I.
Otišla od kuće.
U Sarajevo.
15.
Umetnička škola na Drveniji.
Prva gimnazija.
Prva internacionalna ljubav.
I gledanje u šolju.
Crtanje Crtanje i samo crtanje.
I Crvena galerija.
I krofne s eurokremom.
I Kovačići na kojima sam stanovala.
Timuru pozajmila vijetnamku koju više nikad nisam videla.
A ni Timura.
Ni Biseru.
A ni Maju.
16.
Otišla iz Sarajeva.
Poslednjim vozom.
U Novi Sad.
Umetnička škola.
I ravno.
17.
Prva prava ljubav.
Sreća.
Šetnje po kalemegdanu i sankanje sa decom.
Knjige E. Josifa.
Prijem bio otvoren ko crna rupa.
18.
Smrtne ljubavi.
Nesrećne.
I srećna prijateljstva.
Do dan danas.
Moralni padovi u nizu.
Godine šta li.
Dve marke sreća sreća i radost.
19.
Završila te srednje škole i velike odmore.
Pauza.
Londranje u najavi i trajanju.
Čudno sazrevanje uz čudne ljude. Uz čuđenje.
20.
Oh, akademija.
Snovi. Tu odsanjani.
21.
Akademija.
Varenje.
Glina. Papir. Ugalj. Boje.
Marijana, Zverko, Vlada…noći za dane dane za noći.
Restrikcije.
Ludilo.
22.
Restrikcije again.
Životna ljubav.
23.
Životna ljubav.
U stvari, sve su životne.
Al ipak životna.
Putovanja.
Igrice do jutra.
Ljubljenja.
24.
Životna ljubav.
I magnovenje.
Puf.
25.
Neke diplome.
Nešto.
Kraj.
Gde ćeš sad.
26
Posao. Rad.
Egzistencija.
Slikanje.
Ljubav. Cveta.
Druženja.
Putovanja.
I knjige i knjige i uvek knjige.
27.
Razlazi.
Sastavljanja.
Ljubav.
Novi posao.
Nova prijateljstva.
28.
Nemam pojma!
29.
Posao, posao i samo posao.
Kraj ljubavi. Životnih.
Nova prijateljstva.
Životna.
Muvanje. Putovanje.
Avioni.
Koncerti.
Jazz.
Dobre zime.
30.
Rad.
I rad.
I samo rad.
I pare.
I jebem ti rad.
Ostalo je u pari.
I muzici.
Slike again.
31.
Bolesti.
Borbe.
Smrt.
Izložbe.

32.
Zuba.

Kad se jednom tako davno ili malo manje davno rodiš, odapneš u neki prostor i vreme, počneš prvo da plutaš. Pošto nešto nisi dobar s gravitacijom na tom lelujavom početku, prvih meseci samo ležiš. I sereš. E onda se već nakon par meseci navikneš, da iz tog plutajućeg stanja druguješ sa ovim silama, pa kreneš i da sediš. Aha! Pa sediš sam i bez jastučića. E onda nešto kreneš i da se uspravljaš. Da opravdaš taj evolucijski udžbenički tok. Uspravljaš se, postaješ čovek. Ali avaj!!! Ipak ćeš prvo puzati pre nego prohodaš. Džaba želje i skakanje po krevetima. Prvo na četr’ noge i po patosu. S pogledom u šare persijskih crvenih tepiha sa resama. E onda se nakon nekog vremena pomogneš i rukama. Privatiš za nešto. Pa staneš! Prvi put! Pa korak dva tri. Pa dole. Pa ustaj. Pa korak dva tri četri, pa dupe! Pa više koraka pa naglavačke. A već bi trčao!!!

I nekako se u toj muci, na jedvite jade uspraviš!

Huh!

I onda taman pomisliš da ti je sve na dohvat ruke.

Tako uspravljenom.

Sem kvake na vratima, naravno.
Ko bi reko da do toga ima toliko da se raste!
I onda to sve ko pravo humano biće zaboraviš!

Valjda je traumatično, šta li.

Pa onda zbog tog brzozaborava kreneš da padaš s bicikla.
Ili s kreveta, nije važno.
I onda kreneš da padaš sa drveća, neko s dunje, neko s kruške, a neko i s neba.
I tako padaš, praviš ožiljke na bradi, glavi, šiju te, gipsiraju, langetiraju, a ti opet.
Padaš na basketu, padaš na odbojci, padaš u trku za autobusom.

A onda kreneš padati na ispitu.
Na prvom sastanku.
Na intervjuu za posao.
Brečiš fino.

Ne gipsiraju te, ali okej. Ne vidi se ionako.

Stajling si uvežbao jer si se počeo čuvati! Gledaš kuda ideš. Sav se napregneš da upreš te svoje oči okolo okolo i sve samo okolo. A prestaneš gledati unutra. Gde nastaviš da padaš. S kruške. Šljive.
Ili agave.

Više nema tako jednostavnih langeta. I ušivanja. Nema više sranja u horizontali. Nema više jastučića. Brečiš, niko ne vidi i ne čuje a ti odvališ o dno. I zvoni.
U rebrima.

Ta “kvaka” je i dalje visoka.

Ni meni ništa nije jasno.
Ali ne znači da će ti posle ovog posta biti išta jasnije.
A ni meni.

Vid vako.
Uzmeš dva čoveka. Jedan je vaki drugi je naki.
Misle da su na nekim suprotnim stranama (mimo polnih i geografskih odrednica).
I u tom svom takvom opozitnom položaju, razmenjuju mišljenja i dobro im ide.

Gde razmena mišljenja tu i šta bi bilo kad bi bilo.
A šta jeste kada nije, a šta nije kad stvarno nije.
Dijalog ko dijalog.

I svako od ta dva bića ima svoj neki utešni kjuning plan bežanije.
Ko tajno mesto gde bi se valjalo sakriti od svetske ekonomske krize.
Recimo.

I jedna strana navija za Trinidad, što, ne zna se.
Druga strana navija za Čile, što, takođe nije poznato.
Jebeš ga, želje su uvek bile najmanje objašnjive.

Verovatnoća da će stvarno te dve osobe sa dva kraja sveta otići na Trinidad ili u Čile, nije ni velika ni mala. Za sada je samo verovatnoća a njoj nije verovati.
Ali eto u planu za sada imaju da podele bar teglicu eurokrema.

Štaš više na ovu skupoću.

Jel jasnije?
Nije.
Dabome.