Archive for December, 2008

Pametna glava says

– Dlakava su ti kolena!

– Pa svima su!

– O nisu, nisu!

– Pa zato se zbog tih tvojih ćosavih do sada nisi ni udala!

Paetičnost*

Paetične su zime i tu nema spora.
Ali paetična je i moja želja (koju ću sebi da ispunim kroz jedno po sata), za onim svetlećim lampicama što vise svuda po gradu, a kupuju se u kineskim radnjama.
I onda se pale i gase.
I plave i zelene, i crvene i bele, pa se onda upale sve u isto vreme!
Juhu!!!

Paetična su upoznavanja. Do jutra. I sanjarenja posle kad svane. Kad rastegliš to jutro paetike bar do jedno podne. Pa i posle ručka malo!

Paetično je što ovo slušam celo jutro.

*kombinacija poetičnosti i patetičnosti.

vama od mene od mene od vama od mene

Kad si mali uvek imaš pet i po godina. Ili sedam i po. Nikad okruglih pet, ili okruglih sedam, a o laganju u negativnom pravcu da i ne govorimo. Kad ste čuli jednog šestogodišnjaka da kaže za sebe da je petoipogodišnjak!? On je u stvari šestogodišnjak, ali puni sedmu!

Ta dečija sreća što će sledeće godine biti stariji za još jednu godinu, je nešto što svi dočeci novih godina ne mogu da nam više obezbede. Čak ni jedan jedini ol inkluziv paket. Nema toga više. Takvo radovanje vremenskoj šansi više ne postoji.

Da si sledeće godine još malo veći. Važniji. Stariji. Bolji.

A nema ni ovog.
Da kreneš da zamišljaš, kako ćeš u novu svesku početi da pišeš novu godinu. Kako će li se ona pisati? Pa je vežbaš na par papira. Ko što vežbaš i potpise. I obećavaš da ćeš tu novu godinu pisati lepo. Gore desno. Sa onom finom olovkom.

Od mene samo:

Dabogda se radovali ko deca!

Next Page »