Paetičnost*
Paetične su zime i tu nema spora.
Ali paetična je i moja želja (koju ću sebi da ispunim kroz jedno po sata), za onim svetlećim lampicama što vise svuda po gradu, a kupuju se u kineskim radnjama.
I onda se pale i gase.
I plave i zelene, i crvene i bele, pa se onda upale sve u isto vreme!
Juhu!!!
Paetična su upoznavanja. Do jutra. I sanjarenja posle kad svane. Kad rastegliš to jutro paetike bar do jedno podne. Pa i posle ručka malo!
Paetično je što ovo slušam celo jutro.
*kombinacija poetičnosti i patetičnosti.
Malko i vise paeticna na vaki lep dan.. :)
A kod mene klot plave sijalice na belu jelcicu.
ako je jutro bilo bas ovako ko na fotografiji, onda se ova paeticna pesma uklapa. paeticno!
Kako si persefoneticna danas i preklopiva sa mnom… Juhu! Divan post, da razbistri nedelju, glupavi dan.
Paetično lijepa složenica. Sad slijedi ono ali, ali ovo gore mi ne miriše na tu složenicu, ovo je više kao nešto kako bi stvari trebale biti u ovo i svako drugo vrijeme. Paetično se (s lokalnoe poante gledišta) slaže sa pravda. Znači, sjediš kod kuće i sjeckaš krastavce, očekuješ sjeckanje mrvkice, sam, uz sherry za kuhanje koji ustvari nije za kuhanje.
Ono primjera radi, daleko bilo pu pu :)
sad ću ja to slušati cijelo popodne.
marsovac
jel smem javno da ti izjavim ljubav a? :)
;)
ima jedna stara marsovska;
ne trebamo vodke,
ne trebamo benzina,
pokreće nas,
snaga endorfina…
O, da.