Paetičnost*
Paetične su zime i tu nema spora.
Ali paetična je i moja želja (koju ću sebi da ispunim kroz jedno po sata), za onim svetlećim lampicama što vise svuda po gradu, a kupuju se u kineskim radnjama.
I onda se pale i gase.
I plave i zelene, i crvene i bele, pa se onda upale sve u isto vreme!
Juhu!!!
Paetična su upoznavanja. Do jutra. I sanjarenja posle kad svane. Kad rastegliš to jutro paetike bar do jedno podne. Pa i posle ručka malo!
Paetično je što ovo slušam celo jutro.
*kombinacija poetičnosti i patetičnosti.
28. December 2008 um 14:03
Malko i vise paeticna na vaki lep dan.. :)
A kod mene klot plave sijalice na belu jelcicu.
28. December 2008 um 15:18
ako je jutro bilo bas ovako ko na fotografiji, onda se ova paeticna pesma uklapa. paeticno!
28. December 2008 um 19:20
Kako si persefoneticna danas i preklopiva sa mnom… Juhu! Divan post, da razbistri nedelju, glupavi dan.
30. December 2008 um 00:02
Paetično lijepa složenica. Sad slijedi ono ali, ali ovo gore mi ne miriše na tu složenicu, ovo je više kao nešto kako bi stvari trebale biti u ovo i svako drugo vrijeme. Paetično se (s lokalnoe poante gledišta) slaže sa pravda. Znači, sjediš kod kuće i sjeckaš krastavce, očekuješ sjeckanje mrvkice, sam, uz sherry za kuhanje koji ustvari nije za kuhanje.
Ono primjera radi, daleko bilo pu pu :)
30. December 2008 um 17:14
sad ću ja to slušati cijelo popodne.
30. December 2008 um 17:19
marsovac
jel smem javno da ti izjavim ljubav a? :)
30. December 2008 um 23:18
;)
ima jedna stara marsovska;
ne trebamo vodke,
ne trebamo benzina,
pokreće nas,
snaga endorfina…
O, da.