Comments(4)
Tri para čarapa za sto dinara.
Medena pita za sedamsto po kilogramu.
I ponovo, one mađarske kobasice, salame, čokolade, margarini…
Ko devedesetih.
Kad je Zara bila na pijaci.
Kao i Benetton.
Kao i Ripley.
I dileri cvrkuću.
Dolari dolari, evro evro.
Sir kod baba Smiljke je i dalje istog kvaliteta.
Bez brige.
Comments(5)
*
Uplašena i sebična.
Sinoć obučena u nepristojnu oholost.
Ta haljina mi loše pristajaše. (Kratka je, steže oko vrata a i materijal nije prijatan.)
U rukama mi bejahu makaze za “živu” ogradu. Sasekoh na “živo”.
No pravo “živo” se ne da saseći.
I neka tako i ostane.
Tvrde glave nek ostanu tvrde glave.
Samo nek srca ne dobiju žuljeve.
I dobro je.
Kad vam velim.
Dobro je.
**
Sanjala sliku.
Vrlo jasno.
Vrlo precizno.
Snovi u javu.
Odma sutra.
***
Smešne stvari sa pravim ljudima su još smešnije.
Ko i bolne. Još bolnije.
Comments(8)
Davno mi je profa rekao:
“Shvatićete da je atelje najmanji problem koji ćete trebati rešavati. Magacin je već nešto što će biti potrebnije.”
E moj profo…
Atelje, koji je instaliran u sobi, je u fazi širenja ko virus. Trenutno zauzima celu sobu, krenuo je da se širi ka dnevnoj, zahvata dobar deo kupatila i kuhinje, a na trpezarijskom stolu se postavio obrok od dve kile betonske bele, nekoliko tegli, pet kila kerafiksa, lavora u kom se muti smesa, i jedan valjak.
Bujrum!