ArtMistakes

U babinom i đedovom selu živela je jedna baba Anđa.
Iako je sve znala i sve je se ticalo, krasila je izreka koju je ponavljala ko “kurva o poštenju”.
ŠTA ME SE PA SAMO SMATRA!
U prevodu, nije je se ticalo ništa.
E sad što o Anđi a ne o ludim Milićima?
Pa, tako!
Nekako mi Anđa prototip današnjih komunikacija.
Ništa se nikog ne smatra, a sve se tiče.
I dotiče.

I mene se eto smatra par stvari.

Jedna od njih, koja mi burgijala misli dok sam se vraćala večeras kući, je da sam u poslednjih par dana, čula bar tri puta pitanje:
A šta je on/ona?!?!?!

Ne ko je.
Nego šta je?
To mu ga dođe kao kapitalistička dijagnoza, ili vađenje egzistencijalnog brisa. Ne razumem!
Očito da više nije važno ko si, nego šta radiš!?!?
Ili se ono šta odnosi na šta?

O drugim smatranjima drugi put.
Dotle me se ne tiču.

Kada i stvarnost nestane.

Crtež pokojnog oca.