Na keywordske imam tri reakcije: ili ih ne primetim, što znači da su tu negde pod moju libelu ili očekivani, drugi me šokiraju, pa bržebolje prekopam po arhivi da vidim gde sam to spominjala te neke “grozote”, i treća grupa koja je moj ljubimac, je ona koja me natera da prvo glasno vrisnem, a onda u toj istoj visini decibela nastavim da se smejem. S njima imam potrebu da se nekako obračunam. Da ih preturim iz leve u desnu ruku, deo mozga i slično.
Dobro, ja tu potrebu gajim i inače.
I nekako sam ubeđena da sav svet igra te igre (mentalne).
Ako nije tako, onda možda počnem i da se brinem.
A možda i ne.
Sto puta sam stajala u nekom redu, vozila se gradskim prevozima, bila na inim mestima, gde su ispred/oko mene neki ljudi čekali nešto. I u tom čekanju pre ili kasnije počnem da se bavim tim ljudima koje u onim “normalnim” životnim brzinama i ne vidim. Ni ne znam da postoje. Prvo krenem da ih gledam, onda na osnovu viđenog krenem da zamišljam ceo taj život koji žive. Čak im pogađam i imena. Već sam o tome jednom pisala…

E tako ja to i sa keywordsima.

KAKO VEZATI PERLE KOCKASTO?

????

Posle naglog i nekontrolisanog smejanja pogledah još jednom, da se uverim jesam li dobro pročitala. Jesam, nema šale. Kako vezati pertle kockasto?
Okej, nema sumnje da se ovde radi ili o vrlo maštovitom stvorenju ili o vrlo dobro informisanom čoveku, koji zna da taj model vezivanja već postoji, pa mu je samo trebao image za to. Ili je možda kombinacija oba. A možda je u pitanju i neki inovator, koji tek smišlja taj način vezivanja pertli, pa je trenutno u istraživačkoj fazi rada. Mislim, to je vrlo neophodno, ako se inovaciji ozbiljno pristupa. Da za početak proveriš da to nije već neko izmislio ili nedajbože patentirao. Možda da proveriš i konkurenciju?

Da li je žena ili muškarac?
Hm. Nekako odustajem da je to odraslo biće.
(Baba nije sigurno.)
Liči mi na neko dete. Ali od koliko godina?
Možda deset, devet, dvanaest. Ne znam.
Devojčica ili dečak? I to čak imam dilemu, ali mi pre liči na dečaka. Što, ni to takođe ne znam.
Ali što kockasto?
Što ne trouglasto?

Jbt, ja stvarno crkoh od znatiželje da vidim kako to izgleda!!!

ALI!
Bio bi to jedan jedanaestogodišnji dečak, da ne videh, da je pretraga izvršena sa nekog beogradskog univerziteta.
Aha! Aj sad. Brucoš ili apsolvent?
Il su specijalističke studije?

Uvek prvo napišem naslov.
Nekad i posle.
Kako kad.
Ovaj put je polje za title još uvek prazno.
Možda tako i ostane.

Čitam neke ozbiljne knjige.
Mislim baš ozbiljne ozbiljne.
Ozbiljne knjige za neozbiljne ljude.
Mislim se.
Možda se zato i pišu.

Legnem sa jednom mišlju.
Noću me probudi pišanje.
Ili žeđ.
A ustanem sa zvonjavom telefona.
Bez misli.
Možda to nešto znači.

Ko će ga znati.