ArtMistakes

Kad se vratiš figuraciji, vratiš se čoveku. Reko neki slikar jednom, i sad da me ubijete pojma nemam ko je to bio, a niti znam da li sam to valjano citirala. Najverovatnije će biti da ne, znajući sebe i svoje impresionističke doživljaje sveta. (Nikad od mene valjan istoričar ili nešto slično.)
Figuracijom sam se bavila pre nešto više od šest godina. (A u sebi mislim, jbt, zar je već toliko prošlo!?!) I nekako je to vremenom kroz igranje otišlo na apstrakciju. Na istraživanje čistih likovnih odnosa.
Ali evo me pred čovekom/figurom opet.
Da li je slučajno ili nije, ne znam, ali bi to krajnje jednostavno.

Počelo je od Zagrljaja kao ideje.
Spoja dva bića.
Zagrljaj muškarca i žene.
Žene i žene.
Muškarca i muškarca.
Deteta i majke.
Dečaka i psa.
Devojčice i jastuka.
…
Čist zagrljaj.
Ta linija spoja, ta “snažnost” me zanima.
Ta tanka granica/linija spajanja i razdvajanja.
Pripadanja i otuđenosti.
Taj spoj.
Taj preplet.
Ta razmena.
I onda nešto sasvim drugim poslom, izvukoh crteže (koji stoje odloženi bogtepitokolikodugo u jednoj velikoj kutiji na terasi), da ih skeniram. I naleteh na prve crteže zagrljaja. Davne dveiljadite.

Mislim, nisu sve ni figure obolele. :)
Čisto da opravdam izjavu iz kometara da Ima Nade.

120×160 cm.
Vreme nastanka ovije dana.
Slika nastala mučno uz svoj inat i svoje otpore kombinujućom tehnikom betonskih boja i akrilata.

No ljudi se zagrliše.
Gde ćeš više!

A sad nešto pride.
Koliko god da jedan blog čine unosi i komentari, toliko ga negde opisuju i keywordsi. Ili sve one putanje koje se ukucaju tamo negde i dovedu dovde.

E nekako mi u poslednjih par dana baš lepi:
Mistakes in art
Zagrljaj
Da li vizuelno znači površno
Iluzije
Ljubav
Keleraba
Krevet
Pitanja za smeće
Mali čovek
Tranžiranje svinje

Naravno da mi je favorit Pitanja za smeće. Mada, ova keleraba me uporno prati! :)