ArtMistakes

Mislim, možda je stvarno jednostavnije raditi neke stvari tako što ćemo se o njih samo očešavati. Laktom bi bilo politički korektno. Pri tome jako voditi računa da oni čulno osetljivi delovi tela, kao što su jagodice na prstima, budu zariveni duboko u džepove, a pogled ako može zakucan u beton. Na dole. Uši zapušene slušalicama, i to je to.
Pravo savremeno biće. Ne vidiš ništa, ne čuješ ništa, a osetljivost smeštena tamo gde su ćelije najviše odumrle. Na laktu. Dobro, može i đon ili eventualno peta, ako ste bosi.

Ovaj.
Prvi utisci su takvi da se prvi mačići u vodu ne bacaju. Tako veli stari svet a njima verujem zbog proste činjenice što iskustvenu mudrost više cenim od one pročitane, koliko god da je taj stav limitiran. Limitirana sam i ja jebi ga.

Prostorni utisak
Smeštam sebe u nove euklidove prostore i to je vrlo zabavno.
Komuniciram isključivo zamenicama ovaj, onaj, tamo i vamo. “Kako se zove ona ulica tamo što preseca ovu vamo, na čijem ćošku je onaj market?” Tako nekako.
I dobro mi ide, iako ime ulice ne zapamtim. Al to nema veze jer neću skoro u taksiste. Bar ne u Beogradu. Nego, jbt, u onoj količini sirenske buke i da najave neku vazdušnu opasnost, niko je čuo ne bi. Svi bi jednostavno nastavili da trube!
Drugi euklidovski prostor u koji se smeštam je intiman. Miran i tih, pogotovo noću kad se izgase računari! Tu ne koristim zamenice tamo i vamo. (Više upirem prstom.) Svaki dan ima dobro jutro, kako si spavala, hoćeš kafu, jesi gladna, laku noć… Dobro dobro, ima i daj ne seri, a što kretenu, budalo jedna, a šta je sad i slično. Al intima je to. Ona se gaji na suncu kraj prozora koji gledaju na dobru stranu sveta. I čuva, ako mene pitate.

Vremenski utisak
Vreme ko vreme. Njemu nije verovati. Čas kiša čas sunce. Al imanje mogućnosti svedočenja o istom je ipak dobra stvar.

Ostali utisci
Opuštanje je veština.
Grčevi ne vode ničemu do grčenju.
Osećaj pripadanja i sigurnosti je važan.
Mir u stomaku je nešto čemu se učiš kad savladaš utisak o opuštanju.
Verovanje u dobro je neprejebivo!

Uvod ili informacija
Odvikne se čovek lako od pisanja ovog čuda, doduše ne i od pisanja samog. Offline rešenje i nije tako loše, ako gajite skribomanski gen ko ja. Ali i piskaranje olovkom je onako, poprilično simpatično, ako ni zbog čega drugog, onda bar da saznam koliko mi se rukopis pokvario.

Razrada ili srž
Živim tamo i ovde. Neki broj godina tamo a neki broj godina ovde. Vremenom broj godina ovde postade veći u odnosu na broj godina tamo. I tako klaj klaj. Gajim život. Zalivam ga, gradim, šutiram nogom u guzicu, skupljam ga pa ga delim, pa ga onda nekad satrem do temelja… Prirodan proces skroz. Konstruktivizam bez rušenja ne bi bio valjano ni shvaćen. I u tim tumbanjima nema ama baš ništa čudno. Nikakva novo izmišljena topla voda a ni novo pogonsko gorivo koje će izvući svet iz krize.
Ništa veliko verujte mi, jer moj život je mali. (Bar u odnosu na toplu vodu.)
Al i on tako malecan ima svoje promene.

Zaključak ili dezinformacija
Za ovo offline vreme promenih grad u kom ću živeti, krevet u kom ću sanjati, i sto za kojim ću raditi.
Da mi je frka frka mi je!
Ko da idem na prvu priredbu u vrtiću, pa biram haljetak u kom ću recitovati.
Hm, da.
To za svemir nevažno jeste.
Ali mom malom životu ni malo nije.

I pošto ovaj song uteruje snagu lopatom…i pošto se sluša uvek i pošto vam je svima dosadio i pošto se vrti svih prethodnih dana iznova i iznova i pošto…ima smisla.