Verovali ili ne!!!
Da li je i pre postojao toliki broj ljudi koji uporno ne žele/neće/odbijaju postojanje Boga ili je postojanje tih ljudi koji bi gumicom izbrisali homo religiosus-a samo postalo suviše transparentno? Ne bih znala reći stvarno, ali primećujem odlučne vojnike sa “mirišljavim gumicama” u sve većem broju. Da li je to do moje izvitopirene slike ili mi je um oštećen i zadojen ko zna čim…nije ni važno. Vidim da se taj fenomen umnožava. I taj fenomen, meni sam po sebi ne smeta. Jebeš ga, uvek bilo vako i nako, pa ko se kome privoli.
No jedan oblik “nepristojnosti” mi ne prija.
O čemu se radi.
Prvo, to je modus ponašanja tih “vojnika” koji ide uglavnom ovako:
Znam da Te nema i hoću sve oko sebe da ubedim da Te nema, jer ako svi budu verovali da Te ima, mora da su i dalje retardirani slabići, a sa takvim ja nemam šta da tražim! I pri tome im se treba reći da su retardirani i prevareni, jedna slepačka i naivna stoka, čisto da se spasu!!!
Ne osećam se baš nešto prevarenom. O ovom stoka, bi se već dalo pregovarati.
Druga stvar koja mi smeta u tom vojevanju je jedno elementarno nepoznavanje postojanja fenomena religioznosti na svetu. Onako školski. Nego kao da je veru izmislila SPC lično i to juče, pa nas zatrovala sa ne znam kakvim belim lukom. Ne razumem čemu takva naivna i vrlo površna izjednačavanja i brkanja pojmova.
Treća stvar koja mi smeta, je IN.
Kada se duhovnost, lična ili tuđa počne deklarisati kao moderno je ili ne, odneo je vrag šalu, doista. Kao što mi smetao površan i pomodarski trend pravoslavaca i hrišćana devedesetih, e tako mi smeta i ovaj novostvoreni. Znači trend.
Vidite, ja sam teista. (Moderno je pripadati nekoj grupaciji).
Ne verujem da postojanja ima samo dotle dokle dobaci moje dupe.
Ne verujem da razum kao aparat obrade čulnih podataka može baš nešto da specijalno dokuči. Ipak sam mnoge lepe stvari u životu doživela baš van njegove aparature. Umom, ljubavlju i maštom. Recimo.
Ne verujem u konačnost.
Ne pripadam ni slepačkoj grupaciji koja će reći da neki ljudi, podvlačim ljudi nisu u ime Boga činili grozne stvari i zlodela. Opet podvlačim ljudi. Ljudi u svačija imena čine štošta. Iz ljubavi se i ljubomore prekolju, raznesu bombom…! (a tako divna emocija).
Ne verujem da se život može savladati tako lako ko što su nas moderna glasila obavestila, pijenjem tečnosti, redovnim vežbanjem i dovoljnom količinom sna.
Ali verujem da samo zato što verujemo, ustajemo svako jutro, imamo nade, čekamo bolje sutra i isto gradimo.
Taj aparat u čoveku nije izmišljen u modernim glasilima juče.
A niti ga je izmislila SPC.
“Takvi naučni prigovori i “objašnjenja” – Hrist nije “zaista” hodao po vodi, nego po tankom sloju leda, koji, u određenim meteorološkim uslovima…možda bi me i uverili u mladosti. Sada se čine poprilično irelevantni. Kako je to Stravinski rekao, razložan argument (a zbog toga i kontraargument) za religiju nije ništa više nego što su vežbe kontrapukta za muziku. Vera je sva od verovanja upravo u ono što, shodno našim svim znanim pravilima, “nije moglo da se desi”. Bezgrešno rođenje, Uskrnuće. Muhamed se uzdiže na nebo ostavljajući otisak stopala u steni, večni život. Nije se moglo desiti ni po čemu što poimamo. Ali jeste. Ili hoće. (Ili, naravno nije, sigurno nije i svakako neće.)
Piscima trebaju određeni tipični odgovori zbog određenih tipičnih pitanja. Kada me pitaju O Čemu Se Radi U Romanu, ja često odgovorim:”O lepim zgodnim lažima koje sadrže gorke i teške istine.” Govorimo o potiskivanju neverice kao o mentalnom preduslovu za uživanje u fikiciji, porozištu, filmu, akademskom slikarstvu. To su samo reči na stranici, glumci na platnu, boje na parčetu tkanine: ti ljudi ne postoje, nikada nisu ni postojali, ili ako jesu, ovi su tek njihove kopije, nakratko uverljivi simulakrumi. Pa opet, dok čitamo, dok nam oči istražuju, mi verujemo: da Ema živi i umire, da Hamlet ubija Learta, da ovaj setni gospodin u odelu ukrašenom krnom i nejgova žena obučena u brokat mogu da siđu sa Lotovih portreta i obrate nam se na brešanskom italijanskom iz šesnaestog veka. To se nikada nije desilo, nikada se nije moglo desiti, ali mi verujemo da je moglo i da jeste. Od takvog potiskivanja neverice do priznavanja verovanja, nema mnogo.”
J. Barns. Nije to ništa strašno
Pajzi vako, biću iskrena do koske:
Ako neko ima razloga da ne veruje u Boga imam ja. Veruj mi na reč ako oćeš.
I ja tako lažem da ne verujem, i pitam “a kako je pustio ovo, a zašto je pustio ono?” i sve tako nešto serem…a kad ostanem sama sa sobom svadjam se s njim. Krvnički. Pozovem ga povremeno da sidje da se nešto objasnimo. Ne želiš da znaš kako ga sve zovem. Ni šta mi je kivan. A kad ostanem još samija sa sobom i sa njim, onda shvatim da verujem. U jednog malog, malecnog, svog, ličnog boga s kojim nisam u najboljim odnosima, al’ izgleda da verujem. Jer da ne verujem, ne bih se svadjala, zar ne? I ne bih radila u životu baš sve onako kako radim.
Mislim da je verovati bitno. Verovati u Boga, Alaha, koga god i šta god, u nešto više i jače, jer od straha od zakona neke vajde nema, kad pogledaš šta se sve i kako radi pa se robija 6 meseci.
Od straha od boga možda će i biti.
Samo vera neke ljude sprečava da se ponašaju kao zveri. Pa nek to zovu kako ‘oće.
Crkva nije bog. Ni vera. Vera je osećanje.
Nije to ništa strašno.
Vi’š kako sam ja priznala posle kraće introspekcije ;-)
U poslednje vreme Bog ima vrlo los PR ovde na zemlji, zasto se cudite sto mu pada rejting? Istina ni u proslosti se nije bas proslavio.
Ne bih ulazio u diskusiju o tome postoji li ili ne, zadrzao bih se na efektima koje je kroz istoriju ostavila ideja o raznoraznim bogovima iza sebe… uglavnom pustos.
Ne izjednacavam duhovnost i religiju. Moju duhovnost niko nece zloupotrebiti da cini zlo drugom coveku.
Хммм…Видим и овде у коментарима има војника на даноноћној стражи. Узгред, питам се да ли је госн Атеист уопште пажљиво прочитао пост пошто му је коментар крајње бесмислен ако се узме у обзир оно што си написала. Но, војници ко војници, испрани мозгови могу само да понављају изанђале флоскуле.
Него, када да се надовежем на ово што си написала:
и ја једним цитатом:
“О, има их који и у паклу остају горди и свирепи, крај свег неоспорног знања и посматрања неотклоњиве и неизбежне истине; има их страшних, који су се сасвим здружили са сатаном и са гордим духом његовим. За њих је пакао нешто добровољно и ненасито; то су добровољни мученици. Јер они су сами себе проклели, проклевши Бога и живот. Злобном се гордошћу својом хране, као кад би гладан у пустињи своју сопствену крв из тела сисати почео. Али, вековечито ненасити, они и опроштење одбацују; Бога који их зове, проклињу, Бога живог без мржње гледати не могу, и захтевају да не буде Бога живота, да Бог уништи Себе и све створење Своје.”
Фјодор М. Достојевски – “Из беседа и поука старца Зосиме”, Браћа Карамазови
Опет си увела модерисање ?
:)
Vojnik po pitanju tuđe religioznosti će (verovatno) danas ili sutra biti vojnik kad se bude radilo o bilo kojoj drugoj različitosti.
U korenu je ljudska, individualna mana: nepoštovanje drugog, nesagledavanje drugog kao osobe sa sopstvenim shvatanjima, nemar prema osećanjima druge osobe.
To se ne stiče rođenjem, već se uči, obuzdava, popravlja (kome je stalo).
zapisano na margini:
ma koliko mudrozborio, nisam imun na gordost/netoleranciju/nekotrećeime
“U korenu je ljudska, individualna mana: nepoštovanje drugog, nesagledavanje drugog kao osobe sa sopstvenim shvatanjima, nemar prema osećanjima druge osobe.”
Da!
eh.
zašto?
pa zato jer civilizacija/nauka/filozofija napreduju.
za razliku od teologije ili/i slepe vere.
uteha nije isto što i odgovori na pitanja.
jedna reč > dogma
Religioznost ili odusustvo iste smatram duboko ličnom, privatnom stvari.
U raznim anketama i formularima izjašnjavam se kao pravoslavac, jer nigde nema kategorije kulturološki pravoslavac – onaj koji pravoslavlje posmatra kao deo svog istorijsko-kulturnog nasleđa.
No, u dubini sam ateista – sve dogme oko kojih su osnovane i razvijaju se glavne religije su mi previše detinjaste i prosto mi ne pripadaju – moralna pravila mogu da naučim i iz lepog ponašanja, ne iz Biblije, Kurana ili Talmuda.
Kao što tebi smetaju neki ateistički “vojnici” (odmah da se ogradim, nikada takav nisam bio; kao što je sramota pitati nekog za platu, tako je sramota pitati nekog za veru), meni smetaju neki teistički vojnici – bahati, obično sveže “prevaspitani” i orni da svima nametnu novootkrivenu religiju.
Imanje/nemanje vere (u smislu “religije”) je moja stvar, i ne treba da je ikog drugog briga za to.
posto si se umocila u prestonicu budio malo liberalnija
et, hvala ti… :) što si ovo formulisala bolje nego što bih mogao ja… a baš mi je trebalo da formulišem… tako.
@šaputava,
“Mislim da je verovati bitno.”
Da, i ja mislim da je bitno. I stvarno, nije ništa strašno :)
Nego, hvala ti na iskrenosti i otvorenosti!
Naravno, da ću se kasnije složiti s Dejanom da ti naši obračuni sa malim ili velikim Bogovima jesu duboko lični i jako intimni…i baš zato i cenim ovo tvoje “istresanje na astal”.
@Ateist,
“zasto se cudite sto mu pada rejting?”
Uopšte nisam iznenađena. Naprotiv. Ali ne mislim da je do toga do čega ti misliš da jeste.
Duhovnost ni ne treba izjednačavati sa bilo čim. Ali složićemo se da je duhovnost bliža religiji nego kopanju nosa…no, nije isto…
Samo da se svi potrudimo da ne činimo zlo drugom čoveku (sa čijom god duhovnošću ili ne), i mislim da je već za mikron bolje.
I da, pustoš ostaje kako god okreneš. Zakon entropije, jebi ga. Nema veze sa duhovnošću.
@Siboney
Još jednom. Hvala na ovom komentaru. Slažemo se po svakoj osnovi i dobro smo se razumeli. Što bi rekla moja profesorica književnosti Slava nekad: “Ubo si temu”! :)
“uteha nije isto što i odgovori na pitanja.”
Zorane o tome pričam.
Znaš li ko se teši?
Bolesni, nesrećni, nemoćni, ucveljeni, patetični, slabići…
Pa nekako, ne osećam ništa od toga, ali i dalje verujem.
A drugo, zašto misliš da nauka/znanje ima tapiju na odgovore, kad se zna da većina naučnika bila religiozna/verujuća?
I da, šta fali tešenju uostalom. Pravo da ti kažem, kad mi je sranje u lajfu, više volim da me neko uteši nego da mi objasni postojanje svemira…pa sad kako god.
nauka i religija se bave davanjem odgovora na potpuno razlicita pitanja.
koliko je bilo svojevremeno sumanuto mesanje crkve u polje naucnih istrazivanja, toliko je , da se blago izrazim, primitivno “naucno” dokazivanje da Boga nema.
eh da et, budi malo liberalnija.
hahahhaha!
plus, ovo pitanje sa sabiranjem brojeva na koje moras da odgovoris da bi komentarisao diskriminise ljude koji ne ynaju da sabiraju!
budi malo politicki korektnija!
@Dejane,
Hvala da komentaru. Kao što mogu da se zahvalim i Siboneyu, tako i tebi.
Ne bi verovao koliko cenim!
I došli smo do ključnog.
Vojnici.
Da li su ateistički ili teistički nije važno, jer su vojnici. Danas na jednoj “modernoj” strani, sutra na drugoj. Prosto, takva im je “priroda”.
E to mi smeta…to pripadanje i zastupanje nečega u šta “ne veruju”, ili bar nikad nisu duboko promislili…nego ono, piše na tarabi…ta vrsta površnosti je onako, nemam pravu reč…
Uopšte nemam problem sa ljudskim opredeljenjima koja se ne pokupe na pijaci, nego su stvarno opredeljenja, ubeđenja, dobro promišljena i proživljena…ne zbog mene, meni ni iz džepa ni u džep, nego zbog njih samih. I baš takvi, koji svoje stavove osvajaju, retko kada saspu gluposti…čak retko imaju i potrebu da to saspu bilo kad i bilo gde. Jer nemaju onu sujetnu potrebu da nekome dokazuju sopstveni izbor, ili da ga nanovo proveravaju (možda negde duboko sumnjajući u njega)…što je negde i prirodno.
A da je intimno, intimno je…i da ne treba turati nos…ne treba.
Složili se.
Zoki,
Prvo razmišljah da li da odgovorim na tvoj komentar. Al onda rekoh sebi, ah, što da ne te on glasi:
Još se kiselim (zadebljale pete i tako to), pa kad popusti malo, ko zna, možda i naleti taj tvoj…
@camypaj,
mahala!
@vrabac,
true.
“kad se zna da većina naučnika bila religiozna/verujuća?”
to nije istina.
posto prvo razmislis pre no odgovoris, evo ti *, da ti se nadje
ja se samo salio, prolazio, pa reko- da te setim na Heraklita i njegovo “priblizavanje”
ti se pohvali kako ovde nema kako, zasto,cemu? ali je to jedina tema koja se ovdi nabada…a to me podseti na skolu za akademske umetnike, gde je bilo IN da se proucava Jung, pa se to pretvorilo u maskaradu, od stiva za pohvalu, razne glavice su njegovo vidjenje zataskavale svojim kvazi proziranjem (bukvalno, u delima skrivali njegovo, da bi neki vajni kritacar tamo to pronasao, po istom kriterijumu, pa to isto i hvalio…ogavno,znas vec) dosli do umetnosti za preziranje
ali ti tragas, i to je vera, blumovska :-)
“ko veruje, veruje da veruje, ko ne veruje…”
a ono pripadnosti – to je bas samo za one koji su se ubedili da vise nemaju nikakav licni kvalitet, to je out, isto kao i moderni izraz “verujuci”
pa sad, nije da mi je razmišljanje pre odgovaranja neka vrlina, moram priznati :)
ovo o kako/zašto/čemu nisam nešto baš ni razumela, ali valjda je do tog “nabadanja” ;)
True, true, s tim što ja volem taj izraz, koliko god da je “moderan”.
posto se pomirismo, da bocnem: da li se to nerazumevanje pripisuje francuskim sobaricama (uprkos losem glasu tu ima nesto “tak eroticno”)? samo se salim, nisi ti na tapetu
elem, to pitanje koliko je intima, toliko je i imperativ, a za one koji odustaju postaje opterecenje sa svim svojim devijacijama
zato i pitanje vere nije konacno, i ako je neko- verujuci, to je samo znak da se ubedio-nazalost- u pogresno
kako može čovek da diskutira o “stvari” imenovani BOG, kad ga nikad nije iskusio. kako može da veruje u tu namišljenu osobu, kad nikad nije sa njom ni pričao, ni rukovao, ni pevajo, ni …smeta mi što se verovanja tiče to, da je čovek u svom životu napravio hierarhiju i sebe stavio izpod neke iluzije, koji je pripisao vanzemaljske karakteristike. ja verujem, ja sam agnostik…ali za tim ne stojim spuštenim rukama i čekam na bolji život, na spas od neznam koga tamo iznad mene…ni sami sebe nimso mogli da upoznamo u čitavi evoluciji, pa se radimo pametne u religiji…religija je sistem nadzora, ljudi radi siromašne…nejedinstvene. kad veruješ je to proces sa kojim se mentalno i duhovno razvijaš i razmišljaš nekovencionalno. da treba ti nada, veruješ da nisi poslednji na planetu koji je najpametniji i puštaš opcije, da je još nešto više od nas…naravno, nismo se sami ostvarili…Kad verujemo puni smo optimizma, i pored toga mislim, treba da prvo verujemo u sebe.
tja, mnogo će vode da proteče dok ateisti ne izmaltretiraju verujuće onoliko koliko su “verujući” izmaltretirali “nevernike” u božije ime … duhovnost da, verovanje..hm, ja ne ali ne odričem pravo … samo da mi se ne natura … crkva…nikako…svaki oblik organizovanja ljudske vere je teška prevara u cilju sticanja dobiti i upravljanja ljudima.
Spomenimo i ovo: Ako je za verovati jednom od pobornika pravoslavnog fundamentalizma koga poznajem, pravoslavni mogu biti (ili postati) skoro svi, dok Srbi mogu biti samo pravoslavci ili ateisti (u najgoroj varijanti). Da ne budem pogresno shvacen, nemam nameru da bilo koga izdvajam, niti da naglasavam bilo koji narod ili grupu po bilo kojoj osnovi, medjutim, ONI su ti koji to naglasavaju…
Zapanjujuce je tek to da jedan dobar deo prosecnog stanovnistva razmislja na isti nacin…
Koliko malih vojnika, a?
A nije. Što bi se pa verovalo samo Jednom Poborniku Pravoslavnog, pogotovo Fundamentalizma?
Vidi, dobar deo prosečnog stanovništva NE RAZMIŠLJA. To je tužno.
Previše vojnika…true.
Naturanje nikako. To ko da dete teraš da jede. Pa ispovraćaće se pre ili kasnije…
@ana,
Vrlo kratak odgovor bar što se mene tiče. Lako.
@zoki,
ni pitanje vere a ni pitanje bilo čega drugog, nije konačno.
nekoliko stvari si nacela, valjda to tako i mora, sve je povezano :-)
-pripadanje nekoj grupaciji (nije “moderno”-vec je to oduvek i oduvek je stvaralo antagonizam izmedju grupa, koje su i naravno zapaljivije i neobazrivije od pojedinaca) i svaka od istorijskih grupacija ima svoje vojske i svoje metode
-vera, religija, konfesija, duhovnost… imaju dosta tog zajednickog, ali necemo se tuci oko zajednickog, vec oko dela koji smo razlicito pojmili
-bog- vidis i ovde pod tim pojmom svi kontaju razlicito: neko vise relativno – neko vise apsolutno, neko kao bice, neko kao poredak, neko kao jezgro sebe, neko kao nesto van sebe, neko nekog gore na spratu, neko kao lik, neko kao bit, neko kao licni kompleks neizmerne energije, neko juce ovo, danas, vec drugo…
-ali valja poceti od predstava i prozimanja tih predstava, pozicioniranju i znacaju koji se pridaje objekatu i subjektu, da bi nam bilo lakse da znamo o cemu pricamo
boki,
Mrzim i sama one komentare, “slažem se u potpunosti, da da u pravu si, sjajno veliš čoveče i slično” :), ali nemam drugi mehanizam, sem da izgovorim jednu od tih floskula.
I da, dodala bih još nešto:
Lako biti “tolerantan” na istomišljenike.
Ne bojim se “istresanja na astal” onog što mislim ili osećam, bojim se samo trenutka u kom ću pokušati nekog da ubedim da sam baš ja i samo ja u pravu… vojnici…ekstremi postoje svuda. Mi, ovde, kao da smo rodjeni da idemo u svemu u ekstrem, osećanjima, mišljenju, delanju…il’ je crno il’ je belo, i poklasmo se oko toga. K’o da nikad ne može da bude sivo. A uglavnom je kvaka u nijansama. Mislim. Svako ima pravo da veruje u šta ‘oće.
I da ne veruje.
Neću ga manje ili više voleti zbog toga. I uglavnom o tome ne raspravljam, kao ni o politici, al’ si ti našla meru, nijansu kojom si me otvorila, jebiga. ;-)
hej, e.t. dala si uzbunu vojskama, a sad bi
ti bi da zbzas ovu temu
de sad, lepo, i potanko, u sta verujes: u duhove, vitamine, demone, dan i noc, so i vodu, bogove, bozanstvo, boga, dusu, vojsku, jna, nista osim, …ili
ili bi ti sad da okuvas i da zbrises
truba, šta ćeš.
nils izbacio novi album pa se ori :)
al vako neka rendom lista
u trešnje
i klompe
i kamen
i sunce
i trube
i večnost
i boje
i smelost
i ljubav
i stra’
i sviđa mi se ovo
JNA!
salu na stranu, kad ces kod nas da strudlamo?
ma treba je izvredjati, kakav je to djoka balasevic!
Hahahahahhaha!
štrudlanje, kad se zarola!
ne, nije za salu, ima tu elemenata
tresnje-japan-zen
klompe-leteci holandjanin
kamen-vecnost promene
sunce-od vajkada bog-herpes voskrese
trube-jaz(z) izmedju vojskama
boje ljubavi
izmedju krajnosti
pravis li zurke za fizicka bica? mi bi dosli
pa, da! upravu si! vera i pocinje kad saznas da ti je dete jos na stolu, zena upravo umrla, tebi uspesno amputirane noge, a drugo si i ti video da nema sanse…tad je zurka… u sta verujes?
politicki bilbord u ns: STRELA VREMENA I HORIZONT SLOBODE, i faca politicara
Da li to možda gospodin Bevc priziva osvetu ili nešto nisam dobro razumeo?
@vrabac nista niste dobro razumeli, to je bio samo komentar na “ugrozenost” vernika od strane ateista. Projektujete, projektujete… :)
odmarsirala gospoja, a taman dosli do lepog, ljubavi i umiranja. nije bas da voli pijane goste. ni pozvane, ni regrutovane
“Otac Nikanor Reina — koga je don Apolinar Moskote doveo u močvaru
da obavi venčanje — bio je starac otvrdnuo od svog nezahvalnog poziva.
Imao je sivu kožu, gotovo na samim kostima, ali istaknut i okrugao
stomak, i izraz starog anđela, u kome je bilo više naivnosti nego dobrote.
Nameravao je da se posle venčanja vrati u svoju parohiju, ali ga je
zaprepastila sirovost stanovnika Makonda, koji su živeli u grehu
podvrgavajući se prirodnim zakonima, ne krsteći decu i ne poštujući
crkvene praznike. Verujući da nijednom mestu nije toliko nedostajao
bog, odlučio je da ostane još nedelju
dana da obrati u hrišćanstvo obrezane i pagane, da ozakoni divlje
brakove i pričesti samrtnike. Ali niko ga nije zarezivao. Odgovorili su
mu da su dugo bili bez popa, da sva pitanja o spasenju duše sređuju
neposredno s bogom i da im ne pada na pamet smrtni greh. Umoran da
propoveda u pustinji, otac Nikanor se odlučio da preduzme gradnju
crkve, najveće na svetu, sa svecima u prirodnoj veličini i bojenim
staklom na prozorima, da bi u nju dolazili Ijudi iz Rima i slavili boga u
centru bezbožništva.”
Gabrijel Garsija Markes – “100 godina samoce”
bezobzira da li ga primecujete ili ne, priznajete ili ne- deluje. svejedno je i da li ratujete za ili protiv.
Kada se duhovnost, lična ili tuđa počne deklarisati kao moderno je ili ne, odneo je vrag šalu, doista. i malo dalje:
Vidite, ja sam teista. (Moderno je pripadati nekoj grupaciji).
nije bas jasno da li se ti to gadis, ili rasipate energiju grupisuci se?
jos malo dalje ti si i: “verujuca”
ako neko veruje u aveti, i on je verujuci, ili si ti ovde upravo na konfesije i mislila
s druge strane delujes otvoreno i za budizam koji sa blagim osmehom gleda na one koji veruju u boga ili sebe…
s tim da ti prihvatas i lokalni folklor kao izraz na koji si se navikla.
preostaju ti onda komentari ovih saljivdzija, koji te upucuju na Jungovo definisanje religioznosti,
a onda definitivno ne vidim oko cega ratujete, i sto si mahala zatavom pripadnosti? mozda ti ipak prihvatas moderno ili in, pa i u ovako bitnim stvarima? s tim da bi i da se odreknes balsasta te posati, jer i to nije in?
“sad ću vam pričat’, sam’ da pišam!”
gde je kvaka?
nesto se ovde ne slaze. prvo, pomislih da je u ovom: ja sam teista- ne verujem u ovo, ne verujem u ono, ne verujem ni u ono tamo… ali ne, kvaka je ovde:
Uopšte nemam problem sa ljudskim opredeljenjima koja se ne pokupe na pijaci, nego su stvarno opredeljenja, ubeđenja, dobro promišljena i proživljena…ne zbog mene, meni ni iz džepa ni u džep, nego zbog njih samih. I baš takvi, koji svoje stavove osvajaju, retko kada saspu gluposti…čak retko imaju i potrebu da to saspu bilo kad i bilo gde. Jer nemaju onu sujetnu potrebu da nekome dokazuju sopstveni izbor, ili da ga nanovo proveravaju (možda negde duboko sumnjajući u njega)…što je negde i prirodno.
zvuci lepo, i istina je, stvarni ljudi, ali oni nisu ovde, ovde su tema ovi drugi
ateisti (oni koji veruju da bog nema) ne vode rat protiv boga, jer su ubedjeni da njega nema ( oni veruju i da je to konacno i masu zastavom bez boga), oni se sukobe sa teistima (onima koji veuju u boga, koji su se ubedili da veruju i da je to konacno i koji masu sa bogom), a i jedni i drugi ce u prve redove da dovlace ( “imaju potrebu”) ove stvarne ljude da bi se njima stitili. a njima je ratova vec preko glave, a i ubedjenih i nabedjenih ljudi, pogotovu onih koji ih tu guraju “radi njih samih”. u ratovima verujucih stradaju stvarni ljudi. stvarni ljudi nemaju „onu sujetnu potrebu da nekome dokazuju sopstveni izbor“, ali verujuci imaju, iza toga sledi i potreba za vojevanjem.
ovaj, stvarno ne ignorisem nicije komentare, nego poso i te sporedne vazne stvari u zivotu…pa strpljenja malo.
Milane, samo konstatujem.
biti otvoren ka necemu i postovati nesto, nije isto.
Mozda. A mozda i ne.
Ne mislim da je to nesto rezervisano samo za teizam i ateizam. to je u prirodi stvari kod svakog masovnog identifikovanja. Plavi protiv crnih, oces ovi protiv onih…zvezda partizan…blah blah.
ispravila bih te.
u ratovima stradaju ljudi.
nevazno je ono iza ili ispred
to stvarni je ovde stvarni- kao sto je to stradanje stvarno, bas tako kako si shvatila- sinonimi, i ne slucajni…
milance, smaras