ArtMistakes

Nisam se naspavala.
Niti ću.
No šta marim.
Duži su dani.

Nabrajalica:

• Teta kod koje svako jutro kupujem novine i cigarete se zove Slavica. I ima velikog sina.
• Komšija iznad firme u kojoj radim večito nema ključ. Idealna prilika da upoznate nekog. Verovali ili ne.
• Navukla sam se na kifle kod bioskopa Balkan. To je bolesno.
• U zgradi, u stanu ispod, pa malo levo, žive tri sestre. Babe! Svaki put kada prolazim pored njihovog stana setim se Čehova. (Nije ni umetnost nerealna kako se čini.)
• Domaća pasta za zube Azulin, je najbolje što sam otkrila u skorije vreme. Za najmanje moguće para.
• Videla dva divna crvena jastuka koja želim da kupim. (Nije borba kupovinom uzglavlja protiv nesanice, jer istu nemam. Samo kuburim sa nedostatkom vremena za tu večito faleću aktivnost.)
• Od kada mi je dupe u Beogradu, manje sam ga prešetala nego kad sam dolazila nekim poslovnim ili blejaćim akcijama. Uvek je tako. Stvar koja ispred nosa, najmanje pažnje ište. A najviše daje.
• U Manježu ne jesti ćuretinu sa mlincima. Bolje smuđ na žaru.
• I belo vino, naravno.

Mišljenje se vežba. To je sigurno. Čim ga ne rabiš, ne osvežavaš, ne dolivaš informacijama, obrada podataka se svede samo na varenje hrane. Ili eventualno šišanje i farbanje u slučaju da te tresne neki neizdrž za promenom (a nije ti do one o spašavanju sveta i slično). Ne znam kako muški svet realizuje te mikro napade, ali nama ženama koje smo u dobrim odnosima sa makazama i farbama, to odličan substitut. Lažan, al bože moj od kad su pa „namazani“ bili “nenamazani”.
Mozak mi se trenutno ponaša samo kao organ koji samo troši kiseonik i nešto šećera, šalje informacije o tome kad dići ruku, a kad zaspati i ja sam mu na tome izvanredno zahvalna. Divan je, nema šta. Kad ležim na desnoj strani obraza, on se kao malo pomeri, pa i izbaci neku zamisao…no čim se malo primirim, od njegove dalje aktivnosti ni traga ni glasa. To važi i za levi obraz.
Nema naravoučenija.
Nema mišljenja.
Nema ništa.
Samo alarm opne, koji kaže, mrš na spavanje.