ArtMistakes

Svako jutro dok idem na posao kroz Svetogorsku, srećem manje više iste ljude, pratim kako se polako “svlače” u letnju garderobu, kako kome stoje cvike za sunce i sandale, kako je sve više veselih boja na njima koje im super stoje, ponekad nataknuti na glavu neki ludi šeširi..i tako. Oko devet nam je termin tog putujućeg šetačkog druženja.
Jutros, sredovečan gospodin koga takođe srećem svako jutro tu negde oko zgrade Politike, ide prema meni smešeći se. Zastaje na kratko i kaže:
“Stvarno mi je već glupo da vam ne kažem dobro jutro!”
“Dobro jutro!”

Dobro je.

Na pitanje koju boju voliš, ovih dana bih odgovorila:
Da mi se osim zelene voli i žuta. I ona bela kao šešir.

Na pitanje šta ti se jede, ovih dana bih odgovorila:
Trešnje. I to kradene. Kad sam bila mala, baba Šida je imala veliku trešnju sa velikim trešnjama. I velikog psa. Ali je imala malo srce. Zato je od nje bilo gušt krasti.

Na pitanje gde bi da letuješ, ovih dana bih odgovorila:
U detinjstvu. Pored onih tezgi koje prodaju đinđuve, plave plastične minđuše i crvene lakovane kaiše. I imaju mnogo sladoleda u kornetu.

Na pitanje šta bi da piješ, ovih dana bih odgovorila:
Belo vino i sok od zove, s listom sveže nane koji pluta ko brodić. Kocka leda zbog zveckanja.

Na pitanje šta radiš, ovih dana bih odgovorila:
Opuštam se.

Na pitanje šta slušaš, ovije dana bi odgovorila:
Srce.

nekad ovoj koži nedostaje onostranost
beskonačnost u simbolima
smisao u nerazumnom
poetika u izmišljenom

kad ti usfali da i maslačak može biti crvene boje
i da svinje sem gripa
imaju i krila

to je ono
kad ti nedostaje umetnost