Archive for September, 2009

Bez teksta

Rana zora a doktor se posetiti mora.

I pošto pregled završih pre početka mi radnog vremena, dragi dragi i mua sedošmo da popijemo kafu. Topla nes sa puno šećera za budući mamu (kalorično) i jedna domaća bez šećera za budućeg tatu. I gde kafa tu i štampa. On se dokopao Politike, dok meni ostade Lisa. Bilo na okolnim stolovima još štošta u ponudi (Kurir, Skandal…) pa mi se Lisa učini kao vrlo dobar izbor. I listam. Modni trendovi ne po mome ukusu (kako žene pobogu hodaju u onim cipelama!?!?), saveti za smisao života neupotrebljivi, recepti pravljivi sa sve slikama koje otvaraju apetit…ma manje više očekivano, sve dok ne okrenuh K4 (zadnja korica) i ostadoh pa, nekako bez teksta. U stvari sa jaaaaako puno teksta.

Nisam već neko vreme u advertajzing industriji, ali valjda bivanje u tim vodama uradi svoje. Radni žuljevi i deformisanost me i dalje više stavljaju u poziciju profesionalnog konzumenta oglasa, nego krajnjih „običnih“ korisnika koji vrlo malo razmišljaju o kompoziciji oglasa, tipografiji kojim je urađen…a pretpostavljam da ponajmanje promišljaju o ciljevima same kampanje (mada ima dosta izuzetaka). Nego ako grune grune, ako ne grune, nikom ništa.
Al’ mene bogme grunulo. S ovim.

strajk-gladju2

Doduše ne baš ovako, jer ovo je screen sa sajta kampanje…i gledam i pitam se, da li da padnem sa stolice sad odma, ili da to uradim kasnije? Ma neću ni odma ni kasnije…nego ajmo malo da se upali koja lampica.

Štrajk Glađu Protiv Gladi.
Slogan mi je privukao pažnju te se odma dadoh na čitanje da vidim o čem se na tom „praznom tanjiru“ radi. I zaključih da idiotskiju poruku nisam skoro pročitala.

Prvo, ako se zna tačan broj gladnih, mora da su nekako brojani. Bar bi trebalo. Da znamo ko su. Gde su. Da nisu samo neka izmišljena statistika nekog izmišljenog istraživanja ili tamo „neki ljudi“.
I uzmimo stvarno da ih je toliko (nažalost).
Daj da im nekako pomognemo!
Daj!
Kako?
Pa eto da štrajkujemo glađu jedan dan!
WTF? Jel meni logika pod hormonima stvarno više ne fercera ili šta?
Što reče dragi tata: Čekaj, to mu ga dođe da svi treba da dobijemo rak, da bi smo dali podršku ljudima koji boluju od raka ili da bi smo ih na taj način bolje razumeli? Ili ukazali na problem? Ne razumem!
Ne nego ćemo eto taj dan gladovati, ali ćemo ipak kad dođemo kući uveče da se propisno najedemo! Ili još verovatniji scenario: Odeš na sajt, klikneš na polje „pridruži se štrajku“, a posle toga na burek. Zar ljudi stvarno misle da će svih onih do sada potpisanih po miliona ljudi da gladuje taj dan, i tako reši problem gladnih? Odma tvrdim ovako „napamet“, da teško da će neko od svih kliknutih glasova ostati gladan. A još više tvrdim da će se na taj „ne jedem danas“ način pomoći da se bilo ko od gladnih nahrani.

Nego tekst oglasa veli: „…poručimo svima da želimo da im se pomogne“.

Kome svima?

– Dobar dan. Ja nemam šta da jedem.
– Ah, to ste vi, gladni. Ma ne brinite, evo danas i ja neću jesti ništa pa ćemo tako ukazati na vaš problem. „Poručićemo svima“.

Ne znam za vas, ali kod mene u kući za astalom uvek ima mesta za gladnog čoveka. Ja tako mogu pomoći. A vi?

PS. Beskrajne su mogućnosti kako je mogla da se organizuje kampanja i da se ti ljudi stvarno nahrane. Da se “Poruči svima”.

PPS. Računam nešto kasnije. Ona K4 ne košta manje od 1000 EUR.
Pa to je 200 gladnih x 5 EUR. I to da se dobro najedu!

Šuškanje

Obećala sebi po više puta da se medijskim ratovima i manipulacijama neću trovati…i opet seljančura nasednem na sličice, izjave, klikni ovde, klikni onde…i eto ti ga na. Sve više vesti, sve više mišljenja, sve više “demokratije”, “slobode”, “prava”…
…a sve manje radosti!

Al’ spašava me biologija. Ozbiljno.
Drugo stanje ima jednu divnu hormonsku osobinu, da ma koliko se uprežeš da se koristiš visokim misaonim procesima, oni se završavaju na rečenicama:

Jesi gladan?
Praviću proju!
Opet me je ujelo nešto na spavanju, vidi, vidi ovde…
I na pevanju bombaških pesama. (jutros na terasi)

Elem. Trudim se svim silama (lažem, ne baš svim) da razumem te najvažnije probleme koje svet rešava i nanovo pravi, ali stvarno ne mogu da mrdnem dalje od: uživanja u mirisu čistog veša, činjenice da se mladunče u mom stomaku smiri samo kada tata stavi ruku na stomak (na moju ruku i dalje igra balet ili bejzbol), jutarnjeg kupanja, zvezdarske šume šume što šuška i maminih novih šoljica sa žabicama, žiraficama i ovčicama, jer se sprema za unuče! Kako da joj kažem da je poranila, da do tih žirafa-šoljica mladunče još stasalo nije…da bi eto mogla za početak neka cucla? Kako da joj kažem da je već dovoljno luda i da se tek radujem tom babskom odlepu koji je čeka?

PS. Posle ću se bavim smislom života na Zemlji. Dotle ću po njoj malo da se prošetam.

Safe

turn_off

Next Page »