Archive for September, 2010

Borbica

Već danima razmišljam, e večeras kad je okupam ću da sednem i da napišem post. I to se skoro mesecima ne dešava. Ove zadnje postove ne računam, jer su nastali kao plod trenutne impresije (koju ni malo kvalitativno ne diskvalifikujem), za čiji unos mi ne treba više od pet minuta.

Danima ponavljam, što naglas, što u sebi, kako mi se nešto čita. Kako bi da mi nešto zaburgija mozak, opali šamar i pokrene, da zađe duboko ispod kašica i sokića, i da taj super film napokon počne. A opet, s druge strane, znam da koncetraciju za čitanje imam ko lipsalo magare. Probala sam, nije da nisam. Doduše, pravdam se da je to do čitanja na računaru (u čemu sam pre bila vrlo talentovana i nije mi ni malo smetalo da čitam i na taj način), pa lovim dan do odlaska do knjižare.

I onda ono večito pitanje. Jel inspiracija uplivava spolja ili je gajiš negde unutra, pa je to spolja samo okidač? Da li se dovoljno toga spremilo, nataložilo, odležalo, pa sad jurcam za tim motivom ko pomahnitala, ili mi treba još unosa pa još „varenja“? Odgovor me ovaj put apsolutno ne zanima. Pre bi o njemu prodrvila koje veče, možda i nekoliko njih za redom, ali sada se za to nema vremena.

Kaže mi prijateljica koja je trodedetna mati, da tako negde, oko tog sedmog osmog meseca, počneš opet da se budiš. Da ti je krv sva izmenjena, da su se ćelije opet pregrupisale (još uvek ne do starog broja pantalona, ali radimo na tome), i da ko ptić čekaš da se izležeš. Al u nekom lepom gnezdu!

Nemam pojma. Nisam pametna ko što nikad nisam ni bila.

A znam suštinski da nije do čitanja. Znam da je do slobode. Odgovornosti. Prioriteta. Do toga da više nisam na planeti na kojoj sam snela jaje. Sad sam u drugom gnezdu, doista lepom, na kom knjige samo stoje na polici. I znam da će to vreme potrajati. I ne treba da se koprcam. Treba da se „preobrazim“ kako dragi Gospod reče. Da izađem iz tog jajeta u gnezdo koje upravo svijam. Ni manje, ni više.

„Promena pravca borbe za čovekovu slobodu, za pojavu slobodnog čoveka jeste, pre svega, promena strukture svesti, promena kriterijuma vrednosti. Ovaj proces je dubok i njegovi rezultati se jedino mogu sporo javljati. To je duboka unutrašnja revolucija koja se izvodi u egzistencijalnom a ne istorijskom vremenu.“
Berđajev