ArtMistakes

Čitam Fiska, popularnu kulturu, i za oko mi večeras zapade jedan pasus, koji ko da je pisan za skorašnja dešavanja.

U pitanju je nekoliko primera autora iz deventaestog veka (preuzetih od Malkolmsona, 1982.), gde ću ja navesti samo dva kao i tumačenje autora na oba.

“1. Veliki deo bede i zločina u engleskim seoskim sredinama treba pripisati uticaju borbi petlova, koje su odškolovale mnogobrojne žrtve vešala, i mnoge porodice sunovratile u oskudicu i prosjačenje.”

“2. Ser Ričard Hil ukazao je da su ljudi zanemarili svoj rad i svoje porodice i da se masovno okupljaju da bi prisutvoali tim priredbama. Sa njih bi odlazili u pivnice, i traćili čitave noći u razvratu, kao što su dane traćili u dokolici.”

“Prvi od navedenih citata nedovsmisleno tvrdi da uzrok bede u engleskim seoskim sredinama nije u ekonomskom sistemu koji je stvorio siromaštvo, već u dokolici žrtava siromaštva, čime dobijamo jedan od ranih primera ideološke strategije okrivljivanja žrtve”.

“Drugi od citata pokazuju kako se ta zadovoljstva suprostavljaju produktivnom radu (čije je značenje, naravno, uvek u tome da ljudi zarađuju za život svojih porodica a ne da stvarno stvaraju profit buržoaziji.)”

Džon Fisk.

Toliko od mene na “popularna” dešavanja.

I pošto nisam vična pisanju nikakvih recenzija (nema se ni vremena a ni ambicija za to), samo ću ga ukratko preporučiti.
Film idealan za one dane od juče. Kad misliš da je kraj sveta po ko zna koji put.

Copie Conforme (Certified Copy).
Od mog, mogu reći omiljenog reditelja, Abbas Kiarostami-ja.

Dirljiv, dubok, tiho dramatičan, na momente nadrealan i iznad svega životan.

Juče sam joj pričala šta sve mogu ruke. Da grle, upiru prstom, čačkaju nos, vežu pertle, mese uštipke, štipaju za guzicu, tapšu, udaraju, golicaju, nose rukavice, pucketaju, crtaju, sviraju…nisam mogla stati.

Počela sam da čitam neku “stručnu” literaturu, kao visinske pripreme za nastavak svog školovanja. Zavrtelo mi se u glavi. Toliko stvari sam zaboravila. I toliko mnogo stvari ne razumem. (A sve mislim da nekad jesam.). Ali i dalje mislim da dosta njih (pisaca stručne literature), sere.

Od kad je vetar doterao ovaj oblačni prekrivač, više buljim u zidove, manje vidim i teže dišem. Mislim da je osećaj slobode itekako spakovan sa prostorom u kom se biva. Ko još naučio da leti u kući. :)

Kada joj tata pusti Kejva, ona peva iz petnih žila. Srećna na ramenima a u oblacima.

Ni jedne cipele koje sam videla mi se ne dopadaju. Osim muških. Al nema broja.

Obukla sam nekoliko starih pantalona. Stoje ko helanke, al sam obukla!

Jedva čekam kiseli kupus i sarmu.