Archive for February, 2011

učiti i samo učiti

Ovih dana odlazim u obližnji kafić da učim jer je to kući nemoguća misija. Mladunka će doći da mi briše nos ili će mi stavljati kapu na glavu ili otimati olovku ili vući za nogu da mi nešto saopšti, ali tek nakon što je uzmem. Definitivno izbor „učionice“ nije po mojoj meri, ali je najbliža. I pošto se datum ispita približio tako se moja poseta učionici učestila. A tamo svaki dan ista istackija „štreberska“ ekipa. I ujutro i popodne i uveče.

Razgovor o njihovom predmetu ne možeš da ne čuješ jer su poprilično glasni, a i učionica nije velika te su sto pored mene. Tema kojom se bave se vrti oko teretane, automobila i eventualno gajbi. Ribe se ne spominju, ili ja bar nisam bila na tom času. Danas su se patili jedno dobrih pola sata da se sete kako se zove neki hormon na e, koji se luči kad baš puno vežbaš u teretani a luči se i kad si srećan. Naravno, nisu uspeli da se sete kako se zove taj hormon na e, a mislim da mi je prc falilo da dobacim iz susedne klupe. No obuzdah se. Onda jadikovka oko drugara. Zabrinuti su za njegovo zdravlje. Uzima puno „dodataka“ za bildovanje. Mislim, jeste najnajbildovaniji ali je nekako neproporcionalan. I kurči se sa nekih mnogo kila u benču.

E onda matori oko te gajbe. Koja jeste malo divlja, ali da se to brate srediti. Ono vrh je gajba. Ima one radove na plafonu i malo su mu ga dali po svetlu. Gips kurac palac. Neka ekipa iz zemuna mu to radila. A pločice je čekao nešto godinu dana. Jebu kevu! Jedino što mu se svaki put vide kapljice posle tuširanja, al jebi ga. Vrh su.

I otvorim Emu Gudman i “anarhizam i feminizam”, i nakon nekoliko strana mi dođe da se prebacim u njihovu grupu.