ArtMistakes

Kaže B. ma biće sranja.
Kaže J. sigurno hoće.
B. i J. imaju jedino različitu vremensku projekciju.
Kod B. će to sad još malo.
Kod J. će se ljudska duša još neko vreme batrgati. Pa posle toga.
B. kaže ajmo u Južnu Ameriku.
J. kaže ajmo.
Oboje to ozbiljno misle.

Čile je sasvim fina opcija.

***

Za ovo vreme koliko sam skućena u Beogradu našla sam sve što mi treba.
Obućara. Frizera. Krojača. Uramljivača. Mesaru. Pekaru. Restoran. Kafanu. Posteljinu na pruge. Majstora za auto. Zubara. Ginekologa. Pedijatra. Stolara. Ljubav.

***

I sad zamisli sve to u Čileu iz početka.

“Pričao je i Cioran o tome da čovek postane genijalan mučitelj sebe u situacijama kad se pusti strahu, a ovaj ga smota oko nogu, pa ga gura sve iznutra, pa mu prevrće život, pa ideje, potrebe, navike, reči, rečenični ton i glas potom sav, i čovek tako uplašen krene da misli šta će biti i predstavlja sebi strašnu sadašnjost i kratkotrajnu budućnost.
I ni makac.
Ništa od straha ne može. Ni da misli, ni da se nada, samo da stražari, da pazi da se nešto ne desi.
Kalendarsku sliku menjaj, on se neće setiti.”…

i ceo tekst moje drage druge, koja zna da misli i ne zapetljaju joj se prsti dok se ta misao spušta na čftg!.