Archive for November, 2011

Kad ja kupim topče od dvesta tona…

Ko ne uđe u administrativne aktivnosti sa dragom nam državom ni ne zna na kakvoj ona tanjušnjoj vrpci visi. I vijori se ko pocepane usrane šifonjske gaće. Al nije ni čudo kad ih je sama usrala.
Znam da je svima u susretu s papirologijom bar jednom sinula želja da kupe top i raznesu taj neki važan administrativni državni objekat u paramparčad.
I meni danas došlo da se naoružam.

Stvar je jednostavna.
Overa punomoći.
Strano lice i domaće lice.
I juče to uradismo bez problema.
Ali banka ne bi bila banka kad ti ne bi tražila da u tom “punomoćju” (tako mora zvanično da se zove), ispišeš sve moguće aktivnosti koje ćeš obavljati a za koje će neko da te ovlasti, počev od trčanja krugova oko banke, čekanja u redovima i slično. Bez zajebavanja. No ajd. Piši ponovo, štampaj i ajmo iz početka.
Ali danas, ne može to tako jednostavno.
Potreban Vam je sudski tumač.
Okej. Dajte mi jednog.
Pa ne možemo mi da vam ga obezbedimo!
Čekaj, vi ga po zakonu tražite, el tako? Što znači da po zakonu morate da mi ga obezbedite.
Pa jeste gospođo, ali ne na bolovanju na neodređeno!
A neka zamena?
Nema!
Gde da nađem nekog?
Paaaa, ne znam.
A ko zna?
Pa dobro, evo reći ću vam.
Čim izađete tu iza ćoška ima jedan.
I njima ćete platite.
Dobar dan tamo, odma doleće tumač.
Kolko?
Pa pet iljada.
Ni za šta vam treba, ni koliko vam treba, ništa.
Pet iljada.
I ode čovek tamo samnom.
I dobih neki usran papir od priznanice da sam nekom dala pare.
Ni računa ni bogtezakloni (taksisti imaju pristojniji račun od onoga).
Hvala, dva pečata.
Prijatno.
Slutim da je scenario sledeći.
Dobar dan. Koliko su dali. Pet.
E dobro, koliko je moje.
Pa pola, ko što smo se dogovorili.
A do kad su ovi vaši na bolovanju.
A čuj, do daljnjeg.

I tako. Pet po pet. Pa top!